Срби муслимани

Из Википедије, слободне енциклопедије

Срби муслимани су припадници српског народа исламске вјероисповијести. Поред основног значења термин може означавати муслиманско становништво у Санџаку, док у етнографији представља исламизоване породице етничког поријекла. За вријеме Југославије термин је кориштен за национално самоопредјељење у Југославији (Срби-мухамедовци, Срби-муслимани).

Срби муслимани у Југославији[уреди]

Прва Југославија[уреди]

Главни чланак: Прва Југославија

Гајрет[уреди]

Главни чланак: Гајрет

Гајрет, од 1929. године познато и као Српско муслиманско просвјетно-културно друштво, било је културно друштво основано 1903. године које је промосисало српски идентитет међу словенским муслиманима у Аустроугарској (данашњој Босни и Херцеговини). Организација је сматрала да су Муслимани Срби који немају националну свијест. Виђење да су Муслимани Срби је вјероватно најстарија од три етничке теорије међу самим босанским муслиманима. Друштво је забрањено у Независној Држави Хрватској за вријеме Другог свјетског рата. Неки чланови су се придружили или сарађивали са југословенским партизанима, док су се остали придружили четницима.

Први свјетски рат[уреди]

Главни чланак: Први свјетски рат

Муслимани су се придружили српској војсци током Првог свјетског рата. Већином су то били муслимани који су имали српски идентитет, изјашњавајући се као Срби. Неки од значајних војника били су Авдо Хасанбеговић, Шукрија Куртовић, Ибрахив Хаџимеровић, Фехим Мусакадић, Хамид Кукић, који су се борили као српски официри добровљи на Солунском фронту. Међу најактивнијим муслиманима који су били ангажовани у југословенској пропаганди на аустроугарске заборљенике исламске вјероисповијести били су А. Хасанбеговић, Азис Сарић, Ф. Мусакадић, Алија Џемиџић, Р. Куртагић, Асим Шеремета, Хамид Кукић и Ибрахим Хаџиомеровић.

Други свјетски рат[уреди]

Главни чланак: Други свјетски рат

Током Другог свјетског рата у Југославији, неколико муслимана из Босне и Херцеговине се придужило четницима. Они су заговарали српски етнички идентитет међу муслиманима. Најзначајнији од њих је Исмет Поповац, који је командовао Муслиманском војном народном организацијом. Резолуција МВНО тврди да су „Муслимани саставио дио Српства”. Ветеран Првог свјетског рата Фехим Мусакадић се такође придружио четницима.

Друга Југославија[уреди]

Главни чланак: Друга Југославија

На попису становништва из 1948. године муслимани из Босне и Херцеговине су се изјашњавали као „Срби-муслимани”, „Хрвати-муслимани” или „неопредјељени” муслимани, а огромна већина се изјаснила као „неопредјељена”.

Неки истакнути босанскохерцеговачки муслимни су се отворени изјашњавали као Срби, као што је писац Меша Селимовић.

Југословенски ратови[уреди]

Главни чланак: Југословенски ратови

Током раних преговора о подјели Босне и Херцеговине, Ејуп Ганић је изнио опажање да су Муслимани „исламизовани Срби” и требали би се придружити српској страни, у вријеме када је Странка демократске акције нагињала на српску страну и настављала борбу са Хрватима.

Српски националисти обично босанске муслимане сматрају Србима који су напустили своју вјеру.

Истакнути Срби муслимани[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Stanoje Stanojević; Jovan Jovanović; Slobodan Jovanović; Nikola Stojanović. Srpski narod u XIX veku. 15. Geca Kon. стр. 90. 
  2. Dragoslav Ljubibratić (1961). Vladimir Gaćinović. Nolit. стр. 95. 
  3. Alija S. Konjhodžić (1974). Spomenica Bratstva: 1954-1974. стр. 381. 
  4. Vojska. 11. Vojnoizdavački i novinski centar. 2002. стр. 175.