Азорска острва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аутономна регија Азори
Região Autónoma dos Açores
Застава Грб
Застава Грб
Положај Азорских острва
Држава Застава Португалије Португалија
Главни град Понта Делгада
Површина 2.333 km²
Становништво 2011.
 - Број 245.746
 - Густина становништва 105,33 ст./km²

Азорска острва или краће Азори (службено: Аутономна регија Азори, порт. Região Autónoma dos Açores) је португалско острвље у северном Атлантском океану, око 1500 km западно од обале Европе, тј. од копненог дела Португалије. Азорска острва су истовремено и аутономна покрајина Португалије, а њен највећи град и средиште, Понта Делгада, је и управно седиште покрајине. Како Азорска острва имају статус аутономне покрајине тако су она и саставни део Европске уније као њен крајњи обод.

У оквиру Азорских острва издвајају се девет значајних острва. На западу су Флорес и Корво, у средини су Грасиоза, Теркеира, Сао Жорге, Пико и Фајал, док су Сао Мигел и Санта Марија на истоку.

Положај[уреди]

Највиши врх Пико, висок 2351 метар, поглед са Фајала
Панорамски поглед острва Теркеире, јун 2004.
Понта Делгада, главни град Азора
Јзеро у некадашњем вулканском кратеру, острво Ст. Мигел

Азорска острва се налази на 1500 километара од најближег копна, обале Португалије (Лисабона). Од најближе тачке источне обале Северне Америке острвље је удаљено 3.900 километара. Удаљеност Фуншала од Лисабона преваљује се за 2,5 часова вожње авионом.

Природне одлике[уреди]

Површина свих острвља Азора је 2.346 км². Острвље се састоји од девет великих и осам малих острва, од чега су три острва су по површини већа од Малте. Острвље се протеже на више од 600 километара правцем исток - запад. Девет значајнијих острва је подељено у три скупине, источну, централну и западну. Острва одређују и поморску економску зону од 1,1 милиона километара квадратних.

Девет главних острва (према величини):

Рељеф: Азорска острва су образована током терцијара у алпинској фази. Вулкански кратери и купе откривају вулканско порекло острва. Последњи вулкан је имао ерупцију 1957. године, а то је био вулкан на острву Фајал. За време ерупције повећала се површина острва. Највиши врх је на планини Пико на острву Пико, висок 2351 метар и представља највиши врх у целој Португалији. Азори су, заправо, врхови највиших планина света, ако се мери од дна околног океана. Одређена острва су више заравњена (Сан Мигел), док су нека изразито планинска (Фајал).

Клима: Архипелаг има средоземну климу. Просечна количина падавина повећава се од истока према западу и креће се од 700 до 1600 милиметара.

Воде: Острвље се налази у средишњем делу северног Атлантика, па је становништво вековима упућено на море. На острвима постоје краћи водотоци, али ниједан нема већи значај. Постоје и мања језера, која су смештена у некадашњим вулканским кратерима.

Историја[уреди]

Азорска острва су била позната у 14. веку, што се може видети из једнога каталонског атласа. Поново их је открио 1427. г. један од капетана, који је пловио за Хенрија Морепловца.

Настањивање тада ненасељеног острвља започело је 1439. године. Филип II од Шпаније је 1583. послао иберијску флоту да очисти Азоре од француских трговаца. Азори су се вратили под контролу Португалије крајем Иберијске уније. Тада је народ Азора напао добро утврђен гарнизон Кастиљанаца.

Грађански рат 1820. у Португалији имао је своје последице на Азорима.

За време Другог светског рата португалски диктатор Антонио Салазар изнајмио 1943. године је Азоре Британцима. То је била промена политике, јер је дотад допуштао само немачким подморницама и бродовима да се снабдевају горивом, а уједно је то била преломна тачка битке за Атлантик, јер је омогућила савезницима да обезбеде ваздушну надмоћ у средини Атлантског океана. На тај начин савезници су могли пратити подморнице и штитити конвоје. Американци су 1944. основали базу на острву Санта Марија, али та база је била кратког века. На острву Теркеира основана је 1945. године заједничка америчко-португалска база. Та база је била важна током Хладног рата, јер су одатле патролирале подморнице и тражиле совјетске подморнице. Осим тога користи се и за снабдевање горивом авиона на путу преко океана.

Становништво[уреди]

ПО проценама из 2009. године на острвљу живи око 245 хиљада становника, од чега око 60% живи на острву Сан Мигел, које чини мање од 1/3 укупне површине. Етнички Португалци чине апсолутну већину становништва, али се последњих деценија овде населио приметан број некадашњих туриста.

Густина насељености је око 100 ст./км², што близу државном просеку (око 105 ст./км²). Међутим, густина насељености веома колеба између појединих острва, па је острво Сан Мигел (где је и главни град) са густином од близу 200 ст./км², док су већина других острва, а посебно мања, осетно испод просека за острвље.

Управна подела и насеља[уреди]

Покрајина Азори је подељена на 19 општина (concelhos), које се даље деле на 156 насеља (Freguesias).

Општине у округу су:

Највеће насеље је средиште острвља, град Понта Делгада, који има око 40 хиљада ст., а са околином има двоструко више. Дтруги важан град је град Ангра до Ероизмо на острву Теркеира, који је познат као историјско средиште Азора.

Привреда[уреди]

Најзначајнија делатност на Азорима је данас туризам уз традиционалне делатности, пољопривреду и поморство.

Азори су важно саобраћајно чвориште на Атлантику.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Азорска острва