Алан Бин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алан Бин
Bean Alan KSC-69PC-0710.jpg
Бин као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно име Алан ЛаВерн Бин
Датум рођења (1932-03-15)15. март 1932.(86 год.)
Место рођења Вилер, Тексас, Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство Америчко
Образовање УТ(BS, 1955)
Занимање астронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статус пензионисан
Чин US-O6 insignia.svg Капетан(АРМ)
Време у свемиру 69 дана 15 сати 45 минута
Свемирске шетње 3 (10 сати 26 минута)
Селекција Насина група 3 из 1963.
Мисије Аполо 12, Скајлаб 3
Лого мисија Apollo 12 insignia.png Skylab2-Patch.png
Пензионисање јун 1981. год.; пре 36 година (1981-06)
Одликовања
NASA Distinguished Service Medal.jpg
Веб-сајт http://www.alanbeangallery.com

Алан ЛаВерн "Ал" Бин (енгл. Alan LaVern "Al" Bean; Вилер, 15. март 193226. мај 2018) пензионисани је амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут. Изабран је за астронаута 1963. године.

Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот на F-9 кугару и А-4 Скајхоку у Америчкој ратној морнарици, којој се придружио по завршетку факултета 1955. Пошто је успешно окончао обуку у елитној морнаричкој школи за пробне пилоте, летео је у том својству, а у школи је упознао свог будућег Аполо колегу, Пита Конрада, који му је био инструктор. Као пробни пилот и изабран је за астронаута од стране НАСА. У свемир је летео два пута, као пилот лунарног модула Апола 12 (селектован након смрти Клифтона Вилијамса, који је првобитно одређен за ту позицију) и као командант Скајлаба 3, друге мисије на свемирској станици Скајлаб. Провео је 69 дана у свемиру, четврти је човек на Месецу и један од 24.-ице који су путовали на њега.

Након што је ракета Сатурн V полетела, удар грома је пореметио електрику на летелици и довео у питање даљу реализацију мисије Аполо 12. Један од специјалиста у контроли лета у Хјустону, Џон Арон, изашао је са решењем које је ушло у алманахе НАСА: "Flight, try SCE to Aux." То је значило да се електронски систем за сигнализацију премести у помоћни режим, што ће омогућити несметано функционисање чак и у условима ниске волтаже. Командант лета Конрад није знао о чему се ради, као ни пилот командног модула Гордон, али је Бин препознао команду, извршио је и тако спасао мисију.[1]

Шкотланђанин пореклом, на Месец је понео и комадић тартана клана МекБин, чији је потомак.[2] Посада Апола 12 остала је упамћена као тзв. All-Navy crew, јер су сва три астронаута били официри Морнарице.

Током каријере је забележио 7.145 часова лета, од чега 4.890 на млазњацима.

По завршетку средње школе 1950. године, пошао је на студије Универзитета Тексас, на ком је дипломирао као ваздухопловни инжењер 1955. године. На факултету је био морнарички стипендиста.

Из Морнарице се пензионисао у чину капетана 1975, а НАСА-у је напустио јуна 1981. године и активно се почео бавити сликарством. Насликао је бројне Месечеве пејзаже и дочарао на платну космичке авантуре њега и његових колега из времена Аполо мисија.[3]

Бин је у младости био члан Младих извиђача САД и имао је чин First Class Scout.[4] Ожењен је, и има сина и ћерку. Последњи је живи члан посаде Апола 12.

Галерија[уреди]

Бин током тренинга за лет на Месец, 1969. године 
Бин на Месецу, 1969. године 
Бин чита књигу у тренуцима одмора на Скајлабу, 1973. године 
Бин као командант Скајлаба 3 у свемирској шетњи, 1973. године 
Бин у друштву са Валентином Терешковом, првом женом у космосу, 1977. године 
Након каријере у Морнарици и НАСА, Бин се посветио сликарству. 2009. година 

Референце[уреди]

  1. „How to save a moon shot: "Flight, Try SCE to AUX". Try SCE to AUX. 
  2. „Clan MacBean Arrives On The Moon”. alanbeangallery.com. Приступљено 17. 11. 2017. 
  3. „Alan Bean bio”. NASA. 
  4. „Scouting and Space Exploration”. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди]