Пит Конрад

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пит Конрад
Charles Conrad.jpg
Конрад као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеЧарлс Конрад млађи
Датум рођења(1930-06-02)2. јун 1930.
Место рођењаФиладелфија,  Пенсилванија, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти8. јул 1999.(1999-07-08) (69 год.)
Место смртиОхај,  Калифорнија, Сједињене Америчке Државе САД
ГробНационално гробље Арлингтон
Држављанство САД
ОбразовањеУП(BS, 1953)
Занимањеастронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статуспреминуо
ЧинUS-O6 insignia.svg Капетан(АРМ)
Време у свемиру49 дана 3 сата 38 минута
Свемирске шетње4 (12 сати 44 минута)
СелекцијаНасина група 2 из 1962.
МисијеЏемини 5, Џемини 11, Аполо 12, Скајлаб 2
Лого мисијаGemini5insignia.png Gemini 11 patch.png Apollo 12 insignia.png Skylab1-Patch.png
Пензионисање1. фебруар 1974. год.; пре 46 година (1974-02-01)
Одликовања
Dfc-usa.jpg
NASA Distinguished Service Medal.jpg SpaceMOH.jpg

Чарлс Конрад млађи (енгл. Charles Conrad Jr.), познатији као Пит Конрад (енгл. Pete Conrad; Филаделфија, 2. јун 1930Охај, 8. јул 1999), био је амерички пилот, инжењер ваздухопловне технике, астронаут; трећи човек на Месецу. Изабран је за астронаута 1962. године, а три године раније је био један од кандидата за оригиналну Меркјури Седам селекцију. Носилац је Конгресне свемирске медаље части.

Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени и тест пилот у Америчкој ратној морнарици. Завршио је елитну школу за пробне пилоте при Ратној морнарици САД у Пакс Риверу, Мериленд. Летео је четири пута у свемир. Прва мисија је била Џемини 5, 1965. године, када су Конрад и командни пилот Гордон Купер провели недељу дана у свемиру и доказали да човек може временски да издржи пут до Месеца и назад. Друга мисија уследила је 1966. године, када је летео као командант на Џеминију 11. Ова мисија је ушла у историју, јер је, од свих досадашњих обављених у ниској Земљиној орбити, имала највећи апогеј, тј. обављена на највећој надморској висини — 1.369 km изнад нивоа мора.[1]

Трећи пут је летео 1969. године, као командант мисије Аполо 12. Тиме је постао трећи човек на Месецу и један од 24 човека који су путовали на Месец. Посада Апола 12 остала је упамћена као тзв. All-Navy crew, јер су сва три астронаута били официри Морнарице.

Четврти и последњи лет забележио је 1973. године, у својству команданта Скајлаба 2, првог лета на свемирску станицу Скајлаб. Током тог лета, обавио је круцијалну свемирску шетњу ради поправке оштећених панела на Скајлабу, што је спасило станицу и што му је 1978. године донело Конгресну свемирску медаљу части. Био је члан резервних посада за Џемини 8 и Аполо 9. Провео је 49 дана у свемиру. Пензионисао се почетком 1974. године, и имао је чин капетана.

Током тренинга за лет на Скајлабу, 10. маја 1972. године Конрад је био принуђен да се катапултира из НАСА-иног млазњака на којем је летео. По повратку у Хјустон са службеног пута, приближавајући се ваздухопловној бази Елингтон добио је инструкције да се време погоршало и одлучио је да слети на аеродром Хоби. Међутим, припремајући се за ноћно слетање, отказао је струјни генератор на авиону при висини од 240 метара, те Конрад одустаје и одлучује се за слетање на аеродром где су климатски услови били повољнији. Нажалост, остао је без горива док је стигао до ваздухопловне базе Бергстром и морао је да се катапултира на висини од 1.127 метара. Приземљио се на око 90 метара од зграде базе, а авион је пао на отворено поље на око три километра даље.

Након пензионисања из НАСА и Морнарице 1974. године, радио је за компанију АТЦ, а од 1976. је био потпредседник Макдонел Дагласа. У том је својству посетио Београд, како би, у конкуренцији са компанијом Боинг, испословао продају авиона Макдонел Даглас DC-10 ЈАТ-у.[2] Макдонел Даглас напушта марта 1996. године, прешавши на руководећу позицију у компанију УСЛ.[3]

Дипломирао је као ваздухопловни инжењер на Универзитету Принстон 1953. године. Средњу школу је завршио 1949. године, и то након што је један разред понављао као последицу дислексије. Конрад је у младости био члан Младих извиђача САД и имао је чин Cub Scout.[4] Преминуо је 8. јула 1999. у Охају, Калифорнија, неколико часова након пада са мотоцикла од последица унутрашњих повреда. Имао је 69 година.[5] Сахрањен је уз војне почасти на Националном гробљу Арлингтон. За разлику од великог броја својих колега, иза себе није оставио никакав писани материјал. Два пута се женио и имао је четири сина из првог брака. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.

Забележио је преко 6.500 часова лета на разним типовима авиона, од чега преко 5.000 на млазњацима.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Conrad”. NASA. Приступљено 14. 8. 2016. 
  2. ^ „Ljudi sa Meseca kojih više nema”. Astronomski magazin. 
  3. ^ „Biographies of U.S. Astronauts – Conrad Charles, Jr. "Pete". 
  4. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 
  5. ^ „Veliki ignorant”. Astronomski magazin. 
  6. ^ „Pete Conrad bio”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2017. Приступљено 29. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]