Пит Конрад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пит Конрад
Charles Conrad.jpg
Конрад као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно име Чарлс Конрад млађи
Датум рођења (1930-06-02)2. јун 1930.
Место рођења Филаделфија, Пенсилванија, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти 8. јул 1999.(1999-07-08) (69 год.)
Место смрти Охај, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе САД
Гроб Национално гробље Арлингтон
Држављанство  САД
Образовање УП(BS, 1953)
Занимање астронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статус преминуо
Чин US-O6 insignia.svg Капетан(АРМ)
Време у свемиру 49 дана 3 сата 38 минута
Свемирске шетње 4 (12 сати 44 минута)
Селекција Насина група 2 из 1962.
Мисије Џемини 5, Џемини 11, Аполо 12, Скајлаб 2
Лого мисија Gemini5insignia.png Gemini 11 patch.png Apollo 12 insignia.png Skylab1-Patch.png
Пензионисање 1. фебруар 1974. год.; пре 44 године (1974-02-01)
Одликовања
Dfc-usa.jpg
NASA Distinguished Service Medal.jpg SpaceMOH.jpg

Чарлс Конрад млађи (енгл. Charles Conrad Jr.), познатији као Пит Конрад (енгл. Pete Conrad; Филаделфија, 2. јун 1930Охај, 8. јул 1999) био је амерички пилот, инжењер ваздухопловне технике, астронаут. Изабран је за астронаута 1962. године, а три године раније је био један од кандидата за оригиналну Меркјури Седам селекцију. Носилац је Конгресне свемирске медаље части.

Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени и тест пилот у Америчкој ратној морнарици. Летео је четири пута у свемир. Прва мисија је била Џемини 5, 1965. године, када су Конрад и командни пилот Гордон Купер провели недељу дана у свемиру и доказали да човек може временски да издржи пут до Месеца и назад. Друга мисија уследила је 1966. године, када је летео као командант на Џеминију 11. Ова мисија је ушла у историју, јер је, од свих досадашњих обављених у ниској Земљиној орбити, имала навећи апогеј, тј. обављена на највећој надморској висини — 1,369 километара изнад нивоа мора.[1]

Трећи пут је летео 1969. године, као командант мисије Аполо 12. Тиме је постао трећи човек на Месецу и један од 24 човека који су путовали на Месец. Посада Апола 12 остала је упамћена као тзв. All-Navy crew, јер су сва три астронаута били официри Морнарице.

Четврти и последњи лет забележио је 1973. године, у својству команданта Скајлаба 2, првог лета на свемирску станицу Скајлаб. Током тог лета, обавио је круцијалну свемирску шетњу ради поправке оштећених панела на Скајлабу, што је спасило станицу и што му је 1978. године донело Конгресну свемирску медаљу части. Провео је 49 дана у свемиру. Пензионисао се почетком 1974. године, и имао је чин капетана.

Након пензионисања из НАСА и Морнарице 1974. године, радио је за компанију АТЦ, а од 1976. је био потпредседник Макдонел Дагласа. У том је својству посетио Београд, како би у конкуренцији са компанијом Боинг, испословао продају авиона Макдонел Даглас DC-10 ЈАТ-у.[2] Макдонел Даглас напушта марта 1996. године, прешавши на руководећу позицију у компанију УСЛ.[3]

Дипломирао је као ваздухопловни инжењер на Универзитету Принстон 1953. године. Средњу школу је завршио 1949. године, и то након што је један разред понављао као последицу дислексије. Конрад је у младости био члан Младих извиђача САД и имао је чин Cub Scout.[4] Преминуо је 8. јула 1999. у Охају, Калифорнија, неколико часова након пада са мотоцикла од последица унутрашњих повреда, у 70. години живота.[5] Сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон. За разлику од великог броја својих колега, иза себе није оставио никакав писани материјал. Два пута се женио и имао је четири сина из првог брака.

Забележио је преко 6.500 часова лета на разним типовима авиона, од чега преко 5.000 на млазњацима.[6]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Conrad”. NASA. Приступљено 14. 8. 2016. 
  2. „Ljudi sa Meseca kojih više nema”. Astronomski magazin. 
  3. „Biographies of U.S. Astronauts – Conrad Charles, Jr. "Pete". 
  4. „Scouting and Space Exploration”. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. 
  5. „Veliki ignorant”. Astronomski magazin. 
  6. „Pete Conrad bio”. NASA. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Пит Конрад на Викимедијиној остави