Албанофобија
Албанофобија представља осећај непријатељства или мржње према Албанцима или Албанији и очитује се у стереотипима и предрасудама.
Садржај
Етимологија[уреди]
Реч фобија потиче од грчке речи фобос (грч. φόβος) што значи бекство, ужас, паника, страх.
Историјски узроци[уреди]
Крајем 20. и почетком 21. века, због одлива становништва из Албаније и често илегалног статуса у земљама боравка, избегавајући клишее и одвајајући се од илегалног, често криминалног миљеа, Албанци прибегавају још већој интеграцији у боравишне земље, делимично попримањем католицизма (у Италији) или грчке православне вере (у Грчкој)[1]. У Србији се узроци албанофобије могу тражити и у колонијализацији српском већином насељене просторе Косова и Метохије махом лојалним албанским становништвом, током Османске владавине над Балканом, као и у великом наталитету албанске популације и тако насталим демографским тензијама.
Албанофобија у 19. веку[уреди]
Етнограф и историчар Спиридон Гопчевић у свом делу „Oberalbanien und seine Liga: ethnographisch-politisch-historisch“ из 1881. године, негативно описује Албанце и њихове особине[2]. Исто раде Роберт Супријен (Cyprien Robert) у „Die Slawen der Türkei. Stuttgart 1844.“[2] и Др. Фридрих Лудвиг Линднер у „Gemälde der Europäischen Türkei. Ein Beitrag zur Länder- und Völkerkunde. Weimar 1813.“[2].
Албанофобија у књижевности[уреди]
У неким својим делима, Карл Мај Албанце представља стереотипно. Посебно у роману „Кроз земљу шиптара“ из 1892. године. У критици тог романа, Михаел Шмит-Неке 1995. године, наводи те стереотипе, разлоге њиховог настанка и касније употребе [2].
„Колективне особине албанаца: позитивне (воља за самосталношћу, моћна појава, озбиљност, сложност против непријатеља); негативне (негостољубивост, неумољивост, хладноћа, мржња, осветољубивост, бес, међусобна сумњичавост, изолованост, расцепканост, одбијање државног ауторитета, одбијање општог права, право јачег)”
Албанофобија у суседним земљама Албаније[уреди]
Србија[уреди]
Албанофобија је присутна, нарочито на фудбалским утакмицама, у зависности од политичких збивања, имајући у види нерешен статус јужне српске покрајине Косово и Метохија. Термин Шиптар је увредљив, има негативну конотацију у српском језику,[3][4] и представља израз албанофобије.
Италија[уреди]
 | Овај чланак је недовршен. |
Албанофобија постоји у Италији и она се пре свега односи на албанске емигранте који се стереотипно доживљавају као криминалци, проститутке и нецивилизовани људи.[5] Италијански аналитичари сматрају да се албанофобија према албанским имигрантима углавном заснивају на стереотипу албанске „инвазије“ италијанске, односно европске територије.[6]
У италијанским медијима се даје велики простор злочинима које су починили Албанци, па чак и онима који се само претпостављају.[6] Истраживачи ове појаве упозоравају да иако постоји већи ниво криминалитета међу албанским имигрантима у Италији у односу на неке друге имигрантске групе, полиција не сме преносити ове стереотипе на све Албанце.[6]
Грчка[уреди]
Албанци у Грчкој чине око половину укупног броја имиграната и главну мету негативних стереотипа у грчким медијима.[7] У објашњењу албанофобије се полази од чињенице да је грчко друштво до скоро било веома „хомогено“ и да је масивни долазак емиграната узроковао шок код локалне популације и пореметио постојећу равнотежу.[8] Реакције становништва се исказују у виду шовинизма и ксенофобије (односно албанофобије), која је прилично заступљена у медијима.[8] Медијски говор мржње обухвата расизам, позив на протеривање Албанаца из Грчке, распиривање предрасуда и мржње и стереотипно представљање Албанаца као опасних криминалаца или „животиња“.[7] Извештавање медија о Албанцима се често повезује са положајем грчке мањине у Албанији, за коју се наводи да трпи притисак албанске државе, што се даље узима као оправдање за третман Албанаца у Грчкој.[7]
Албански емигранти у Грчкој доживљавају „озбиљну дискриминацију“ на послу, посебно у вези са висином надница и социјалним осигурањем.[9] Услед неприхватања средине, албански радници су понекад приморани да промене име.[8]
Албанци често наилазе на ниподаштавајући третман од стране грчких органа реда.[9] Албанска популација је изложена масовним хапшењима приликом полицијских чистки и мета је честих депортација, које обухватају и особе са уредним документима.[9] У случајевима примене насиља према Албанцима, грчки полицајци најчешће не одговарају или добију само „номиналне казне“.[9]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Migration in Albanien heute, Claudia Hanisch 2004.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 MICHAEL SCHMIDT-NEKE, Albanien und die Albaner bei Karl May
- ^ „Vladimir Arsenijević, Naše crnje”. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2011. Приступљено 17. 09. 2009.
- ^ „Jovan Ćirilov, Albanac ili Šiptar”. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2010. Приступљено 22. 09. 2009.
- ^ Italophilia meets Albanophobia: paradoxes of asymmetric assimilation and identity processes among Albanian immigrants in Italy
- ↑ 6,0 6,1 6,2 King & Mai 2008, стр. 114
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Racism and Cultural Diversity in the Mass Media
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Albanian immigration and urban transformations in Greece
- ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Greece: Treatment of ethnic Albanians
Литература[уреди]
- King, Russell; Mai, Nicola (2008). Out of Albania: From Crisis Migration to Social Inclusion in Italy. Berghahn Books. стр. 114—. ISBN 978-1-84545-544-6.
