Ксенофобија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету безбедности универзитета у Београду у Београду.
Датум уноса: март—јун 2018.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Пример исламофобије

Ксенофобија је страх и неповерење према странцима и њиховим вредностима, обичајима и навикама. Она се манифестује етничким и верским предрасудама, расизмом и шовинизмом. Супротност ксенофобије је ксенофилија.

Африка[уреди]

Обала Слоноваче[уреди]

У протеклих неколико година, Обала Слоноваче доживела је поновно рађање мржње и етничке нетолеранције у склопу етничких племена. Поред бројних жртава међу различитим племенима северног и јужног региона земље које су погинуле у текућем сукобу, белци странци пребивајући или посећујући Обалу Слоноваче такође су били подвргнути насилним нападима. Према извештају Хјуман Рајтс Воча, влада Обале Слоноваче је крива за ширење етничке мржње у име властитих политичких циљева.[1]

2004. године, Млади Патриоти, снажна националистичка организација из Абиџана, покренута од стране државних медија, опљачкала је тековине страних држављана у Абиџану. Позиви за насиље над белцима и не-Иворијанцима емитовани су на националном радију и телевизији након што су млади патриоти преузели контролу над својим канцеларијама. Станице су пратиле силовања, премлаћивања и убиства лица европског и либанског порекла. Хиљаде исељеника и белих или етничких либанских становника Обале Слоноваче напустило је земљу. Напади су изазвали међународну осуду.[2][3]

Мауританија[уреди]

Ропство у Мауританији и даље је присутно упркос његовом укидању 1980. године и углавном највише утицаја има на потомке црних Африканаца одвођених у ропство који сада живе у Мауританији као "црни Мавари" или харатини и који још увек делимично служе "белим Маварима", или бидханима, као робови. Практиковање ропства најдоминантније је у Мауританији међу вишом традиционалном класом код Мавара. Већ вековима харатинска нижа класа, мислећи се углавном на сиромашне црне Африканце који живе у руралним подручјима, сматра се природним робовима ових Мавара. Друштвени ставови су се кориговали код већине урбаних Мавара, али у руралним подручјима заостаје древна подела.[4]

Нигер[уреди]

У октобру 2006. Нигер је објавио да ће депортовати у Чад "Дифа Арапе", Арапе који живе у Дифа региону у источном Нигеру.[5] Њихова популација бројала их је око 150.000.[6] Док је влада опкољавала Арапе у припреми за депортацију, две девојке су умрле, наводно након бежања од владиних снага, а три жене су претрпеле побачај. Нигерска влада је на крају суспендовала своју контроверзну одлуку о депортовању Арапа.[7][8]

Јужна Африка[уреди]

Sign reserving a Natal beach "for the sole use of members of the white race group", in English, Afrikaans, and Zulu (Durban, 1989).

Ксенофобија је у Јужној Африци присутна и у апартхејд као и у пост-апартхејд ери. Непријатељство између Британаца и Бураца које је погоршао Други Бурски рат довело је до побуне од стране сиромашних Африканера који су опљачкали продавнице у британском власништву.[9] Јужна Африка је такође донела бројне акте који су имали за циљ да држе подаље Индијанце, као што је Закон о прописима о имигрантима из 1913. године, којим је предвиђено искључивање "непожељних" група људи који су подразумевали њих. Ово је ефективно зауставило индијску имиграцију. Општински одред из 1924. године имао је намеру да "ускрати Индијанцима општинску франшизу."[10]

Током 1994. и 1995. године, банде наоружаних младих уништиле су домове страних држављана који живе у Јоханесбургу, захтевајући на томе да полиција ради на њиховом повратку у своје земље.[11] Током 2008. године у Јоханесбургу се десио широко документован број ксенофобичних напада.[12][13][14] Процењује се да је десетине хиљада миграната расељено; имовина, бизниси и домови били су нашироко опљачкани.[15] Број жртава након напада био је 56.[11]

У 2015. години, у Јужној Африци се десио још један широко документован серијал ксенофобичних напада, углавном против миграната Зимбабвеа.[16] Ово је пратило примедбе Зулу краља Goodwill Zwelithini kaBhekuzulu наводећи да мигранти треба "спакују своје ствари и оду ".[11][17] Од априла, 2015. године, седморо људи је погинуло и више од 2000 странаца је расељено.[16]

Судан[уреди]

У Судану, црни афрички заробљеници у грађанском рату често су заробљеници, а женске затворенице су често сексуално злостављане,[18] од стране њихових арапских заробљеника тврдећи да им Исламски закон даје за то дозволу.[19] Према Си-Би-Ес вестима, робови су продавани за 50 долара по особи.[20] У септембру 2000. године, Државни секретаријат САД-а наводи да су "подршка ропства суданске владе и његова континуирана војна акција која је резултирала бројним смртним случајевима делимично произашли из верских уверења жртава."[21] Јок Мадут Јок, професор историје на Лојола Маримоунт Универзитету, наводи да су отмице жена и деце на југу ропство у сваком контексту. Влада Судана инсистира на томе да читава ствар није ништа више од традиционалног племенског сукоба над ресурсима.[22]

Уганда[уреди]

Бивше британске колоније у подсахарској Африци имају много грађана јужноазијског порекла. Довело их је Британско царство из Британске Индије да раде клерички рад у империјалној служби.[23] Најистакнутији случај анти-индијског расизма био је етничко чишћење индијске ( азијске) мањине у Уганди од стране утицајног диктатора и нарушилаца људских права Идија Амина.[23]

Зимбабве[уреди]

Расна дискриминација се догодила против заједница Белих људи у Зимбабвеу.[24][25][26] Влада их је силом избацила са њихових фарми и тиме извршила њихово етничко чишћење.[27][28]

Океанија[уреди]

Аустралија[уреди]

This badge from 1910 was produced by the Australian Natives' Association, comprising Australian-born whites.[29][30]

Закон о имиграционом ограничењу 1901. (Политика беле Аустралије) искључиво је забранио људима неевропског порекла имиграцију у Аустралију. Никада није постојала никаква специфична политика названа као таква, али је тај појам касније измишљен, не би ли се сакупила збирка закона заснованих на искључивању људи из Азије (посебно Кине) и пацифичких острва (поготово Меланезије) од имиграције у Аустралију.[31] Мензисова и Холтова Влада су ефикасно укинуле политику између 1949. и 1966. године, а Витламова Влада донела је законе како би се осигурало да раса постане потпуно ирелевантна компонента за имиграцију у Аустралију, 1973. године.[32]

Кронула нереди 2005 су били низ нереда и избијања моб насиља у јужном предграђу Сиднеја - Кронуле, који су резултат напрезања односа између Англо-Келта и либанских Аустралијанаца (који су претежно муслимани). Путна упозорења за Аустралију издале су неке земље, али су касније уклоњене.[33] Децембра 2005. године, избила је борба између сурферских волонтерских спасиолаца и либанске омладине. Ови инциденти се сматрају кључним фактором у расно мотивисаном сукобу наредног викенда.[34] Насиље се проширио и у друга јужна предграђа Сиднеја, где је дошло до више напада, укључујући два убода и напада на Хитну помоћ и полицију.[35]

Индијски студенти су 30. маја 2009. године протестовали против онога за шта су сматрали да представља расистички напад, блокирајући улице у централном Мелбурну. Хиљаде студената окупило се испред Краљевске болнице у Мелбурну где је једна од жртава примљена.[36] У светлу овог догађаја, аустралијска влада је створила Хелплајн за индијске ученике, не би ли пријавили такве инциденте.[37] Висока комесарка за људска права Нави Пилај из Уједињених нација назвала је ове нападе "узнемиравајућим" и позвала Аустралију да спроводи даљу истрагу.[38]

Фиџи[уреди]

На острву Фиџи постоји тензија између великог броја (38%) хинду Индијаца Индо-Фиџијана, који су потомци уговорних радника, доведени на Фиџи са севера Индије током британске колонијалне владавине и већински (54%) локалне хришћанске Фиџи популације који су етнички Меланежани.

Референце[уреди]

  1. ^ [news.bbc.co.uk/1/hi/world/Africa/1932930.stm Ivory Coast "fanning ethnic hatred"]
  2. ^ 19.xml&sSheet=/news/2004/11/19/ixnewstop.html „News” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Telegraph.co.uk. Приступљено 17. 6. 2015. 
  3. ^ Europeans flee Ivory Coast violence. 13 November 2004. ABC News Online
  4. ^ Foundation, Thomson Reuters. „Thomson Reuters Foundation”. Приступљено 17. 6. 2015. 
  5. ^ „BBC NEWS - Africa - Niger starts mass Arab expulsions”. Приступљено 17. 6. 2015. 
  6. ^ Foundation, Thomson Reuters. „Thomson Reuters Foundation”. Приступљено 17. 6. 2015. 
  7. ^ „BBC NEWS - Africa - Niger's Arabs to fight expulsion”. Приступљено 17. 6. 2015. 
  8. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Refworld - The Leader in Refugee Decision Support”. Refworld. Приступљено 17. 6. 2015. 
  9. ^ Giliomee (2003). стр. 383.
  10. ^ „Anti-Indian Legislation 1800s - 1959”. South African History Online. Приступљено 27. 6. 2016. 
  11. 11,0 11,1 11,2 „Xenophobic violence in democratic South Africa”. South Africa History Online. Приступљено 29. 6. 2016. 
  12. ^ „South Afrians Take Out Rage on Immigrants”. The New York Times. 20. 5. 2008. Приступљено 29. 6. 2016. 
  13. ^ „Thousands seek sanctuary as South Africans turn on refugees”. The Guardian. 20. 5. 2008. Приступљено 29. 6. 2016. 
  14. ^ „Thousands flee S Africa attacks”. BBC NEWS. 19. 5. 2008. Приступљено 29. 6. 2016. 
  15. ^ „Analysis: The ugly truth behind SA’s xenophobic violence”. Daily Maverick. 28. 5. 2013. Приступљено 29. 6. 2016. 
  16. 16,0 16,1 Kazunga, Oliver (20. 4. 2015). „Xenophobia death toll climbs to 7”. The Chronicle. Приступљено 30. 6. 2016. 
  17. ^ „Deaths in South Africa as mobs target foreigners”. Al Jazeera. 15. 4. 2015. Приступљено 30. 6. 2016. 
  18. ^ „News”. Telegraph.co.uk. Приступљено 17. 6. 2015. 
  19. ^ Islam and Slavery Archived 12 October 2007[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  20. ^ Curse Of Slavery Haunts Sudan CBS News. January 25, 1998
  21. ^ U.S. State Department report says 'religious intolerance remains far too common' around world. September 6, 2000 CNN US News
  22. ^ Jok Madut Jok (2001). стр. 3.
  23. 23,0 23,1 General Amin and the Indian Exodus from Uganda Hasu H. Patel, Issue: A Journal of Opinion, Vol. 2, No. 4 (Winter) (1972). стр. 12-22 doi:10.2307/1166488
  24. ^ „Zimbabwe has its racists too: iLIVE”. Times LIVE. 28. 2. 2012. Приступљено 31. 7. 2012. 
  25. ^ „We will not tolerate racism, except in Zimbabwe”. London: Telegraph. 12. 8. 2001. Приступљено 31. 7. 2012. 
  26. ^ „Beauty queen tells of racist abuse”. Newzimbabwe.com. 17. 3. 2010. Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2012. Приступљено 31. 7. 2012. 
  27. ^ Koinange, Jeff (30. 3. 2005). „Tale of two farms in Zimbabwe - CNN”. Articles.cnn.com. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2012. Приступљено 31. 7. 2012. 
  28. ^ „Zimbabwe champions new racism Editorial News | goldcoast.com.au | Gold Coast, Queensland, Australia”. goldcoast.com.au. 31. 12. 2008. Приступљено 31. 7. 2012. 
  29. ^ Design, UBC Web. „Australian Natives Association Centenary - Monument Australia”. monumentaustralia.org.au. Приступљено 22. 10. 2017. 
  30. ^ See Museum Victoria description Archived 5 January 2016[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  31. ^ Lewis, Wendy (2006). Events That Shaped Australia. New Holland. стр. 102. ISBN 978-1-74110-492-9. 
  32. ^ „Fact Sheet – Abolition of the 'White Australia' Policy”. Australian Immigration. Commonwealth of Australia, National Communications Branch, Department of Immigration and Citizenship. Приступљено 27. 3. 2013. 
  33. ^ Hogan (2008). стр. 152–153.
  34. ^ „Strike Force Neil, Cronulla Riots, Review of the Police Response Media Component Volume 1 of 4” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF-19.4 Mb) на датум 10. 11. 2012. Приступљено 3. 10. 2012. 
  35. ^ Liz Jackson (presenter) (13. 3. 2006). „Riot and Revenge”. Four Corners. Сезона 2006. Transcript. ABC. Архивирано из оригинала на датум 02. 01. 2010. Приступљено 25. 12. 2009. 
  36. ^ „18 Indians detained for breaching Australia peace rally”. Times of India. 1. 6. 2009. 
  37. ^ Helpline Thrown to Indian Students: The Age
  38. ^ „UN asks Australia to investigate 'root cause' of attacks on Indian”. dna. Приступљено 24. 1. 2015. 

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.