Валтер Бенјамин

Валтер Бенјамин
Пуно име	Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
Датум рођења	15. јул 1892.
Место рођења	Берлин; Немачка
Датум смрти	27. септембар 1940. (48 год.)
Место смрти	Портбоу; Шпанија
Епоха	Филозофија 20. века
Регија	Западна филозофија
Школа филозофије	Западни Марксизам, Франкфуртска школа
Интересовања	Теорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје
	Утицаји од Адорно · Бахофен · Бодлер · Брехт · Киркегор; Лукач · Марк · Ниче · Пруст · Шмит · Шолем;

Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин (нем. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Берлин, 15. јул 1892 — Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки интелектуалац (филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста) јеврејског порекла који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ (нем. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) објављено 1936. године.^[1]^[2]

Живот и едукација[уреди | уреди извор]

1902. године, када је напунио 10 година уписао је Каисер Фридрих оссновну школу, а средњу школу завршио је са 20 година. Валтер Бењамин био је дечак крхког здравља, родитељи су га послали у интернат на две године. 1907. године вратио се у Берлин и наставио са школовањем. 1912. године уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. 1914. године пред почетак Првог светског рата, Бењамин је почео да преводи дела француског песника из 19. века Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. 1917.године се пребацио на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. 1932. године, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, Валтер Бењамин преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је окончао сам свој живот.

Дела[уреди | уреди извор]

Дела Валтера Бењамина су: Критика насиља 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Једносмерна улица 1928. (Einbahnstraße) Берлинско детињство 1950. (Berliner Kindheit um 1900) О фотографији и уметности 1936.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Од објаве Валтерових књижевних дела, петнаест година након његове смрти, Валтерови радови, посебно дело О фотографији и уметности, добили су значај међу академцима хуманистичких дициплина. Средиште организације која га је следила налазило се у Карслуу у Немачкој. Председник организације био је Бернд Вите, светски познат ученик Бењамина и професор Модерне немачке литературе у Диселдорфу. Чланови организације били су из деветнаест различитих земаља из и ван Европе.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Duden Aussprachewörterbuch (6 изд.). Mannheim: Bibliographisches Institut & F.A. Brockhaus AG. 2006.
^ Witte, Bernd (1991). Walter Benjamin: An Intellectual Biography (English translation). Detroit, MI: Wayne State University Press. стр. 9. ISBN 978-0-8143-2018-1.

Литература[уреди | уреди извор]

Witte, Bernd (1991). Walter Benjamin: An Intellectual Biography (English translation). Detroit, MI: Wayne State University Press. стр. 9. ISBN 978-0-8143-2018-1.
Duden Aussprachewörterbuch (6 изд.). Mannheim: Bibliographisches Institut & F.A. Brockhaus AG. 2006.
The Arcades Project^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00802-1.
Berlin Childhood Around 1900^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02222-5.
Charles Baudelaire: A Lyric Poet In The Era Of High Capitalism. ISBN 978-0-902308-94-7.
The Complete Correspondence, 1928–1940^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-15427-8.
The Correspondence of Walter Benjamin, 1910–1940. ISBN 978-0-226-04237-4.
The Correspondence of Walter Benjamin and Gershom Scholem. ISBN 978-0-674-17415-3.
Illuminations. ISBN 978-0-8052-0241-0.
Moscow Diary^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-58744-1.
One Way Street and Other Writings. ISBN 978-0-86091-836-3.
Reflections. ISBN 978-0-8052-0802-3.
On Hashish^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02221-8.
The Origin of German Tragic Drama. ISBN 978-0-86091-837-0.
Understanding Brecht. ISBN 978-0-902308-99-2.
Selected Writings in four volumes Harvard University Press:
- 1, 1913–1926^{[мртва веза]}. ISBN 978-0-674-94585-2.
- Volume 2, 1927–1934. ISBN 978-0-674-94586-9.
- 3, 1935–1938^{[мртва веза]}. ISBN 978-0-674-00896-0.
- 4, 1938–1940^{[мртва веза]}. ISBN 978-0-674-01076-5.
The Writer of Modern Life: Essays on Charles Baudelaire^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02287-4.,
The Work of Art in the Age of Its Technological Reproducibility, and Other Writings on Media^{[мртва веза]}, Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02445-8.
Walter Benjamin's Archive: Images, Texts, Signs. Edited by Ursula Marx, Gudrun Schwarz, Michael Schwarz, Erdmut Wizisla. ISBN 978-1-84467-196-0.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Прилог критици силе“, 1921.
Енглеска страница о Валтеру Бенјамину на сајту marxists.org (језик: енглески)

[1] Duden Aussprachewörterbuch (6 изд.). Mannheim: Bibliographisches Institut & F.A. Brockhaus AG. 2006.

[Witte-2] Witte, Bernd (1991). Walter Benjamin: An Intellectual Biography (English translation). Detroit, MI: Wayne State University Press. стр. 9. ISBN 978-0-8143-2018-1.

[1]

[2]