Валтер Бенјамин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Валтер Бенјамин
Walter Benjamin vers 1928.jpg
Пуно име Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
Датум рођења (1892-07-15)15. јул 1892.
Место рођења Берлин
Немачка
Датум смрти 27. септембар 1940.(1940-09-27) (48 год.)
Место смрти Портбоу
Шпанија
Епоха Филозофија 20. века
Регија Западна филозофија
Школа филозофије Западни Марксизам, Франкфуртска школа
Интересовања Теорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје

Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин (нем. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Берлин, 15. јул 1892Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки интелектуалац (филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста) јеврејског порекла који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ (нем. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) објављено 1936. године.[1][2]

Живот и едукација[уреди]

1902. године, када је напунио 10 година уписао је Каисер Фридрих школу, а средњу школу завршио је 10 година после тога. Валтер Бењамин био је дечак крхог здравља, родитељи су га послали у интернат на две године. 1907. године вратио се у Берлин и наставио са школовањем. 1912. године уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. 1914. године пред почетак Првог светског рата, Бењамин је почео да преводи дела француског песника из 19.века Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. 1917.године се пребацио на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. 1932. године, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, Валтер Бењамин преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је окончао сам свој живот.

Дела[уреди]

Дела Валтера Бењамина су: Критика насиља 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Једносмерна улица 1928. (Einbahnstraße) Берлинско детињство 1950. (Berliner Kindheit um 1900) О фотографији и уметности 1936.

Наслеђе[уреди]

Од објаве Валтерових књижевних дела, петнаест година након његове смрти, Валтерови радови, посебно дело О фотографији и уметности, добили су значај међу академцима хуманистичких дициплина. Средиште организације која га је следила налазило се у Карслуу у Немачкој. Председник организације био је Бернд Вите, светски познат ученик Бењамина и професор Модерне немачке литературе у Диселдорфу. Чланови организације били су из деветнаест различитих земаља из и ван Европе.

Референце[уреди]

  1. Duden Aussprachewörterbuch (6 изд.). Mannheim: Bibliographisches Institut & F.A. Brockhaus AG. 2006. 
  2. Witte, Bernd (1991). Walter Benjamin: An Intellectual Biography (English translation). Detroit, MI: Wayne State University Press. стр. 9. ISBN 0-8143-2018-X. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]