Валтер Бенјамин

Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету безбедности у Београду. Датум уноса: март—мај 2016. Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије. Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Валтер Бенјамин
Пуно име	Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
Датум рођења	(1892-07-15)15. јул 1892.
Место рођења	Берлин Немачка
Датум смрти	27. септембар 1940.(1940-09-27) (48 год.)
Место смрти	Портбоу Шпанија
Епоха	Филозофија 20. века
Регија	Западна филозофија
Школа филозофије	Западни Марксизам, Франкфуртска школа
Интересовања	Теорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје
Утицаји од	Адорно · Бахофен · Бодлер · Брехт · Кјеркегор Лукач · Марк · Ниче · Пруст · Шмит · Шолем

Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин (нем. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Берлин, 15. јул 1892 — Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки интелектуалац (филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста) јеврејског порекла који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ (нем. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) објављено 1936. године.

Живот и едукација

1902. године, када је напунио 10 година уписао је Каисер Фридрих школу, а средњу школу завршио је 10 година после тога. Валтер Бенџамин био је дечак крхог здравља, родитељи су га послали у интернат на две године. 1907. године вратио се у Берлин и наставио са школовањем. 1912. године уписао се на Универзитет у Фрајбургу, али након завршетка летњег семестра, уписао се на Универзитет у Берлину, настављајући да студира психологију. 1914. године пред почетак Првог светског рата, Бенџамин је почео да преводи дела француског песника из 19.века Шарла Бодлера. Наредне године преселио се у Минхен и наставио студије на Универзитету у Минхену где је упознао Рајнера М. Рилкеа и Гершома Шолема. 1917.године се пребацио на Универзитет у Берну, где је упознао, тада будућу супругу, Дору Софију Полак. Имали су сина Стефана Рафаела. Вратио се да живи са родитељима у Берлину. 1932. године, када је Адолф Хитлер преузимао место канцелара Немачке, Валтер Бенџамин преселио се на Ибицу, где је живео неколико месеци, а затим у Ницу где је окончао сам свој живот.

Дела

Дела Валтера Бенџамина су: Критика насиља 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Једносмерна улица 1928. (Einbahnstraße) Берлинско детињство 1950. (Berliner Kindheit um 1900) О фотографији и уметности 1936.

Наслеђе

Од објаве Валтерових књижевних дела, петнаест година након његове смрти, Валтерови радови, посебно дело О фотографији и уметности, добили су значај међу академцима хуманистичких дициплина. Средиште организације која га је следила налазило се у Карслуу у Немачкој. Председник организације био је Бернд Вите, светски познат ученик Бенџамина и професор Модерне немачке литературе у Диселдорфу. Чланови организације били су из деветнаест различитих земаља из и ван Европе.

Спољашње везе

• „Уметност у доба техничке репродукције“ (енглески)
• Енглеска страница о Валтеру Бенјамину на сајту marxists.org (енглески)