Апстрактна уметност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Казимир Маљевич, Црни квадрат на белој подлози, 1912

Апстрактна или непредметна уметност се веже за субјективно, емотивно и рационално уметничко изражавање, које не следи природне законе боје, текстуре, облика и простора. Било да се ради о сликарству, графици и вајарству или некој другој уметничкој форми, уметник овде изражава себе слободним кориштењем линија, ликова, боје, текстуре или облика и простора. Уношење геометријских ликова (у сликарству) и облика (у вајарству) је у вези са „рационалним“ непредметним уметничким изражавањем.

Апстрактна или непредметна уметност је правац који је настао у почетку 20. века, око 1910. године када се развила фотографија и сликар се све више удаљава од интерпретације и репродукције природног света и природе. Говори се о непредметној уметности и апсолутном сликарству.

Међу сликаре који припадају овом правцу спадају Франсис Пикабија (1879 - 1953 ) као и Рус Василиј Кандински (1866 - 1944 ) који је своју прву апстрактну слику насликао 1911. године и ако се данас сумња да је ову слику предатирао. Први сликари апстрактног сликарства сматрају се Михаил Ларијонова (1881 - 1964 ) као и сликара под утицајам кубизма Робер Делонеа (1885 - 1941 ) а такође и чешког сликара Франц Купку (1871 - 1957 ). Затим сликара Швајцарског порекла Паул Клеа (1879 - 1940) и Холанђанина Пит Мондријана (1872 - 1944 ). Једна икона апстрактног сликарства јесте Казимир Маљевичева (1878 - 1935 ) слика из 1913. године на којој је представио црни квадрат на белој позадини. После овога је апстракција добила нове и нове облике.

Почетни апстрактни уметнички језик се с једне стране развија на искуству фовиста и експресиониста, чији израз доминира снага контраста и жива боје, а с друге на искуству кубизма Пикаса и Брака којим доминира једна геометријска организација композиције и где је боја у служби форме.

Карактеристике правца[уреди]

  • уопште апстракција, непредметна уметност без представљања природних слика

Постоје два принципиелна правца:

  • Експресивана апстракција употребљавана од Василија Кандинског и пријатеља

Типичне су меке форме и текући прелази

Овај правац се још назива и лирски апстракција Дело Василија Кандинског, као и његов теоријски и критички рад, је од велике заслуге за настанак и развој лирске апстракције. Између 1910. и 1912. године, Кандински је развио нови апстрактни језик, који се базирао на осјећањима и поетском изражавању, чији су коријени били већ усађени у идеје групе експресиониста из Минхена, Плави јахач, чији је активни члан био и сам Кандински. У Француској, Робер Делоне...

Типичне су геометризоване форме у једном тону боје са јасним ивицама.

Пример савременог апстрактног сликарства, Наталија Плакта Фернандез, Песак

Најбоље слике Пита Мондријана су фовистичке боје квадрати оивичени црном контуром односно композиције у којим испитује количине ових боја и учинке које они остављају на посматрача. Типичне су геометријске форме у једном тону боје са јасним ивицама.

У самом почетку развоја апстрактне уметности, уметници су кренули од природе, да би се постепено удаљавали од природних форми и почели да користе нефигуративне, елементарне ликовне елементе као суштину композиције. Разлика између чисте апстракције и првих дела нефигуративне уметности нису уочљиве на први поглед и сваки покушај њиховог разликовања је чисто теоријског значаја. Оба концепта су створила нова подручја естетских покушаја, те се изражавања на овом подручју настављају до данас. Појам „нефигуративан“ не треба схватити као да уметник није у контакту са објективном стварношћу, јер уметник увек комуницира са стварношћу, али је резултат те комуникације у овом случају нефигуративна представа.

У периоду између 1910. и 1918. године, идеја о потпуном елиминисању природе из уметности, постала је главна преокупација уметника читаве Европе. Полазећи, углавном, од Пикасових покушаја, уметници су истраживали чисту апстракцију у два правца. Неки, као руски сликар Кандински, више су били окренути емоционалном и сензуалном експресионизму који је касније утицао на америчке експресионисте, друге као Мондријана, више је заокупљала хладна прецизност геометријског аранжмана композиције.

Најпознатија дела Кандинског карактеришу снажни ритмови и слободне биоморфне површине у којима се осјећа посебна спонтаност. Иако је то тешко уочљиво, слике Кандинског су настајале из специфичних услова. Уметник је увек покушавао да интерпретира свој одговор на те околности у смислу чистог визуелног језика не поштујући њихов спољашњи изглед. Слободан и директан начин рада Кандинског је у суштини романтичан. Он апелује на чисту емоцију и да би посматрач био у стању да разуме његова дела, мора имати искуства сличним онима које су мотивисала уметника. Касније, када је почео да ради у Баухаусу (архитектонска школа која је наглашавала јединство свих уметности, архитектуре, примењених и лепих умјетности), његова дела почињу показивати утицај геометријске апстракције која је била преокупација неких од уметника те школе.

Најпознатији представник геометријске апстракције је Холанђанин Пит Мондријан. Као и Кандински Мондријан је заинтересован за чисте елементе ликовне форме, али за разлику од Кандинског, његове форме су рационални, геометријски ликови као и сам аранжман композиције. Мондријаново сликарство је неемоционална рационализација линије, површине, валера и боје, дотјерана до максималне геометријске и оптичке чистоће. У оваквим делима значење или садржај је утврђен прецизним односима у композицији. У почетку, овај начин, или стил сликарства (геометријска апстракција) је изгледао стерилан и празан многим уметницима и критичарима, али су и једни и други осјетили његов значај и богатство у могућностима које је пружао, те је врло брзо мноштво уметника пало под његов утицај тако да су противници геометријске апстракције постали мањина.

Историја апстрактне уметнсти[уреди]

Након нешто више од века – трансформација и противречности – апстрактна уметност, упркос њеног данашњег универзалног присуства, још увек за собом повлачи одређене историјске и естетске проблеме које, без обзира на дужину и објективност анализе, није могуће избећи. Архитектура и музика су наравно прихваћене као апстрактне уметности, док се поезија, сликарство и вајарство још увек сматрају уметностима представљања. Је ли ово традиционално разликовање одрживо, или све уметности подједнако могу тражити ону исту унутрашњу аутономију као што је случај с музиком и архитектуром.

Сликарство[уреди]

Апстрактно сликарство се изгледа родило из жеље да буде своје на свом у такмичењу са сугестивном снагом музике, као што је случај у делу Василија Кандинског, или са формалистичким идеалом архитектуре, као што је био циљ Пита Мондријана. Појам »апстрактна« је сам по себи погрешан и отворен за расправу. „Називам апстрактном уметношћу”, казао је Мишел Сефор, један од водећих интерпретатора покрета, „било коју уметност која у себи не садржи референцу или евоцирање стварности, без обзира да ли је та стварност била уметникова тачка полазишта”. Ова огранична разлика се поклапа с два дискретна историјска периода апстрактне уметности: једним почетним периодом (од 1910 до 1916. године), где је апстракција представљена као врхунац једног антинатуралистичког процеса, и другим који почиње 1917. године покретом Де Стијл који још увијек присутан, где је апстракција пер се од самог почетка један апсолутни принцип. Највероватније би било пожељно искористити појам »апстрактна« за први, а »нефигуративна« за други период.

Први свесни апстрактни акварел Кандинског је настао 1910. године.[1] У исто време је написао своје основно теоријско дело, О духовном у уметности, сматрано естетичком одбраном његове нове стваралачке оријентације и једним од кључних дела апстрактне уметности. Стваралачки замах Кандинског је из визуелног искуства, али је у музици открио законитости своје естетике. Занимљиво је да је своје скице назвао Импровизације а довршена дела Композиције. Чешки сликар Фрaнц Купка је 1912. године такође изложио апстракне слике директно инспирисане у музици: Фуга у црвеној и плавој, Топла хроматика, итд. Купка је био претходник музикалиста, сликара који су 1920. године створили групу око Шарл Блан-Гетија и Анри Валенсија (1883–1960). Други пионир апстракције је био Франсис Пикабија, чије је дело Гума (Caoutchouc; у техници акварела и гваша на папиру) из 1909. године, већ нефигуративног карактера. Робер Делоне, оснивач орфизма, је такође истицао лирске потенцијале чисте боје све до тачке апстракције. Боја, рекао је он, је и „форма и субјект”. Инспирисани његовим примером, амерички сликари Морган Расел и Стентон Мекдоналд Врајт основали су 1913. године синхронистички покрет упоредо у Паризу и Минхену. Али, од 1913. године било је то у Русији где су границе апстрактне уметности систематски истраживане, у рајонизму Михаила Ларионова и Наталије Гончарове, новом објективизму Александра Родченка и супрематизму Казимира Маљевича. У ствари, највећи број пионира апстрактне уметности су били руског порекла.[1]

Друго поље ширења апстракне уметности је била Холандија, где су, 1917. године, и као супротност органској и лирској тенденцији која је ушла у дело Кандинског преко фовизма и експресионизма, Мондријан и покрет Де Стијл (Тео ван Дусбург, Барт ван дер Лек) дали форму интелектуалној и геометријској тенденцији произашлој из кубизма, чинећи прелаз из »апстракције« ка »неконфигурацији«.[1] Мондријанов нови правац, неопластицизам, је означио напуштање апстракције у корист апсолутних пластичних међувеза, и идући ка чистоћи и универзалности математике. Скоро у исто време, одређени број уметника из Цириха, укључујући Жан Арпа и Софи Тобе-Арп, су почели да истражују могућности слободних и ирационалних форми кроз које је дада дала свој суштински допринос апстрактној уметности.[1] У Фиренци, око 1915. године, Алберто Мањели је створио серију строго апстрактних слика са изразито плошним бојама јаког тоналитета.

Уметници који су припадали овом правцу[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Phaidon Encyclopedia of Art and Artists, 1978 by Phaidon Press Limited (стр. 8–10)

Литература[уреди]

  • Opšta istorija umetnosti, Dina Piskel, Beograd 1974.
  • Istorija umetnosti HW Janson, Beograd, 1982.