Пређи на садржај

Александар Драговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Драговић
Драговић у дресу Аустрије 2016. године
Лични подаци
Пуно име Александар Драговић[1]
Датум рођења (1991-03-06)6. март 1991.(33 год.)
Место рођења Беч, Аустрија
Држављанство аустријско
Висина 1,86 m[2]
Позиција централни бек
Клупске информације
Тренутни клуб
Аустрија Беч
Број 15
Јуниорска каријера
1997—2009. Аустрија Беч
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2009. Аустрија Беч 2 8 (2)
2009—2011. Аустрија Беч 66 (1)
2011—2013. Базел 77 (4)
2013—2016. Динамо Кијев 66 (0)
2016—2021. Бајер Леверкузен 71 (3)
2017—2018.Лестер Сити 11 (0)
2021—2024. Црвена звезда 95 (7)
2024— Аустрија Беч 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2007—2008. Аустрија до 17 11 (2)
2008—2009. Аустрија до 19 6 (2)
2009— Аустрија 100 (2)
* Датум актуелизовања: 13. август 2024.
** Датум актуелизовања: 3. април 2022.

Александар Драговић (Беч, 6. март 1991) аустријски је фудбалер, српског порекла.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Драговић је каријеру почео у Аустрији из Беча, за чији први тим је дебитовао у сезони 2008/09. У зимском прелазном року такмичарске 2010/11. прешао је у швајцарски Базел.[3] Са Базелом је три пута освојио швајцарску Суперлигу док је једном био и освајач националног Купа.[4]

У јулу 2013. потписао је петогодишњи уговор са Динамом из Кијева.[5] У Динаму је провео наредне три године и током тог периода је учествовао у освајању две украјинске Премијер лиге, два украјинска Купа и једног Суперкупа.[4]

У августу 2016. потписао је петогодишњи уговор са Бајер Леверкузеном.[6] Након сезоне у клубу из Леверкузена, Драговић је такмичарску 2017/18. провео на позајмици у енглеском премијерлигашу Лестер Ситију.[7] Након тога се вратио у Бајер Леверкузен у којем је остао до истека уговора на крају 2020/21. сезоне.

Крајем маја 2021. потписао је трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[8] По његовом истеку је напустио клуб као слободан играч.[9] С екипом Црвене звезде, коју је током последње године уговора предводио као капитен, освојио је три дупле круне.[10]

У бечку Аустрију вратио се 30. јула 2024. године.[11]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Драговић је дебитовао за сениорску репрезентацију Аустрије 6. јуна 2009. на утакмици са Србијом у квалификацијама за Светско првенство 2010. године.[12] Први гол за репрезентацију је постигао 18. новембра 2014. на пријатељској утакмици са Бразилом. Са Аустријом је играо на Европским првенствима 2016. и 2020. године. Свој 100. наступ за Аустрију је забележио 29. марта 2022. на утакмици са Шкотском.[13]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Његови родитељи су из Умчара код Београда,[14] а од малих ногу је навијач Црвене звезде.[15]

Базел
Динамо Кијев
Црвена звезда

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Updated squads for 2017/18 Premier League confirmed”. Premier League. 2. 2. 2018. Приступљено 7. 11. 2019. 
  2. ^ „Aleksandar Dragovic”. Bayer 04. Приступљено 7. 11. 2019. 
  3. ^ „Aleksandar Dragovic kommt zum FCB” (на језику: немачки). FC Basel Internetseite. 2011. Архивирано из оригинала 28. 5. 2013. г. Приступљено 31. 1. 2011. 
  4. ^ а б в г „A. Dragović”. Soccerway. Приступљено 20. 3. 2015. 
  5. ^ „Dragovic heads to Dynamo Kyiv”. uefa.com. 26. 7. 2013. Приступљено 26. 12. 2022. 
  6. ^ „Bayer 04 sign Dragovic from Dynamo Kyiv”. Bayer Leverkusen. 22. 8. 2016. Архивирано из оригинала 28. 8. 2016. г. Приступљено 22. 8. 2016. 
  7. ^ „Aleksandar Dragović Joins Leicester City On Season-Long Loan” (на језику: енглески). Приступљено 2017-09-01. 
  8. ^ „Мркела: Драговић адут за Европу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2021. Приступљено 26. 12. 2022. 
  9. ^ „Звезда се опростила од Драговића, Милуновића и Поповића”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 
  10. ^ „Звезда ТВ | Драго капитен”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 2. 6. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 
  11. ^ „Dragović do 2027: Ja sam pravi Austrijanac, Beč je najlepši grad”. mozzartsport.com. 30. 7. 2024. Приступљено 14. 8. 2024. 
  12. ^ „Dragović: Nikada neću zaboraviti debi protiv Srbije (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 10. 2016. Приступљено 26. 12. 2022. 
  13. ^ „Dragovic knackt gegen Schottland die 100-Spiele-Marke”. heute.at (на језику: немачки). 28. 3. 2022. 
  14. ^ „Žao mi je što nisam igrao za Srbiju!”. alo.rs. Архивирано из оригинала 13. 04. 2021. г. Приступљено 13. 04. 2021. 
  15. ^ Velimirović, I. (11. 12. 2011). „Dragović: FSS me nije zvao, teška srca sam prihvatio poziv Austrije”. Blic.rs. Приступљено 7. 11. 2019. 
  16. ^ „Jetzt hat Basel den Titel auf sicher” (на језику: немачки). football.ch. 2012. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  17. ^ Schifferle, Michael (2013). „Season review: Switzerland”. UEFA. Приступљено 10. 6. 2013. 
  18. ^ „Matchtelegram FC Basel 1893 5:3 FC Luzern” (на језику: немачки). football.ch. 2012. Архивирано из оригинала 4. 12. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2012. 
  19. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 23. 5. 2022. 
  20. ^ „Звезда подигла шести шампионски пехар у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  21. ^ „Звезда подигла пехар шампиона Србије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 
  22. ^ „Звезда освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 31. 5. 2022. 
  23. ^ „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  24. ^ „Звезда освојила Куп Србије и четврту дуплу круну у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 5. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]