Владан Милојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владан Милојевић
Лични подаци
Датум рођења (1970-03-09)9. март 1970.(48 год.)
Место рођења Аранђеловац, СФРЈ
Висина 182 cm
Позиција одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1989—1990
1990—1993
1993—1994
1994—1995
1996
1996—1997
1997—2000
2000—2003
2003—2004
Бечеј
Раднички Београд
ПАС Јањина
Каламата
Црвена звезда
Аполон Атина
Панатинаикос
Ираклис
Акратитос

31 (3)
30 (8)

13 (0)
29 (3)
61 (5)
69 (3)
9 (1)
Тренерска каријера


2011
2012—2015
2015—2016
2016—2017
2017—
Ираклис (млади)
Црвена звезда (млади)
Јавор
Чукарички
Омонија
Паниониос
Црвена звезда
* Датум актуелизовања: 5. јун 2017.
** Датум актуелизовања: 5. јун 2017.

Владан Милојевић (рођен 9. марта 1970. у Аранђеловцу) је бивши југословенски и српски фудбалер, а данашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Црвене звезде.

Играчка каријера[уреди]

Своје прве фудбалске кораке је начинио у омладинској школи Црвене звезде, а прве сениорске минуте је зарадио у Бечеју и Радничком с Новог Београда. Након тога, овај дефанзивац одлази у иностранство и постаје члан Грчког фудбалског клуба Јањина, где са великим успехом наступа за овај тим. Године 1996. враћа се у Црвену звезду, за коју је наступао током пролећа те године. У својој краткој каријери у црвено - белом дресу, одиграо је 13 утакмица за овај тим.

Након тога се враћа у Грчку где прелази у Аполон Смирни. Добре игре у овом прволигашу су га препоручиле да 1997. године оствари највећи трансфер у својој интернационалној каријери. Прелази у Панатинаикос и постаје први страни "либеро" у овом атинском великану који је доведен из Грчког шампионата. Наступао је у Лиги шампиона и сакупио 61 утакмицу у дресу Панатинаикоса током трогодишњег стажа у њиховим редовима. Након "зелених" из Атине, сели се за Солун, где је наступао за Ираклис почетком овог миленијума. Све укупно, одиграо је током своје дугогодишње интернационалне каријере скоро 180 утакмица у најјачем рангу грчког фудбала, у којој је оставио упечатљив траг.

Тренерска каријера[уреди]

Тренерски посао је започео у омладинској академији Ираклиса. Након усавршавања у Солуну, враћа се у Београд и наставља с радом у омладинској школи Црвене звезде. Током трогодишњег рада у млађим категоријама Звезде, осваја доминантно првенство Србије са омладинцима као најефикаснији тим првенства, оставивши притом вечитог ривала са великим бодовним заостатком. Након тога креће са самосталним радом и у сениорском фудбалу.

Дебитује на клупи Јавора, који је водио на свега седам утакмица. Кратак период у Ивањици оставља иза себе и преузима екипу Чукаричког, на чијем је челу био пуне три и по године. Напредовао је заједно са клубом у том периоду. Увео је тим са Бановог брда у највиши ранг и од њих је створио стабиланог суперлигаша. Под командом Владана Милојевића, овај клуб је два пута изборио учешће у квалификацијама за Лигу Европе и освојио је Куп Србије победом над Партизаном у финалном мечу.[1]

Добар рад с екипом Чукаричког није остао незапажен, па је у јесен 2015. године преузео Омонију. На Кипру се задржао до краја сезоне. Клуб је преузео након лошег старта, успео је да обезбеди излазак на европску сцену тиму из Никозије и да их одведе у финале националног Купа. Иако су у клубу били задовољни његовим радом, пре свега председник клуба, Милојевић се определио да напусти клуб након разговора с Никосом Дабизасом, који је у међувремену постављен за техничког директора.

Највећи успех на интернационалном плану, када је тренерски посао у питању, остварио је као тренер Паниониоса. Већи део сезоне био на другом месту табеле, одмах иза неприкосновеног Олимпијакоса, коме је нанео први пораз на „Караискакију“ у првенству Грчке након две године и донео Паниониосу историјску победу.[2] Савладао је и АЕК, ПАОК, остварио добре резултате, али тешка финансијска ситуација и скроман играчки кадар резултирали су да Паниониос у плеј-офу заврши на 4. месту, али и избори квалификације за Лигу Европе.

Милојевић је 5. јуна 2017. постављен за тренера Црвене звезде.[3] После десет година увео је Црвену звезду у групну фазу европског такмичења, а након двадесет и шест у групну фазу Лиге шампиона.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]