Пређи на садржај

Огњен Мимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Огњен Мимовић
Лични подаци
Датум рођења (2004-08-17)17. август 2004. (20 год.)[1]
Место рођења Горњи Милановац, Србија и Црна Гора[3]
Висина 1,82 m[2]
Маса 70 kg[2]
Позиција десни бек[4]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Зенит Санкт Петербург
(на позајмици из Фенербахчеа)
Број 70
Јуниорска каријера
Црвена звезда
→ Графичар
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2023—2025. Црвена звезда 25 (0)
2023—2024. → ОФК Београд 25 (0)
2025— Фенербахче 0 (0)
2025— → Зенит Санкт Петербург 2 (0)
Репрезентативна каријера**
2022—2023. Србија до 19 4 (1)
2024— Србија до 21 4 (0)
2025— Србија 2 (0)
* Датум актуелизовања: 27. март 2025.
** Датум актуелизовања: 27. март 2025.

Огњен Мимовић (Горњи Милановац, 17. август 2004) српски је фудбалер који тренутно наступа за Зенит из Санкт Петербурга.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Мимовић је у Црвену звезду стигао из родног Горњег Милановца.[4][5] Комбиновано је наступао и за млађе узрасте Графичара,[6] где је такође током лета 2022. тренирао с првом екипом.[7] У другом делу сезоне 2022/23. носио је дрес ОФК Београда у Српској лиги.[8] Искључен је на сусрету са Земуном након што му је судија Срђан Јовановић показао други жути картон.[9] То такмичење је по његовом окончању екипа ОФК Београда завршила на првом месту, освојивши три бода у последњем колу службеним резултатом.[10] Након пласмана у виши степен такмичења, Мимовић је наставио да игра за клуб и у Првој лиги Србије.[11][12]

Услед договореног трансфера Косте Недељковића у Астон Вилу, а затим и вести о његовој повреди,[13] Мимовић је продужио уговор са Црвеном звездом.[14] Прикључен је првом тиму код тренера Владана Милојевића, али је остављена могућност, у складу с установљеним Правилником,[а] да паралелно наступа и за ОФК Београд у наставку сезоне.[16] За Црвену звезду је дебитовао у 22. колу Суперлиге Србије за сезону 2023/24.[17] Тада је утакмицу против Чукаричког, дана 24. фебруара 2024. године, започео у својству бонус фудбалера.[б] Затим је, такође као бонус, у игру ушао током другог полувремена 172. вечитог дербија заменивши на терену Марка Стаменића.[19] На том сусрету, Мимовић је након напада у 86. минуту погодио пречку противничког тима.[20] По окончању сезоне, Мимовић је с екипом ОФК Београда освојио Прву лигу Србије и допринео пласману у виши степен такмичења,[21] док је за Црвену звезду уписао 15 наступа и освојио дуплу круну.[22] Мимовић је постигао гол у првом мечу плеј офа за улазак у Лигу шампиона на гостовању норвешкој екипи Боде/Глимт.[23] Услед повреде метатарзалне кости на отварању групне фазе тог такмичења, против Бенфике, Мимовић је наредна два месеца био ван тренажног процеса.[24]

Последњег дана јануара 2025. Мимовић је остварио инострани трансфер потписавши за Фенербахче.[25][26] Међутим, убрзо је објављено да клуб није у могућности да га пријави за даље такмичење у Суперлиги Турске због ограничења у броју страних играча.[27] Тако је средином фебруара прослеђен на позајмицу Зениту из Санкт Петербурга.[28][29] Ту је поново задужио дрес с бројем 70 који је раније носио у Црвеној звезди.[30]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Мимовић је у септембру 2022. године добио позив Јована Дамјановића у омладинску репрезентацију Србије за Меморијални турнир „Стеван Вилотић Ћеле”.[31][32] У квалификационом циклусу за Европско првенство наступио је на сусрету с вршњацима из Пољске у марту 2023. године. На тој утакмици био је стрелац једног од погодака у ремију резултатом 2 : 2 након којег је екипа Србије окончала квалификациони циклус без пласмана на завршни турнир.[33] Средином марта 2024. добио је позив Љубинка Друловића у младу репрезентацију за квалификационе сусрете крајем истог месеца.[34][35] Дебитовао је против Луксембурга, на шестој утакмици Србије у групи Ф. Тада је заменио Уроша Лазића у 79. минуту, а догађај је завршен резултатом 1 : 1.[36] Неколико дана касније, нашао се у првој постави у поразу од Северне Ирске, на Стадиону Дубочице у Лесковцу.[37]

Селектор сениорског састава, Драган Стојковић, похвално је говорио о Мимовићевим наступима у Лиги шампиона током 2024. и жељи да га позове у национални тим.[38][39] Међутим, најпре због већ објављеног списка, а касније и повреде фудбалера,[40] Мимовић је по први пут био на списку у марту 2025. године.[41] Тада је наступио у двомечу баража са Аустријом у оквиру Лиге нација. На првој од две утакмице, када је читав сусрет провео на терену, Мимовић је био асистент код изједначујућег поготка Лазара Самарџића за коначних 1 : 1.[42][43]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 26. марта 2025.[44]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија   Гол   Гол   Гол   Гол   Гол
ОФК Београд (позајмица) 2022/23.[45] Српска лига Београд 11 0 — — — 11 0
2023/24.[46] Прва лига Србије 14 0 — — — 14 0
Укупно 25 0 — — — 25 0
Црвена звезда 2023/24.[47] Суперлига Србије 13 0 2 0 — — 15 0
2024/25.[48] 12 0 0 0 7[в] 1 — 19 1
Укупно 25 0 2 0 7 1 — 34 1
Фенербахче 2024/25.[50] Суперлига Турске — — — — 0 0
Зенит Санкт Петербург (позајмица) 2024/25.[51] Премијер лига Русије 2 0 1 0 — — 3 0
Каријера 52 0 3 0 7 1 — 62 1

Утакмице у дресу репрезентације

[уреди | уреди извор]

Трофеји, награде и признања

[уреди | уреди извор]

Екипно

[уреди | уреди извор]
ОФК Београд
Црвена звезда

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Према Правилнику о сарадњи фудбалских клубова, подразумева право наступа младог фудбалера за уговорени клуб у Првој лиги Србије паралелно с матичним клубом, чланом Суперлиге. Младим играчем сматра се могући члан репрезентације Србије до 21 године или инострани фудбалер тог узраста. Максималан број таквих играча матичног клуба је ограничен на 10, до 5 у истом уговореном клубу. У другом клубу дозвољено је искључиво наступање за први тим, не и за млађе категорије. Иако колоквијално назван двојном регистрацијом, раније постојећом, по овом Правилнику фудбалери су регистровани само за матични клуб.[15]
  2. ^ Обавезан „бонус играч” је у пропозицијама такмичења за сезону 2023/24. дефинисан као држављанин Републике Србије рођен 1. 1. 2002. и касније.[18]
  3. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге шампиона.[49]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ognjen Mimović”. ОФК Београд, званична презентација. Приступљено 16. 3. 2024. 
  2. ^ а б „Ognjen Mimovic”. ФК Фенербахче, званична презентација (на језику: турски). Архивирано из оригинала 7. 4. 2024. г. Приступљено 27. 3. 2025. 
  3. ^ „Огњен Мимовић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 16. 3. 2024. 
  4. ^ а б „Zvezdina zamena za Nedeljkovića je Ognjen Mimović”. Mozzart Sport. 15. 1. 2024. Приступљено 16. 3. 2024. 
  5. ^ Škola fudbala Crvena Zvezda GM (18. 6. 2021). „...”. Фејсбук. Приступљено 16. 3. 2024. „Biser iz naše škole fudbala Ognjen Mimović...” 
  6. ^ Omladinske lige Srbije (25. 10. 2020). „Kadetska liga Srbije – Crvena zvezda ubedljiva u Nišu”. Фејсбук. Приступљено 16. 3. 2024. 
  7. ^ „Графичар упалио моторе”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 6. 2022. Приступљено 16. 3. 2024. 
  8. ^ „Pečat na trijumfalnu godinu: Bek "romantičara" pred poslednji meč u sezoni nema dilemu! (foto galerija)”. Republika.rs. 28. 5. 2023. Приступљено 16. 3. 2024. 
  9. ^ „Da li je ovo bio crveni karton za OFK Beograd: Jovanović pokazao drugi žuti, Lola Smiljanić mu se uneo u lice”. Телеграф. 13. 5. 2023. Приступљено 16. 3. 2024. 
  10. ^ „OFK Beograd zvanično bez borbe ušao u Prvu ligu Srbije: BSK se nije pojavio, Romantičari "zapalili" stadion”. Телеграф. 3. 6. 2023. Приступљено 16. 3. 2024. 
  11. ^ „Звездаши на каљењу - Кнежевић првотимац”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 30. 12. 2023. Приступљено 16. 3. 2024. 
  12. ^ „Treći odlazak iz OFK Beograda: Ognjen Mimović u Zvezdi do 2028. godine!”. Butasport.rs. 15. 1. 2024. Приступљено 16. 3. 2024. 
  13. ^ „Problem za Zvezdu - u pitanju je Kosta Nedeljković!”. Direktno. 7. 2. 2024. Приступљено 16. 3. 2024. 
  14. ^ „Звездина замена за Недељковића - Огњен Мимовић”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 15. 1. 2024. Приступљено 16. 3. 2024. 
  15. ^ Фудбал 14 2023, стр. 9—12.
  16. ^ „Звездаши на позајмицама”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 19. 2. 2024. Приступљено 16. 3. 2024. 
  17. ^ Simanović, Miloš (24. 2. 2024). „Zvezdin rudnik ponovo radi: Milojevićev specijalni plan za novog bisera i uticaj Bukarija”. Спортал. Блиц. Приступљено 16. 3. 2024. 
  18. ^ Фудбал 11 2023, стр. 64.
  19. ^ Jovanović, N. (9. 3. 2024). „Mimović umalo junak iz senke: Put do prečke trajao ceo minut”. Mozzart Sport. Приступљено 16. 3. 2024. 
  20. ^ Š, A. (10. 3. 2024). „Zvezdin debitant u derbiju umalo postao junak: Put lopte do prečke, pa do gol linije je trajao večno!”. 24sedam.rs. Приступљено 16. 3. 2024. 
  21. ^ а б „Звездаши на каљењу – Кахвић најефикаснији, Кнежевић најкреативнији”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 5. 6. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 
  22. ^ „Резиме Звездине дефанзивне линије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 7. 6. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 
  23. ^ „Zvezdin spasilac: "Kao da sam odigrao 70 minuta, a ne 30" | video”. Б92. 20. 8. 2024. Приступљено 26. 3. 2025. 
  24. ^ „Loša vest sa Marakane: Mimović izgubljen za veći deo jeseni”. Mozzart Sport. 20. 9. 2024. Приступљено 26. 3. 2025. 
  25. ^ „Ailemize hoş geldin Ognjen Mimovic” [Добродошли у нашу породицу, Огњене Мимовићу]. ФК Фенербахче, званична презентација (на језику: турски). 31. 1. 2025. Приступљено 26. 3. 2025. 
  26. ^ „Žoze, posao je završen! Ognjen Mimović na top 5 listi Zvezdinih prodaja”. Mozzart Sport. 31. 1. 2025. Приступљено 26. 3. 2025. 
  27. ^ „Mimović žrtva turskih pravila: Murinjo nezadovoljan, Fener šalje Ognjena u Ejup”. Mozzart Sport. 6. 2. 2025. Приступљено 26. 3. 2025. 
  28. ^ „Transfer Bilgilendirme” [Трансфер новости]. ФК Фенербахче, званична презентација (на језику: турски). 12. 2. 2025. Приступљено 26. 3. 2025. 
  29. ^ „Огнен Мимович продолжит сезон в «Зените»” [Огњен Мимовић ће сезону наставити у Зениту]. ФК Зенит Санкт Петербург, званична презентација (на језику: руски). 12. 2. 2025. Приступљено 26. 3. 2025. 
  30. ^ „Огнен Мимович будет выступать под номером 70” [Огњен Мимовић ће носити број 70]. ФК Зенит Санкт Петербург, званична презентација (на језику: руски). 18. 2. 2025. Приступљено 26. 3. 2025. 
  31. ^ „U19 | Никад јачи Меморијални турнир "Стеван Ћеле Вилотић", ривали Финска, Португал и Француска, селектор Јован Дамјановић одабрао омладинце”. Фудбалски савез Србије. 13. 9. 2022. Приступљено 24. 3. 2024. 
  32. ^ „Омладинци - Гордић отказао, Абаџија код Дамјановића”. Спортски журнал. 20. 9. 2022. Приступљено 24. 3. 2024. 
  33. ^ а б „U19 | Храбро срце омладинаца, али играч мање и кобан финиш коштали их пласмана на Првенство Европе”. Фудбалски савез Србије. 28. 3. 2023. Приступљено 28. 3. 2023. 
  34. ^ „Фудбалер Звезде Огњен Мимовић добио позив за младу репрезентацију Србије”. Политика. 14. 3. 2024. Приступљено 24. 3. 2024. 
  35. ^ „Огњен Мимовић мења Косту Недељковића”. Танјуг. Спортски журнал. 14. 3. 2024. Приступљено 24. 3. 2024. 
  36. ^ а б Džodić, I. (22. 3. 2024). „Nova bruka izgubljene generacije: Za gledanje mučno, rezultatski tužno”. Mozzart Sport. Приступљено 24. 3. 2024. 
  37. ^ а б Jocić, D. (26. 3. 2024). „Nova blamaža Orlića – Irci slavili u Leskovcu”. Mozzart Sport. Приступљено 27. 3. 2024. 
  38. ^ Spasojević, Branko (2. 9. 2024). „Maler: Mimović u pet dana ostao bez Piksijevog poziva”. Спорт клуб. Приступљено 27. 3. 2025. 
  39. ^ Р, З. (22. 3. 2025). „Мимовић: Остварење сна”. Спортски журнал. Приступљено 27. 3. 2025. 
  40. ^ „Радујко: Стојковић ће остати селектор фудбалера Србије”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 26. 11. 2024. Приступљено 27. 3. 2025. 
  41. ^ L, M. (14. 3. 2025). „Dragan Stojković Piksi objavio spisak igrača za dvomeč sa Austrijom”. Данас. Приступљено 27. 3. 2025. 
  42. ^ Tomković, V. (24. 3. 2025). „Koga je Srbija dobila u Ligi nacija: Mirno spavaj nano, desno je zaključano”. Mozzart Sport. Приступљено 27. 3. 2025. 
  43. ^ „Лига наций УЕФА: Эракович и Мимович помогли Сербии обыграть Австрию” [УЕФА Лига нација: Ераковић и Мимовић учествовали у победи Србије над Аустријом]. ФК Зенит Санкт Петербург, званична презентација (на језику: руски). 24. 3. 2025. Приступљено 27. 3. 2025. 
  44. ^ „Ognjen Mimovic” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 16. 3. 2024. 
  45. ^ „Srpska liga Beograd 22/23”. Фудбалски савез Београда. Приступљено 16. 3. 2024. 
  46. ^ „Mimović, Ognjen — sezona 2023/24.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 16. 3. 2024. 
  47. ^ „Mimović, Ognjen — sezona 2023/24.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 7. 4. 2024. г. Приступљено 16. 3. 2024. 
  48. ^ „Mimović, Ognjen — sezona 2024/25.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 26. 3. 2025. 
  49. ^ „Ognjen Mimovic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 3. 2025. 
  50. ^ „Ognjen Mimovic”. Mackolik.com (на језику: турски). Приступљено 26. 3. 2025. 
  51. ^ „Мимович, Огнен”. Премијер лига Русије у фудбалу, званична презентација (на језику: руски). Приступљено 26. 3. 2025. 
  52. ^ „U19 "Стеван Ћеле Вилотић" | Финска добра, Србија боља, следи меч са Португалом”. Фудбалски савез Србије. 22. 9. 2022. Приступљено 24. 3. 2024. 
  53. ^ Vuković, Dejan (24. 9. 2022). „Srbija poražena od Portugala sa igračem manje”. Subotica.info. Приступљено 27. 3. 2025. 
  54. ^ „U19 "Стеван Ћеле Вилотић" | Сјајно издање омладинаца у преокрету против Француске”. Фудбалски савез Србије. 26. 9. 2022. Приступљено 24. 3. 2024. 
  55. ^ „U21 | Украјина славила после преокрета, нова генерација ”Орлића” оставила добар утисак”. Фудбалски савез Србије. 6. 9. 2024. Приступљено 27. 3. 2025. 
  56. ^ „U21 | ”Орлићи” лепим головима славили у Бакуу”. Фудбалски савез Србије. 10. 9. 2024. Приступљено 27. 3. 2025. 
  57. ^ „Десеткована, али храбра Србија у Бечу, остварен реми пред реванш у Београду”. Фудбалски савез Србије. 20. 3. 2025. Приступљено 27. 3. 2025. 
  58. ^ „Србија остаје у елитном друштву европског фудбала | Орлови савладали Аустрију у реванш мечу баража за "А" дивизију Лиге нација (видео)”. Фудбалски савез Србије. 23. 3. 2025. Приступљено 27. 3. 2025. 
  59. ^ „Ognjen Mimović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2025. 
  60. ^ „OFK Beograd šampion Srpske lige Beograd za sezonu 2022/23”. Фудбалски савез Београда. 6. 6. 2023. Приступљено 16. 3. 2024. 
  61. ^ „Звезда подигла пехар шампиона Србије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 
  62. ^ „Звезда освојила Куп Србије и четврту дуплу круну у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 5. 2024. Приступљено 8. 6. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Огњен_Мимовић&oldid=29942666”