Александар Ристовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александар Ристовић
Aleksandar Ristovic.jpg
Пуно имеАлександар Ристовић
Датум рођења(1933-08-24)24. август 1933.
Место рођењаЧачак
  Краљевина Југославија
Датум смрти30. јануар 1994.(1994-01-30) (60 год.)
Место смртиБеоград
  Савезна Република Југославија

Александар Ристовић (Чачак, 24. август 1933Београд, 30. јануар 1994) је био српски песник.[1]

Рођен је у Чачку, у коме је завршио основну и средњу школу. Студије књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду. Радни век је започео у чачанским основним школама и Гимназији, а наставио као уредник у београдским издавачким кућама Младо поколење и Нолит. У Нолиту је уређивао чувену библиотеку Моја књига, у којој су објављивана знаменита дела из омладинске књижевности и књижевности за децу, као и едицију за савремену српску поезију.

Дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Сунце једне сезоне, Нолит, Београд, 1959;
  • Име природе, Багдала, 1962;
  • Дрвеће и светлост унаоколо, Просвета, Београд, 1964;
  • Венчања, Нолит, Београд, 1966;
  • Текстови, Просвета, Београд, 1969;
  • О путовању и смрти, Нолит, Београд, 1976;
  • Та поезија, Нолит, Београд, 1979;
  • Улог на сенке, СКЗ, Београд, 1981;
  • Нигде никог, Нолит, Београд, 1982;
  • Горе и доле, Градска библиотека у Чачку, 1983;
  • Дневне и ноћне слике, Народна књига, Београд, 1984;
  • Слепа кућа и видовити станари, Нолит, Београд, 1985;
  • Лак као перо, Нолит, Београд, 1988;
  • Платно, Народна књига, Београд, 1989;
  • Празник луде, Просвета, Београд, 1990;

Роман[уреди | уреди извор]

  • Трчећи под дрвећем, Просвета, Београд, 1970;

Поетска проза[уреди | уреди извор]

  • Писма сањалици", Нолит, Београд, 1972;

Александар Ристовић је преводио са француског језика. У његовом преводу, 1969. године, објављена је збирка песама Жака Превера Поезија. Поред превода дела Шарла Бодлера, Клода Кампања, Алена Роб-Гријеа и других француских књижевника, у периодици је објавио бројне приказе књига. Аутор је читанки за основну школу, приређивач бројних књига за децу.

Постхумно објављене књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Хладна трава, Матица српска, Нови Сад, 1994;
  • Мириси и гласови, Изабране песме, приредио Павле Зорић, Српска књижевна задруга, Београд, 1994;

Издавачка кућа Нолит објавила је такође постхумно, избор из песникове рукописне грађе у пет томова, који су сачинили Милица Николић и Милош Стамболић:

  • Кост и кожа, поема, Нолит, Београд, 1995;
  • Неки дечак, Нолит, Београд, 1995;
  • Светиљка за Ж.Ж.Русоа, Нолит, Београд, 1995;
  • Песме (1984 - 1994), Нолит, Београд, 1995;
  • Мали есеји, Нолит, Београд, 1995.

У избору и преводу Чарлса Симића, на енглески језик:

  • Some other Wine and Light, Selected poems, translated by Charles Simic, The Charioteer Press, Washington, USA, 1989;
  • Devil's Lunch, Selected poems, translated by Charles Simic, Faber and Faber, London, New York, 1999.

У избору песникове кћери, Ане Ристовић, и преводу Уроша Зупана, објављене су изабране песме Александра Ристовића на словеначком језику:

  • Aleksandar Ristović, Obiranje jabolk, Izbrane pesmi, prevedel Uroš Zupan, KUD Kentaver, Ljubljana, 2016.

Избор из поезије Александра Ристовића под називом ,,Семенка под језиком, приредила је и за њега поговор написала Тања Крагујевић, и он је објављен у издавачкој кући Агора, 2014. године.

Сабрана дела Александра Ристовића објављује у оквиру едиције Капитал Културни центар Новог Сада, и до сада су објављена прва два тома:

Зборник радова Поезија Александра Ристовића, са научног скупа посвећеног стваралаштву Александра Ристовића који је одржан 22. априла 2010. године у Чачку, у оквиру програма 47. Дисовог пролећа, објавила је Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак, 2011. године.

Добитник најзначајнијих српских песничких награда:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ристовић, Александар. Слепа кућа и видовити станари : песме. Београд : Нолит, 1985. стр. 119.