Александар Цариградски

Александар Цариградски (живео у периоду од 237—244. до 337.^[1]) бије епископ Византа и први Цариградски патријарх. Учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји као заменик престарелог патријарха Митрофана.

У црквени списима помиње се као хороепископ патријарха Митрофану, кога је након његове смрти наследио. У његово име предствљао је Цариградску архиепископију на Првом васељенском сабору. Као заменик и представник патријарха на Сабору, Александар се са великом ревношћу борио за очување православне вере, а против Аријеве јереси.

Као патријарх цариградски осим аријанизма или је и сталне нападе грчких филозофа који су протестовали цару Констатнтину против њега, тврдећи да је одбацио древну веру отаца, и законе римске и грчке, а примио нову веру и нове законе, што ће нанети штету царству.

Позната је његова препирка са филозофима коју је сам цар Константин организовао. Током препирке успео је да многе убеди у истинитост храшћанске вере, па и самог цара.

Умро је у својој деведесет и осмој години. Наследио га је свети Павле Цариградски.^[2]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Теодорет Кирски Hist. i. 19
^ Smith 1911 Сократ Схоластик Hist. ii. 6; Созомен Hist. iii. 3

Цариградски патријарси

Епископи
(до 330)

Архиепископи
(330—451)

Патријарси

Источно римско царство (451—1453)	Анатолије Генадије I Акакије Фравита Јефимије Македоније II Тимотеј I Јован II Епифаније Антим Мина Евтихије Јован III Јован IV Посник Киријак II Тома Сергеј I Пир Павле II Петар Тома II Јован V Константин I Теодор I Георгије I Павле III Калиник I Кир Јован VI Герман I Анастасије Константин II Никита I Павле IV Тарасије Нићифор I Теодот I Антоније I Јован VII Методије I Игњатије I Фотије I Стефан I Антоније II Никола I Јефтимије I Стефан II Трифун Теофилакт Полиевкт Василије I Антоније III Никола II Сисиније II Сергеј II Евстахије Алексеј Михајло I Константин III Јован VIII Козма I Евстратије Никола III Јован IX Лав Михајло II Козма II Никола IV Теодот II Неофит I Константин IV Лука Михајло III Каритон Теодосије I Василије II Михајло II Леонтије Доситеј Георгије II Јован X Михајло IV Теодор II Максим II Манојло I Герман II Методије II Манојло II Арсеније Нићифор II Герман III Јосиф I Јован XI Георгије II Атанасије I Јован XII Нифонт I Јован XIII Герасим I Исак Јован XIV Исидор I Калист I Филотеј I Макариј I Нил Антоније IV Калист II Матеј I Јефтимије II Јосиф II Митрофан II Георгије III Атанасије II
Османско царство (1453—1923)	Генадије II Исидор II Софроније I Јоасаф I Маркус II Симеон Дионисије I Рафаел I Максим III Нифонт II Максим IV Јоаким I Пахомије I Теолептус I Јеремија I Јоакиниј I Дионисије II Јоасаф II Митрофан III Јеремија II Пахомије II Теолепт II Матеј II Гаврило I Теофан I Мелетије I Неофит II Рафаел II Кирило I Тимотиј II Георгије IV Антим II Кирило II Атанасије III Неофит III Партеније I Партеније II Јоаникије II Кирило III Пајсије I Партеније III Гаврило II Партеније IV Дионисије III Климент I Методије III Дионисије IV Герасим II Атанасије IV Јаков Калиник II Неофит IV Гаврило III Неофит V Кипријан Атанасије V Кирило IV Козма II Јеремија III Калиник III Пајсије II Серафим I Неофит VI Кирило V Калиник IV Серафим II Јоаникије III Самуило I Мелетије II Теодосије II Софроније II Гаврило IV Прокопије I Неофит VII Герасим III Георгије V Калиник V (IV) Јеремија IV Кирило VI Евгеније II Антим III Крисант I Агатангел I Константин I Константин II Георгије VI Антим IV Антим V Герман IV Мелетије III Антим VI Кирило VII Јоаким II Софроније III Јоаким III Јоаким IV Дионисије V Неофит VIII Антим VII Константин V Герман V Мелетије IV
Турска Република (од 1923)	Георгије VII Константин VI Василије III Фотије II Венијамин I Максим V Атинагора Димитрије I Вартоломеј I

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Чешка