Анастасије Цариградски

Патријарх Анастасије (стгрч. Πατριαρχης ΑναστασιοςΠατριαρχης Αναστασιος) је био цариградски патријарх у периоду од 730. до 754. године^[1].

Био је протосинђел патријарха Германа I. Уздигнут је на цариградски трон након Германове смрти, вољом иконоборачког цара Лава III ^[2].

Анастасије је подржавао иконоборство и постао први цариградски патријарх који је издао своју циркуларну посланицу, у којој је дао црквену подршку борби против икона. Ово писмо је осудио папа Гргур II : одбацио је епитет „брата и саслужитеља“ који му је придао Анастасије, осудио га за јерес и, под претњом анатеме, захтевао покајање и повратак у православље.

Анастасије је задржао своје патријаршијско достојанство за време владавине цара Константина Копронима, чак и поред тога што је царев зет Артавазд владао Константинопољем скоро две и по године (741-743), Анастасије је признао поштовање икона и јавно прогласио Константина за јеретика. После збацивања Артавазда, Анастасије је, по упутству цара, бичеван и наг, стављен на магарца и прогнан по хиподрому (данас Трг Султанахмет). Истовремено, цар Константин је задржао Анастасијев патријаршијски чин, желећи да тиме умањи ауторитет првојерарха цркве.

Извори[уреди | уреди извор]

^ „АНАСТАСИЙ КОНСТАНТИНОПОЛЬСКИЙ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-11-21.
^ „List of Ecumenical Patriarchs - Ecumenical Patriarchate: Holy and Great Council”. www.orthodoxcouncil.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-21.

Цариградски патријарси

Епископи
(до 330)

Архиепископи
(330—451)

Патријарси

Источно римско царство (451—1453)	Анатолије Генадије I Акакије Фравита Јефимије Македоније II Тимотеј I Јован II Епифаније Антим Мина Евтихије Јован III Јован IV Посник Киријак II Тома Сергеј I Пир Павле II Петар Тома II Јован V Константин I Теодор I Георгије I Павле III Калиник I Кир Јован VI Герман I Анастасије Константин II Никита I Павле IV Тарасије Нићифор I Теодот I Антоније I Јован VII Методије I Игњатије I Фотије I Стефан I Антоније II Никола I Јефтимије I Стефан II Трифун Теофилакт Полиевкт Василије I Антоније III Никола II Сисиније II Сергеј II Евстахије Алексеј Михајло I Константин III Јован VIII Козма I Евстратије Никола III Јован IX Лав Михајло II Козма II Никола IV Теодот II Неофит I Константин IV Лука Михајло III Каритон Теодосије I Василије II Михајло II Леонтије Доситеј Георгије II Јован X Михајло IV Теодор II Максим II Манојло I Герман II Методије II Манојло II Арсеније Нићифор II Герман III Јосиф I Јован XI Георгије II Атанасије I Јован XII Нифонт I Јован XIII Герасим I Исак Јован XIV Исидор I Калист I Филотеј I Макариј I Нил Антоније IV Калист II Матеј I Јефтимије II Јосиф II Митрофан II Георгије III Атанасије II
Османско царство (1453—1923)	Генадије II Исидор II Софроније I Јоасаф I Маркус II Симеон Дионисије I Рафаел I Максим III Нифонт II Максим IV Јоаким I Пахомије I Теолептус I Јеремија I Јоакиниј I Дионисије II Јоасаф II Митрофан III Јеремија II Пахомије II Теолепт II Матеј II Гаврило I Теофан I Мелетије I Неофит II Рафаел II Кирило I Тимотиј II Георгије IV Антим II Кирило II Атанасије III Неофит III Партеније I Партеније II Јоаникије II Кирило III Пајсије I Партеније III Гаврило II Партеније IV Дионисије III Климент I Методије III Дионисије IV Герасим II Атанасије IV Јаков Калиник II Неофит IV Гаврило III Неофит V Кипријан Атанасије V Кирило IV Козма II Јеремија III Калиник III Пајсије II Серафим I Неофит VI Кирило V Калиник IV Серафим II Јоаникије III Самуило I Мелетије II Теодосије II Софроније II Гаврило IV Прокопије I Неофит VII Герасим III Георгије V Калиник V (IV) Јеремија IV Кирило VI Евгеније II Антим III Крисант I Агатангел I Константин I Константин II Георгије VI Антим IV Антим V Герман IV Мелетије III Антим VI Кирило VII Јоаким II Софроније III Јоаким III Јоаким IV Дионисије V Неофит VIII Антим VII Константин V Герман V Мелетије IV
Турска Република (од 1923)	Георгије VII Константин VI Василије III Фотије II Венијамин I Максим V Атинагора Димитрије I Вартоломеј I