Партеније IV Цариградски

Партеније IV Цариградски
Лични подаци
Место рођења	вероватно Адријанопољ,
Датум смрти	после 1685. (вероватно крајем 17. века)
Место смрти	вероватно Адријанопољ,
Патријарх васељенски
Године	1. мај 1657 – јун 1662 21. октобар 1665 – 9. септембар 1667 март 1671 – 7. септембар 1671 1. јануар 1675 – 29. јул 1676 10. март 1684 – 20. март 1685
Претходник	Гаврило II Цариградски Дионисије III Цариградски Методије III Цариградски Герасим II Цариградски Дионисије IV Цариградски
Наследник	Дионисије III Цариградски Климент Цариградски Дионисије IV Цариградски Дионисије IV Цариградски Јаков Цариградски

Партеније IV Цариградски (грч. Παρθένιος; преминуо после 1685.) је био васељенски патријарх Цариграда пет пута (1657–1662, 1665–1667, 1671, 1675–1676, 1684–1685).

Живот

Мало се зна о његовом раном животу. Рођен је у првој половини седамнаестог века, вероватно у Адријанопољу. Такође се помиње као Могилалос или Хумхумис. Постао је познат када је изабран за митрополита Пруса (Бурса у данашњој Турској) у јануару 1655. године. Док је био митрополит Пруса, бринуо се о рестаурацији и украшавању цркве Светог Ђорђа, која је постала катедрала града Пруса.

Постао је васељенски патријарх Цариграда први пут 1. маја 1657. године и остао је патријарх до јуна 1662. године када је поднео оставку и вратио се на своју стару катедру. Међутим, тамо је остао само кратко време пре него што је напустио Пруса епархију и настанио се у Влашкој. Из Влашке се вратио у Цариград да би поново постао патријарх 21. октобра 1665. године. Дана 9. септембра 1667. године, други пут је свргнут са патријаршијског престола и прогнан на острво Тенедос. Неколико месеци касније, опозван је и постављен је за митрополита Проилабоса, пре него што се настанио у Адријанопољу и постао митрополит Трновског „eis zoarkeian“ (тј. без пастирских обавеза).

У марту 1671. године, Партеније IV је постао патријарх цариградски по трећи пут, након што је платио 20.000 флорина. Био је патријарх око пола године, до 7. септембра 1671. године, када је прогнан на Кипар. Касније му је дозвољено да напусти прогонство и вратио се у Адријанопољ. Партеније IV је постао патријарх по четврти пут 1. јануара 1675. године, са мандатом који је трајао до 29. јула 1676. године. Пети мандат као патријарх цариградски служио је од 10. марта 1684. до 20. марта 1685. године, пре него што је пензионисан као „eis zoarkeian“ митрополит анхијалоски.

Датум када је Партеније IV умро није познат, али вероватно је то било крајем седамнаестог века, у Адријанопољу.

Литература

• Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press. 
• Runciman, Steven (1968). The Great Church in Captivity: A Study of the Patriarchate of Constantinople from the Eve of the Turkish Conquest to the Greek War of Independence (1. изд.). Cambridge: Cambridge University Press.