Калист I Цариградски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Калист I Цариградски
Kalist1.jpg
Датум смрти 1363.
Цариградски патријарх
Године 1350.--1354. и од 1355.-- 1363.

Калист I Цариградски (грчки: Καλλιστος Α; ?—1363) је био цариградски патријарх у приодима од 1350. до 1354. и од 1355. до 1363. Поштован је у Православној цркви као светитељ и богослов.

У младости је живео на Светој гори у скиту Магулу код манастира Филотеј под духовним вођством Светог Григорија Синајског. Ту је, касније, саградио обитељ Светог Маманта. Као јеромонах живео је у манастиру Ивирон.

За патријарха цариградског изабран је 1350. године по жељи и цара Јована Кантакузина. После четири године удаљио се са патријаршког престола поново у Свету гору.

У време цара Јована Палеолога 1355. године поново је враћен на трон Цариградске патријаршије, где је као патријарх остао до смрти.

Умро је се 1363. године и то у Серезу, на путу ка царици српској Јелени Душановој, тада већ монахињи Јелисавети, да измири Србе са Цариградом и да затражи помоћ за заштиту од Османлија.

Аутор је бројних богословских дела: Житије светог Григорија Синаита и Светог Теодосија Трновског, поуке монасима и многобројне беседе.

Свети патријарх Калист је активно учествовао у подршци Светом Григорију Палами и председавао на сабору у Цариграду 1351. године који је потврдио његово учење о божанској светлости и издао „Саборски Томос“ о томе.

Православна црква прославља патријарха Калиста 20. јуна по јулијанском календару.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]