Ана Бернс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Бернс
Ана Бернс, добитница Међународне књижевне награде ДАБЛИН 2020
Лични подаци
Датум рођења(1962-03-07)7. март 1962. (62 год.)
Место рођењаБелфаст, Северна Ирска, Уједињено Краљевство
ОбразовањеSt. Gemma's High School
Књижевни рад
Најважнија делаМлекаџија, No Bones, Little Constructions

Ана Берн (енгл. Anna Burns, Белфаст, Северна Ирска, 7. март 1962) је ауторка из Северне Ирске. Њен роман Milkman (Млекаџија) освојио је Букерову награду 2018, Орвелову награду за политичку фикцију 2019. и Међународну Даблинску књижевну награду 2020. [1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Белфасту и одрасла у радничком католичком округу Ардоине. Похађала је средњу школу Св. Гема. Године 1987. преселила се у Лондон. Од 2014. живи у Источном Сасексу, на јужној енглеској обали. [2] [3]

Рад[уреди | уреди извор]

Њен први роман, No Bones Без костију, је приказ живота девојчице која је одрастала у Белфасту током „Невоља”. Дисфункционална породица у роману симболизује политичку ситуацију Северне Ирске. [4] Без костију је освојио Меморијалну награду Винифред Холтби 2001. коју је доделило Краљевско друштво за књижевност за најбољи регионални роман године у Уједињеном Краљевству и Ирској. Међу романима који описују невоље у књижевности Северне Ирске, Без костију се сматра важним делом и Џејмс Џојс га је упоредио са Даблинима јер је обухватио свакодневни језик становништва Белфаста. [5]

Њен други роман, Little Constructions (Мале конструкције), објављен је 2007. у издању Fourth Estate (импресум HarperCollins-а). То је мрачна комична и иронична прича усредсређена на жену из тесно повезане породице криминалаца у мисији одмазде. [6]

Године 2018, Бернс је освојила Букерову награду за свој трећи роман Milkman (Млекаџија), чиме је постала прва северноирска књижевница која је освојила награду. [7] Након церемоније, Graywolf Press је објавио да ће објавити Млекаџију у САД 11. децембра 2018. [7] Радња Млекаџије је смештена током војног Северноирског сукоба 1970-их, у коме је наратор неименована 18-годишња девојка позната као „средња сестра“ коју уходи старија паравојна личност Млекаџија. [8]Књига се нашла у ужем избору за Женску награду за белетристику 2019. године.

Године 2021. изабрана је за члана Краљевског књижевног друштва (ФРСЛ). [9]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • No Bones (Без костију) (2001)
  • Little Constructions (Мале конструкције) (2007) [10]
  • Milkman (Млекаџија) (2018)

Новеле[уреди | уреди извор]

  • Mostly Hero (Углавном херој) (2014) [11]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Меморијална награда Винифред Холтби 2001, победник (No Bones) [12]
  • 2002. Женска награда за белетристику, у ужи избор (No Bones) [13]
  • Награда Националног круга књижевних критичара 2018. за белетристику, [14] победник (Млекаџија)
  • Букерова награда 2018, [15] победник (Млекаџија)
  • Женска награда за белетристику 2019, у ужем избору, (Млекаџија)
  • Добитник Орвелове награде 2019, (Млекаџија)
  • Меморијална награда Christopher Ewart-Biggs 2018/2019, за (Млекаџију)
  • Међународна књижевна награда у Даблину 2020, за (Млекаџију) [16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Milkman author wins €100,000 literary award”. BBC News (на језику: енглески). 2020-10-23. Приступљено 2021-06-02. 
  2. ^ Amazon Author's Page. eBookPartnership.com. 2014-08-13. Приступљено 28. 2. 2017 — преко Amazon. 
  3. ^ Information from the book cover of No Bones
  4. ^ McNamee, Eoin (13. 9. 2018). „Anna Burns: I had to get myself some distance away from the Troubles”. www.irishtimes.com (на језику: енглески). Приступљено 4. 11. 2018. 
  5. ^ Ruprecht Fadem, Maureen E. (2015). The Literature of Northern Ireland: Spectral Borderlands. Palgrave Macmillan US. стр. 137—179. ISBN 978-1-349-50161-8. doi:10.1057/9781137466235. 
  6. ^ Lucy Ellmann, "Trigger happy," The Guardian, 9 June 2007.
  7. ^ а б „Anna Burns wins 50th Man Booker Prize with Milkman! | The Man Booker Prizes”. themanbookerprize.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-17. 
  8. ^ Flood, Alison; Claire Armitstead (2018-10-16). „Anna Burns wins Man Booker prize for 'incredibly original' Milkman”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-17.  Невалидан унос |deadurl=Claire Armitstead (помоћ)
  9. ^ Bayley, Sian (6. 7. 2021). „RSL launches three-year school reading project as new fellows announced”. The Bookseller. Приступљено 6. 7. 2021. 
  10. ^ Anna Burns
  11. ^ „The Man Booker Prize 2018 - Faber & Faber Blog”. Faber & Faber Blog (на језику: енглески). 2018-07-24. Приступљено 2018-10-17. 
  12. ^ List of Winifred Holtby Memorial Prize award winners
  13. ^ „Orange Broadband Prize for Fiction”. Архивирано из оригинала 8. 7. 2008. г. Приступљено 13. 9. 2007. 
  14. ^ Winners of the National Book Critics Circle Awards 2018
  15. ^ „Milkman”. Приступљено 16. 10. 2018. 
  16. ^ Rasheeda, Saka (22. 10. 2020). „Anna Burns wins the International Dublin Literary Award for Milkman.”. Literary Hub. Приступљено 22. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Бернс&oldid=26565668”