Андраш Хадик

С Википедије, слободне енциклопедије
Гроф

Андраш Хадик
Андреас Хадик (Џорџ Вајкерт, 1783)
Друга именаAndreas Graf Hadik von Futak
Датум рођења(1710-10-16)16. октобар 1710.
Место рођењаЧалокез или Кесег, Краљевина Мађарска
Датум смрти12. март 1790.(1790-03-12) (79 год.)
Место смртиФутак, Кр. Мађарска
(сада Футог, Србија)
ДржављанствоМађарско
ЗанимањеВојни официр, државни службеник
ДеловањеЗаузимање пруске престонице Берлина у Седмогодишњем рату
МандатГувернер
(јан. 1774. до јуна 1774)
СупружникГрофица Франциска фон Лихнофски
ДецаКарл Јозеф Хадик од Футака
РодитељиМихаљ Хадик и Франциска Харди

Гроф Андраш Хадик од Футога (мађ. gróf futaki Hadik András, нем. Andreas Graf Hadik von Futak,слч. Andrej Hadík) био је мађарски племић[1] и фелдмаршал[2] царске војске. Био је гувернер Галиције и Лодомерије од јануара 1774. до јуна 1774. и отац је Карла Јозефа Хадика фон Футака. Познат је по заузимању пруске престонице Берлин током Седмогодишњег рата.

Живот[уреди | уреди извор]

Андраш Хадик, син мање племићке породице, рођен је 16. октобра 1710. у Чалокезу (тада Краљевина Мађарска, сада Житно пстрво у Словачкој) или у Кесегу,[3] Краљевина Мађарска, као други син и треће дете Михаља Хадика фон Футака († 1733) и његове супруге Фрациске (Ержебет) Харди (р. 1680). Имао је мађарске,[4][5][6][7] луксембуршке[6] и немачке[6] претке. Према другом извору, он је био мађарског етничког порекла, али је име „Хадик“ умањеница од словачког апелатива хад („змија“), дакле породица је била словачког порекла.[8] Супротно овом уверењу, сам Хадик није знао словачки језик.[9] Алтернативне теорије такође сугеришу његово татарско или черкеско порекло.[10] Његова мајка, Франциска Харди, била је немачког порекла.[6]

Његов отац, Михаљ Хадик (ум. 1733) био је коњичкој јединици Царске војске. Андраш Хадик се добровољно пријавио у Гилањијев хусарски пук Царске војске када је имао 20 година, а са 22 године добио је чин официра и постао заставник у Хусарском пуку Десевфи. Хадик се борио у рату за пољско наслеђе и руско-турском рату. Године 1738. Хадик је унапређен у чин капетана.

Његово освајања Берлина постало је чувено као најпознатији хусарски подвиг у историји, који је био срамота за пруског краља и подсмех за његове непријатеље. За своје поступке Андраш Хадик је одликован Великим крстом Ордена Марије Терезије. По завршетку рата добио је огромна имања и грофовски чин. Године 1763. неко време је био војни гувернер Будима, а затим је 1764. - неколико месеци после масакра у Мадефалви, јануара 1764. године, постављен је за главног војног команданта и краљевског комесара Трансилваније, шефа трансилванске владе, на чијем је положају био све до 1768. године. У том својству он је први у Мађарској предложио укидање кметског система. Године 1769. постављен је за владиног комесара Илирског народног конгреса у Карлоцу.[11]

Године 1774. постао је први аустријски гувернер Галиције, која је припојена Хабзбуршком царству, а еманципација значајног јеврејског становништва убрзала се током овог периода. Од 1774, као царско-краљевски фелдмаршал (к.к. Feldmarschall) и председник Дворског ратног савета, био је војсковођа број један Царско-краљевске војске. У последњој деценији свог живота важио је за најистакнутијег генерала и у Хабзбуршком царству и у Мађарској, а бриљантна каријера попут његове остала је без преседана.

На крају живота дао је помиловање Секељима и њиховим породицама који су побегли од хабзбуршке регрутације у Молдавију и населили их у Буковини којом је управљао. Међу насељима Секељау Буковини, у знак захвалности по њему су названи Хадикфалва и Андрашфалва.[11]

Породица[уреди | уреди извор]

Андраш је био ожењен грофицом Франциском фон Лихновски-Вошуц (1725-1787), једином ћерком грофа Франца Карла Леополда Бернхарда фон Лихновског-Вошуца (1690-1742) и његове супруге, грофице Марије Барбаре Вер Цајетане фон Вендерберг (1697-1755). Имали су три сина и једну ћерку:

  • Грофица Марија Јозефа Хадик фон Футак (1750-1842), удала се 1765. за принца Јирија Марцина Лубомирског ( — 1811),
  • Гроф Јанош Хадик фон Футак (1755-1833), 1783 године оженио је грофицуФранциску Јозефа Терезију фон Брунер (1763-1829)
  • Гроф КарољЈожеф Хадиг фон Футак (1756-1800), 1781. године оженио је грофицу Марију Терезију фон Коловрат Краковски (1756-1844)
  • Гроф Андраш Хадик фон Футак (1764-1840), оженио је баронесу Марију Раслер фон Гемершванг (1783-1854). [12]

Војна каријера[уреди | уреди извор]

Током рата за аустријско наслеђе, Хадик је стекао славу својим акцијама против пруске војске у близини града Нисе користећи изненадне нападе и трикове према неписаним законима такозваног малог рата, ослањајући се на одличну обуку свог лаког коњичког ескадрона. Током рата служио је код принца Чарлса Александра од Лорене и унапређен је у чин потпуковника. Године 1744. стекао је чин командујућег пуковника сопственог хусарског пука, да би пред крај рата 1747. године стекао чин генерала и постављен за команданта коњичке бригаде.[2]

Почетком Седмогодишњег рата, Хадик је извео најпознатију хусарску акцију у историји: када је Фридрих Велики марширао на југ са својом војском, мађарски генерал је неочекивано обишао, са својих 5.000 трупа углавном хусара, око Пруса и заузео њихов главни град Берлин. Град је био поштеђен договореног откупа од 300.000 талира, које је поделио међу својим трупама. За овај подвиг Хадик је унапређен у чин фелдмаршала. Одликован је и Великим крстом Војног реда Марије Терезије.[2]

Оставштина[уреди | уреди извор]

Словачка Национална академија одбране маршала Андреја Хадика (2004–2008) добила је име у његову част.[13]

  • Мађарска је издала поштанску марку у његову част 1. јануара 1943.[14]
  • Горенаведена марка са прештампаним са 1 пенго на 10 филера је издата 1. маја 1945. године, I серија Ослобођење Мађарске.[15]
  • Дана 1. фебруара 1946. године у прештампаној серији маркица од 10 филера, она је сада прештампана на вредност од 40 филера.[16]

Слике[уреди | уреди извор]

  • Хадиков дворац у Футогу, сада школа
    Хадиков дворац у Футогу, сада школа
  • Мађарски Хадик-Хусари, 2007
    Мађарски Хадик-Хусари, 2007
  • Награда Андраш Хадик
    Награда Андраш Хадик
  • Андраш Хадик
    Андраш Хадик
  • Андраш Хадик 1825
    Андраш Хадик 1825
  • Статуа Андраша Хадика у Будимпешти
    Статуа Андраша Хадика у Будимпешти

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Michael Hochedlinger [1] Austria's wars of emergence: war, state and society in the Habsburg monarchy. 2003. accessed August 13. 2011. p. 318
  2. ^ а б в Darrell Berg (editor): The Correspondence of Christian Gottfried Krause: A Music Lover in the Age Sensibility, Ashgate Publishing Ltd, 2009 [2]
  3. ^ „Hadik család. (Futaki, gróf). | Nagy Iván: Magyarország családai | Kézikönyvtár”. 
  4. ^ Décsy, Gyula (2004). Eurasian studies yearbook. 76. Eurolingua. „Andreas Hadik (1710–1790) was an Austrian fieldmarshall of Hungarian ethnic origin"” [3]
  5. ^ Hadik's ancestry is based on -rp- "Egy hires magyar katona eletutja... "The Carrier of a Famous Hungarian Soldier.' in Hadak Utjan, ..On the Milky Way of Hosts.." (Munchen, Vol. XVII, No. 139, November, 1965,) pp. 13–15.
  6. ^ а б в г Mária Terézia hadvezére (Maria Terezia's general), Válogatás Hadik András táborszernagy Hadtörténelmi Levéltárban őrzött irataiból(Winnowing from András Hadik Colonel-General's kept records in The Record Office of the Ministry of Defence, (Hungary))/ [Editor: Gyongyi Farkas], 2000. Cited sentences(translation): "His father was a cavalrymen with Hungarian ancestry. Franciska Hardy had Luxembourgian ancestry and German vernacular."[4]
  7. ^ Nagy, Iván; Friebeisz, István (1859). Magyarország családai: Czimerekkel és nemzékrendi táblákkal (на језику: мађарски). 11. Pest: Friebeisz I. стр. 6—14. OCLC 05769841.  Alt URL/According to this source the Hadik family is an ancestral Hungarian family (page 6)/
  8. ^ Décsy, Gyula (2004). Eurasian studies yearbook. 76. Eurolingua. ISBN 9780931922770. „The name Hadik is a diminutive from the Slovak appellative had 'snake'. The family was thus of Slovak extraction — although he (Hadik) is often regarded as the incarnation of Magyar military genius.” 
  9. ^ http://real.mtak.hu/124002/1/HK--HADIK_ANDRAS_MUVELTSEGE.pdf "There are no books or letters in Slovak in Hadik's library or among his letters."
  10. ^ In remembrance of András Hadik Архивирано март 31, 2012 на сајту Wayback Machine, Military Intelligence Office of Republic of Hungary Архивирано јул 22, 2010 на сајту Wayback Machine
  11. ^ а б Tarján M. Tamás. „1764. január 7. Madéfalvi veszedelem”. Rubicon.hu. Архивирано из оригинала 2023-03-06. г. Приступљено 2023-03-06. 
  12. ^ „Hadik 1”. 
  13. ^ „History of the Armed Forces Academy of Milan Rastislav Štefánik”. Armed Forces Academy of Milan Rastislav Štefánik. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2016. 
  14. ^ colnect.com/en/stamps/stamp/179987-Count_András_Hadik_1710-1790_field_marshal-Characters_and_Relics_of_Hungarian_History-Hungary
  15. ^ colnect.com/en/stamps/stamp/206307-Count_András_Hadik_1710-1790_field_marshal-Liberation_of_Hungary-Hungary
  16. ^ colnect.com/en/stamps/stamp/179874-Count_András_Hadik_1710-1790_field_marshal-Overprinted-Hungary

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

András Hadik на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андраш_Хадик&oldid=27519550”