Пређи на садржај

Андрија Луковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Андрија Луковић
Лични подаци
Пуно име Андрија Луковић
Датум рођења(1994-10-24)24. октобар 1994. (31 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија
Висина 1.89 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Рад
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2014. Рад 35 (5)
2012. → БАСК 3 (0)
2014—2016. ПСВ Ајндховен 0 (0)
2014—2016. → ПСВ Ајндховен 2 35 (1)
2016—2018. Црвена звезда 5 (0)
2017—2018. → Вождовац 25 (9)
2018—2019. Вождовац 33 (7)
2019—2020. Раков Ченстохова 7 (0)
2020—2021. Фамаликао 14 (1)
2021—2022. Белененсес 18 (0)
2022—2023. Зира 35 (0)
2024. Раднички Ниш 15 (0)
2024—2025. Напредак Крушевац 11 (1)
2025. Шангај 13 (0)
2026. Ханија 4 (0)
2026— Напредак Крушевац 0 (0)
Репрезентативна каријера
2013. Србија до 19 7 (3)
2015—2016. Србија до 21 4 (2)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 19. године
Златна медаља — прво место 2013. Литванија Србија
* Датум актуелизовања: 26. јун 2026.

Андрија Луковић (Београд, 24. октобар 1994) је српски фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Луковић је у млађим категоријама играо за Црвену звезду, а сениорску каријеру почео је у Раду. Из Рада, одлази у холандски ПСВ Ајндховен,[1] где није успео да се избори за деби у првом тиму, те је наступао за резервни тим у другој лиги Холандије.

У јуну 2016. године потписао је трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[2] Није успео да се избори за статус стандардног првотимца, па је 30. августа 2017. године прослеђен на позајмицу у Вождовац.[3] У јулу 2018. године споразумно је раскинуо уговор са Звездом и потписао трогодишњи уговор са Вождовцем.[4][5] Након Вождовца је наступао у Пољској, Португалу и Азербејџану. У јануару 2024. вратио се у српски фудбал и потписао за Раднички из Ниша до краја сезоне.[6] У септембру исте године прешао је у крушевачки Напредак.[7]

Са омладинском репрезентацијом Србије, 2013. године, освојио је Европско првенство, где је имао веома запажену улогу. Управо његовим голом, српска репрезентација је славила у финалу, против Француске.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Andrija Luković video Ajndhoven, ali zov kuće nije odbio: Drugi neka pričaju da li sam zaslužio veću ulogu u Zvezdi - ja sam ostvario snove”. meridiansport.rs. 20. 1. 2025. Приступљено 24. 4. 2025. 
  2. ^ „Андрија Луковић Звездин три године!”. СД Црвена звезда. 21. 6. 2016. Приступљено 24. 4. 2025. 
  3. ^ „Звезда позајмила везисту Вождовцу”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 30. 08. 2017. г. Приступљено 30. 08. 2017. 
  4. ^ „ФСС седница 17.7.2018.” (PDF). sportklub.rs. 25. 7. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 08. 2018. г. Приступљено 21. 8. 2018. 
  5. ^ „Луковић напустио Звезду, три године у Вождовцу”. b92.net. 19. 7. 2018. Приступљено 21. 8. 2018. 
  6. ^ Крстић, Кристина (19. 1. 2024). „„Ниш заслужује увек пун Чаир””. Спортски журнал. Приступљено 19. 1. 2024. 
  7. ^ „DONEO SRBIJI EVROTITULU, A SAD POJAČAO NAPREDAK: Bivši igrač Zvezde stigao u Kruševac pred gostovanje na "Rajku Mitiću"”. Kurir. 12. 9. 2024. Приступљено 24. 4. 2025. 
  8. ^ „INTERVJU - Strelac gola za prvo evropsko zlato Srbije evocira uspomene na EP i transfer u Zvezdu”. meridiansport.rs. 1. 8. 2023. Приступљено 24. 4. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андрија_Луковић&oldid=31041979”