Анте Мариновић
| Анте Мариновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1947. |
| Место рођења | Вела Лука, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Вајарство |
Анте Мариновић (рођен 1947) је српски вајар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1947. године у Вела Луци.[1] Завршио је школу за примењене уметности у Сплиту и дипломирао је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.[2] У школи „Асмаве” у Верони је стекао звање мајстор камена.[3] Током студија је путовао у Француску и Холандију.[2] Самостално је излагао у Вела Луци 1965, 1966. и 1967, Корчулу 1969. и Београду 1973. и 1976. године.[4] Учествовао је на Међународним сусретима уметника у Вела Луци 1968, 1970. и 1972, групној изложби ликовних остварења Вела Луке, изложби студената Универзитета у Београду и изложби изабраних и награђених радова на конкурсу СКСОС у Београду 1968, изложби цртежа и слика са Ореб Извором и изложби младих Корчулана у Сомбору 1969, изложби пројеката Међународног сусрета уметника у Вела Луци 1971, Јесењој изложби УЛУС-а 1972, изложби чланова УЛУС-а у Марибору, изложби новопримљених чланова УЛУС-а 1972,[4] изложби УЛУС-а 1972, 1973, 1975. и 1976,[4] Мајској изложби у Новом Београду, Бијеналу младих у Ријеци 1973. и 1975, Октобарском салону 1973—1977, изложби Уметничке колоније Ечке 1973,[2] Мајском салону у Паризу 1974, 1975. и 1976, изложбама „Простор” 1974, 1975. и 1976, изложбама „Цртеж и мала пластика” 1974. и 1976, Јесењем и интернационалном салону у Бања Луци и Симпозијуму Бели Венчац 1975. и изложбама „Млада југословенска уметност” у Тунису и Мароку 1977. године.[4] Аутор је преко четрдесет скулптура у јавном простору, израђује их од гранита и мермера.[3] Његова фонтана се налази у дворишту бање „Калос” у Вела Луци.[2] Добитник је многобројних међународних признања за своје скулптуре,[3] прве награде за скулптуру на конкурсу ЦКСОС, прве награде за скулптуру на изложби „Војници ликовни уметници” 1974, друге награде за цртеж на изложби „Свет у коме живимо” и премије за нефигурацију на Јесењем и интернационалном салону у Бања Луци 1975, Златног длета УЛУС-а, награде за скулптуру на Октобарском салону и награде за реализацију скулптуре на изложби „Простор” 1976. године.[4] Његови радови се налазе у збиркама многих признатих музеја и галерија у целом свету,[3] међу којима су Музеј савремене уметности у Београду и музеј Крагујевца.[2] Члан је Управног одбора директора Међународног удружења вајара монументалних скулптура.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Ante Marinović”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2023-10-20.
- ^ а б в г д Простор '74. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1974.
- ^ а б в г д „Ante Marinović”. Terra. Приступљено 2023-10-20.
- ^ а б в г д Млади 1976—1977. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1978.
