Вела Лука

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вела Лука
Поглед на Вела Луку са брда
Поглед на Вела Луку са брда
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Дубровачко-неретванска
Општина Вела Лука
Становништво
Становништво (2011) 4.137
Положај
Координате 42°57′33″ СГШ; 16°43′09″ ИГД / 42.95923651672528° СГШ; 16.71911035895964° ИГД / 42.95923651672528; 16.71911035895964 Координате: 42°57′33″ СГШ; 16°43′09″ ИГД / 42.95923651672528° СГШ; 16.71911035895964° ИГД / 42.95923651672528; 16.71911035895964
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 8 m
Вела Лука на мапи Хрватске
Вела Лука
Вела Лука
Вела Лука на мапи Хрватске
Вела Лука на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Вела Лука
Вела Лука
Вела Лука на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број 20270 Вела Лука
Позивни број +385 20

Вела Лука је насељено место и седиште општине на острву Корчули, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Вела Лука је смештена на западу острва Корчуле. Налази се на дубоком заливу погодном за изградњу луке. Настала је као лука за потребе места Блато у унутрашњости острва, али се касније развила као самостално насеље. Трајектом је повезана са Сплитом и Ластовом. Изнад града се налази брдо Хум. У близини је острвце Ошјак са познатом парк-шумом, а нешто даље острвце Произд.

Историја[уреди]

До нове територијалне организације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Корчула.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина, одн. насељено место Вела Лука је имала 4.137 становника.

Општина Вела Лука[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.218 0 1.940 2.632 3.563 4.334 5.026 4.038 4.091 4.310 4.297 4.193 4.398 4.464 4.380 4.137

Напомена: Настала из старе општине Корчула. У 1869. део података садржан је у општини Блато, а у 1857. садржи део података општине Блато.

Вела Лука (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.218 0 1.940 2.632 3.563 4.334 5.026 4.038 4.091 4.310 4.297 4.193 4.398 4.464 4.380 4.137

Напомена: У 1857. садржи податке за насеље Потирна (општина Блато). У 1869. подаци су садржани у насељу Блато (општина Блато).

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вела Лука је имало 4.464 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.215 94,42 %
Југословени
  
45 1,00 %
Срби
  
25 0,56 %
Албанци
  
19 0,42 %
Турци
  
14 0,31 %
Муслимани
  
13 0,29 %
Црногорци
  
7 0,15 %
Словенци
  
5 0,11 %
Чеси
  
4 0,08 %
Мађари
  
2 0,04 %
Пољаци
  
2 0,04 %
Руси
  
2 0,04 %
Македонци
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
остали
  
4 0,08 %
неопредељени
  
85 1,90 %
регион. опр.
  
9 0,20 %
непознато
  
10 0,22 %
укупно: 4.464

Економија[уреди]

Вела Лука је најразвијеније место на острвима у Хрватској, и то може да захвали томе што су се њени становници дуги низ година бавили бродоградњом, поморством, рибарством и пољопривредом. Низ чамаца и опреме за спасавање развијен је у Велој Луци. Лушке коћарице су и данас међу најлепшим на Јадрану. Усмереност према бродоградњи условљавала је и образовање у техничким струкама па лушких бродоградитеља и сродних струка има и на многим факултетима. Време транзиције је ове озбиљне, захтевне и креативне гране успорило у развоју и наметнуло туризам као нужно зло, али у последње врееме све више се враћа овим ранијим привредним гранама. Главна делатност је туризам. Значајна је транзитна улога Веле Лука (трајектна веза). Важне су и лучке делатности (за потребе читавог острва).

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]