Антонио Ђовинаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антонио Ђовинаци
2019 Formula One tests Barcelona, Giovinazzi (47200025952).jpg
Ђовинаци 2019.
Лични подаци
Пуно имеАнтонио Ђовинаци
Датум рођења(1993-12-14)14. децембар 1993.(25 год.)
Мјесто рођењаМартина Франка, Италија
Држављанство Италија
Висина1,83 м[1]
Маса63 кг[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Алфа Ромео
Број болида99
Активни период
2017Заубер
2019—Алфа Ромео[2]
Статистика каријере
Број трка8 (8 стартова)
Шампионати0
Побједе0
Подијуми0
Пол позиција0
Најбржи кругови0
Прва тркаВелика награда Аустралије 2017
Последња тркаВелика награда Монака 2019

Антонио Ђовинаци (итал. Antonio Giovinazzi; 14. децембар 1993.) италијански је аутомобилиста и возач формуле 1, који тренутно вози за Алфа Ромео тим. Године 2015 завршио је на другом мјесту у шампионату Европске формуле 3, док је 2016 возио ГП2 серију за тим Према рејсинг, гдје је такође завршио на другом мјесту, са пет побједа и осам подијума. Изабран је од стране Ферарија да буде трећи и резервни возач за сезону 2017. У формули 1, дебитовао је за Заубер на Великој награди Аустралије 2017, гдје је замијенио повријеђеног Паскала Верлејна. Такође је возио и другу трку у сезони, Велику награду Кине, такође умјесто Верлејна, који се опорављао.[3] Након сезоне у којој је био тест возач за Заубер и Ферари, потписао је за Алфа Ромео тим за сезону 2019, гдје му је сувозач Кими Рејкенен.

Каријера у нижим серијама[уреди]

Картинг[уреди]

Возио је картинг у периоду од 2006 до 2010. године, а већ прве године освојио је шампионат Италије у серији 60cc и Европски шампионат у серији до 60 кубика.[4]

Формула Кина[уреди]

Каријеру у формули почео је 2012. године, када се такмичио у Формула Пилота Кина серији.[5] У дебитантској сезони освојио је титулу шампиона, са шест побједа. Такође је возио за БМВ у последњој рунди формула Абарх серије, на стази Монца. Побиједио је на двије трке, док је једну завршио на другом мјесту, али није добијао бодове у шампионату, јер је био гостујући возач.[6]

Европски шампионат формуле 3[уреди]

У сезони 2013, такмичио се у Европској формули 3, за тим Дабл Р рејсинг.[7] Прве бодове освојио је на стази Брендс хач, након што је прве двије трке завршио на деветом и 11 мјесту.[8] Године 2014, прешао је у Карлин, са којим се такмичио у шампионату Европске формуле 3.[9]

Британска формула 3[уреди]

У сезони 2013 такође се такмичио у Британској формули 3, гдје му је сувозач био Шон Галел.[10] Прву побједу у формули 3 остварио је на стази Силверстоун.[11]

Мастерс формула 3[уреди]

На дан 7. јула 2013. године, дебитовао је у Мастерс формула 3 серији, коју је завршио на десетом мјесту.[12]

ГП2 серије[уреди]

Године 2016, прешао је у тим Према рејсинг, гдје се такмичио у ГП2 серији, заједно са јуниорским возачем Ред була — Пјером Гаслијем.[13]

Након слабог старта у прве двије трке, које је завршио ван зоне бодова, прву побједу остварио је на тркама у Бакуу, гдје је побиједио и на главној трци и у спринту, поставши први возач који је остварио дуплу побједу од Давидеа Валсекија 2012.

Пол позицију узео је на Спа Франкошампу, испред сувозача, Гаслија. Ђовинаци је побиједио у спринту, док је Гасли побиједио на главној трци.[14][15] У Монци је узео пол позицију, али је дисквалификован због техничких проблема и стартовао је са последњег мјеста. На стазу је неколико пута излазило возило безбједности и Ђовинаци је успио да побиједи на трци.[16]

Вођство у шампионату преузео је у Сепангу, гдје је остварио пету побједу, након обиласка Сергеја Сироткина у финишу.[17] Гасли је преузео вођство након побједе у Абу Дабију и трку прије краја имао је 12 бодова предности.[18] Последњу трку, на којој је побиједио Алекс Лин, завршио је испред Гаслија, који је освојио титулу са осам бодова испред Ђовинација.[19]

Да је освојио шампионат, постао би први дебитант који је освојио титулу након Ника Хилкенберга 2009.[20]

Формула 1[уреди]

Ђовинаци у болиду Хаса, током тестирања пред Велику награду Малезије 2017.

У септембру 2016. године, објављено је да ће Ђовинаци тестирати болид Ферарија у симулатору.[21] У децембру исте године, промовисан је у трећег возача Ферарија.[22] Пред почетак сезоне 2017 био је тест возач Заубера. Током Велике награде Аустралије, замијенио је Паскала Верлејна, који је током тренинга истакао да се не осјећа добро,[23] након удеса који је имао на Трци шампиона 2017. На свом дебију у формули 1, завршио је на 12 мјесту.[24] Постао је тако први Италијан у формули 1 од 2011. године, када су возили Јарно Трули и Витантонио Луици. Заубер је објавио да ће Ђовинаци замијенити Верлејна и на другој трци у сезони, Великој награди Кине, јер се Верлејн није опоравио. Ђовинаци је имао судар и у квалификацијама и на трци, због чега је морао да напусти трку.[25] Током сезона 2017 и 2018, учествовао је у неколико сесија тестирања за Заубер.[26]

Потписао је уговор са тимом Алфа Ромео за сезону 2019, гдје му је сувозач Кими Рејкенен, који је прешао у тим из Ферарија.[27] Прву трку у сезони, Велику награду Аустралије, завршио је на 15 мјесту,[28] док је Велику награду Бахреина завршио на 11 мјесту.[29]

Статистика каријере[уреди]

Резултати по сезонама[уреди]

Сезона Серија Тим Број трка Побједе Пол позиције Најбржи
кругови
Подијуми Поени Позиција
2012. Формула Кина Еуразија Мотоспорт 18 6 7 6 13 229 1
Формула Абарх БМВ 3 2 0 0 3 0 NC†
2013. Европска формула 3 Дабл Р рејсинг 30 0 0 0 0 31 17
Британска формула 3 12 2 0 0 7 135 2
Мастерс формула 3 1 0 0 0 0 0 10
2014. Европска формула 3 Јагонја Ајам Карлин 33 2 2 3 7 238 6
2015. Европска формула 3 Јагонја Ајам Карлин 33 6 4 4 20 412.5 2
Мастерс формула 3 1 1 1 1 1 N/A 1
Гран при Макао 1 0 0 0 0 N/A 4
Дојче Туренваген мастерс Феникс рејсинг 2 0 0 0 0 0 25
2015/16. Ле Ман Азија Јагонја Ајам Карлин 2 2 1 0 2 51 3
2016. ГП2 Према рејсинг 22 5 2 2 8 211 2
Ле Ман Европа СМП рејсинг 1 0 0 0 0 10 24
Свјетски шампионат у издржљивости — ЛМП2 Екстим спид мотоспорт 2 0 0 0 1 30 20
2017. Формула 1 Заубер 2 0 0 0 0 0 22
Хас Тест возач
Ферари
2018. 24 сата Ле Мана АФ Корс 1 0 0 0 0 N/A 5
Формула 1 Алфа Ромео Заубер Тест возач
Ферари
2019 Формула 1 Алфа Ромео 3 0 0 0 0 0* 16*

Ђовинаци је био гостујући возач и није освајао бодове.
* Сезона у току.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Antonio Giovinazzi”. eurosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  2. ^ Collantine, Keith (25. 9. 2018). „Giovinazzi will replace Ericsson at Sauber in 2019”. racefans.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  3. ^ „Chinese Grand Prix: Antonio Giovinazzi replaces Pascal Wehrlein for second race”. 3. 4. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  4. ^ „Antonio Giovinazzi”. eurasiamotorsport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  5. ^ „Giovinazzi 2012 Formula Pilota China Champion”. eurasiamotorsport.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 13. 4. 2019. 
  6. ^ „Nicolas Costa is the new champion. Race 3 to Giovinazzi”. Acisportitalia.it. Приступљено 13. 4. 2019. 
  7. ^ „Double R confirms three car FIA F3 European Championship Entry”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2014. Приступљено 13. 4. 2019. 
  8. ^ „Giovinazzi earns Double R's first European Championship points”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  9. ^ Arnau, Viñals Vendrell (19. 12. 2013). „Giovinazzi, King, Blomqvist and Gelael with Carlin at F3”. FormulaRapida.net. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  10. ^ „Three car British F3 return confirmed for Double R”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  11. ^ „Superb Silverstone weekend delivers first win of year for Double R”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  12. ^ „Giovinazzi finishes top 10 on Masters of F3 debut”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  13. ^ „European F3 runner-up Antonio Giovinazzi gets Prema GP2 seat”. Autosport. 19. 1. 2016. Приступљено 13. 4. 2019. 
  14. ^ Beer, Matt. „GP2 Spa: Giovinazzi snatches pole from Prema team-mate Gasly”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  15. ^ Beer, Matt. „Spa GP2: Antonio Giovinazzi completes clean sweep for Prema”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  16. ^ „GP2 Monza: Giovinazzi storms from back to win with last-lap pass”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  17. ^ „GP2 Malaysia: Antonio Giovinazzi takes championship lead with win”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  18. ^ „Gasly braced for 'tough' GP2 title showdown”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  19. ^ „Gasly crowned GP2 champion, Lynn wins race”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  20. ^ „The path to F1: how Prema Powerteam conquered the 2016 junior single seater scene”. www.jamesallenonf1.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  21. ^ „Giovinazzi gets Ferrari simulator run”. 5. 9. 2016. Приступљено 13. 4. 2019. 
  22. ^ „Giovinazzi joins Ferrari F1 team as third driver”. 19. 12. 2016. Приступљено 13. 4. 2019. 
  23. ^ „Pascal Wehrlein not to start at the Australian Grand Prix”. Приступљено 13. 4. 2019. 
  24. ^ „Wehrlein suffers scary Race of Champions crash as Vettel wins again”. Приступљено 13. 4. 2019. 
  25. ^ „Preview – 2017 Formula One Heineken Chinese Grand Prix & Gulf Air Bahrain Grand Prix”. sauberf1team.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  26. ^ F1, STATS. „Antonio GIOVINAZZI - Involvement • STATS F1”. statsf1.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  27. ^ „Antonio Giovinazzi: Italian to partner Kimi Raikkonen at Sauber next season”. bbc.co.uk. 25. 9. 2018. Приступљено 13. 4. 2019. 
  28. ^ „Australia 2019 - Lap by lap”. StatsF1.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  29. ^ „Formula 1 Gulf Air Bahrain Grand Prix 2019 – Race Result”. Formula One. 31. 3. 2019. Приступљено 13. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди]

Спортске позиције
Претходник:
Макс Верстапен
Побједник
Мастерс формула 3

2015
Наследник:
Џоел Ериксон