Антонио Ђовинаци
![]() Ђовинаци 2019. | |
Лични подаци | |
---|---|
Пуно име | Антонио Ђовинаци |
Датум рођења | 14. децембар 1993. |
Мјесто рођења | Мартина Франка, Италија |
Држављанство | ![]() |
Висина | 1,83 м[1] |
Маса | 63 кг[1] |
Тимске информације | |
Тренутни тим | Алфа Ромео |
Број болида | 99 |
Активни период | |
2017 | Заубер |
2019— | Алфа Ромео[2] |
Статистика каријере | |
Број трка | 40 (40 стартова) |
Шампионати | 0 |
Побједе | 0 |
Подијуми | 0 |
Пол позиција | 0 |
Најбржи кругови | 0 |
Поена у каријери | 18 |
Прва трка | Велика награда Аустралије 2017 |
Последња трка | Велика награда Абу Дабија 2020 |
Антонио Ђовинаци (итал. Antonio Giovinazzi; 14. децембар 1993.) италијански је аутомобилиста и возач формуле 1, који тренутно вози за Алфа Ромео тим. Године 2015 завршио је на другом мјесту у шампионату Европске формуле 3, док је 2016 возио ГП2 серију за тим Према рејсинг, гдје је такође завршио на другом мјесту, са пет побједа и осам подијума. Изабран је од стране Ферарија да буде трећи и резервни возач за сезону 2017. У формули 1, дебитовао је за Заубер на Великој награди Аустралије 2017, гдје је замијенио повријеђеног Паскала Верлејна. Такође је возио и другу трку у сезони, Велику награду Кине, такође умјесто Верлејна, који се опорављао.[3] Након сезоне у којој је био тест возач за Заубер и Ферари, потписао је за Алфа Ромео тим за сезону 2019, гдје му је сувозач Кими Рејкенен.
Каријера у нижим серијама[уреди | уреди извор]
Картинг[уреди | уреди извор]
Возио је картинг у периоду од 2006 до 2010. године, а већ прве године освојио је шампионат Италије у серији 60cc и Европски шампионат у серији до 60 кубика.[4]
Формула Кина[уреди | уреди извор]
Каријеру у формули почео је 2012. године, када се такмичио у Формула Пилота Кина серији.[5] У дебитантској сезони освојио је титулу шампиона, са шест побједа. Такође је возио за БМВ у последњој рунди формула Абарх серије, на стази Монца. Побиједио је на двије трке, док је једну завршио на другом мјесту, али није добијао бодове у шампионату, јер је био гостујући возач.[6]
Европски шампионат формуле 3[уреди | уреди извор]
У сезони 2013, такмичио се у Европској формули 3, за тим Дабл Р рејсинг.[7] Прве бодове освојио је на стази Брендс хач, након што је прве двије трке завршио на деветом и 11 мјесту.[8] Године 2014, прешао је у Карлин, са којим се такмичио у шампионату Европске формуле 3.[9]
Британска формула 3[уреди | уреди извор]
У сезони 2013 такође се такмичио у Британској формули 3, гдје му је сувозач био Шон Галел.[10] Прву побједу у формули 3 остварио је на стази Силверстоун.[11]
Мастерс формула 3[уреди | уреди извор]
На дан 7. јула 2013. године, дебитовао је у Мастерс формула 3 серији, коју је завршио на десетом мјесту.[12]
ГП2 серије[уреди | уреди извор]
Године 2016, прешао је у тим Према рејсинг, гдје се такмичио у ГП2 серији, заједно са јуниорским возачем Ред була — Пјером Гаслијем.[13]
Након слабог старта у прве двије трке, које је завршио ван зоне бодова, прву побједу остварио је на тркама у Бакуу, гдје је побиједио и на главној трци и у спринту, поставши први возач који је остварио дуплу побједу од Давидеа Валсекија 2012.
Пол позицију узео је на Спа Франкошампу, испред сувозача, Гаслија. Ђовинаци је побиједио у спринту, док је Гасли побиједио на главној трци.[14][15] У Монци је узео пол позицију, али је дисквалификован због техничких проблема и стартовао је са последњег мјеста. На стазу је неколико пута излазило возило безбједности и Ђовинаци је успио да побиједи на трци.[16]
Вођство у шампионату преузео је у Сепангу, гдје је остварио пету побједу, након обиласка Сергеја Сироткина у финишу.[17] Гасли је преузео вођство након побједе у Абу Дабију и трку прије краја имао је 12 бодова предности.[18] Последњу трку, на којој је побиједио Алекс Лин, завршио је испред Гаслија, који је освојио титулу са осам бодова испред Ђовинација.[19]
Да је освојио шампионат, постао би први дебитант који је освојио титулу након Ника Хилкенберга 2009.[20]
Формула 1[уреди | уреди извор]
У септембру 2016. године, објављено је да ће Ђовинаци тестирати болид Ферарија у симулатору.[21] У децембру исте године, промовисан је у трећег возача Ферарија.[22] Пред почетак сезоне 2017 био је тест возач Заубера. Током Велике награде Аустралије, замијенио је Паскала Верлејна, који је током тренинга истакао да се не осјећа добро,[23] након удеса који је имао на Трци шампиона 2017. На свом дебију у формули 1, завршио је на 12 мјесту.[24] Постао је тако први Италијан у формули 1 од 2011. године, када су возили Јарно Трули и Витантонио Луици. Заубер је објавио да ће Ђовинаци замијенити Верлејна и на другој трци у сезони, Великој награди Кине, јер се Верлејн није опоравио. Ђовинаци је имао судар и у квалификацијама и на трци, због чега је морао да напусти трку.[25] Током сезона 2017 и 2018, учествовао је у неколико сесија тестирања за Заубер.[26]
Потписао је уговор са тимом Алфа Ромео за сезону 2019, гдје му је сувозач Кими Рејкенен, који је прешао у тим из Ферарија.[27] Прву трку у сезони, Велику награду Аустралије, завршио је на 15 мјесту,[28] док је Велику награду Бахреина завршио на 11 мјесту.[29]
Статистика каријере[уреди | уреди извор]
Резултати по сезонама[уреди | уреди извор]
Сезона | Серија | Тим | Број трка | Побједе | Пол позиције | Најбржи кругови |
Подијуми | Поени | Позиција |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2012. | Формула Кина | Еуразија Мотоспорт | 18 | 6 | 7 | 6 | 13 | 229 | 1 |
Формула Абарх | БМВ | 3 | 2 | 0 | 0 | 3 | 0 | NC† | |
2013. | Европска формула 3 | Дабл Р рејсинг | 30 | 0 | 0 | 0 | 0 | 31 | 17 |
Британска формула 3 | 12 | 2 | 0 | 0 | 7 | 135 | 2 | ||
Мастерс формула 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 10 | ||
2014. | Европска формула 3 | Јагонја Ајам Карлин | 33 | 2 | 2 | 3 | 7 | 238 | 6 |
2015. | Европска формула 3 | Јагонја Ајам Карлин | 33 | 6 | 4 | 4 | 20 | 412.5 | 2 |
Мастерс формула 3 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | N/A | 1 | ||
Гран при Макао | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | N/A | 4 | ||
Дојче Туренваген мастерс | Феникс рејсинг | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 25 | |
2015/16. | Ле Ман Азија | Јагонја Ајам Карлин | 2 | 2 | 1 | 0 | 2 | 51 | 3 |
2016. | ГП2 | Према рејсинг | 22 | 5 | 2 | 2 | 8 | 211 | 2 |
Ле Ман Европа | СМП рејсинг | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 10 | 24 | |
Свјетски шампионат у издржљивости — ЛМП2 | Екстим спид мотоспорт | 2 | 0 | 0 | 0 | 1 | 30 | 20 | |
2017. | Формула 1 | Заубер | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 22 |
Хас | Тест возач | ||||||||
Ферари | |||||||||
2018. | 24 сата Ле Мана | АФ Корс | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | N/A | 5 |
Формула 1 | Алфа Ромео Заубер | Тест возач | |||||||
Ферари | |||||||||
2019 | Формула 1 | Алфа Ромео | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0* | 16* |
† Ђовинаци је био гостујући возач и није освајао бодове.
* Сезона у току.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Antonio Giovinazzi”. eurosport.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ Collantine, Keith (25. 9. 2018). „Giovinazzi will replace Ericsson at Sauber in 2019”. racefans.net. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Chinese Grand Prix: Antonio Giovinazzi replaces Pascal Wehrlein for second race”. 3. 4. 2017. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Antonio Giovinazzi”. eurasiamotorsport.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Giovinazzi 2012 Formula Pilota China Champion”. eurasiamotorsport.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Nicolas Costa is the new champion. Race 3 to Giovinazzi”. Acisportitalia.it. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Double R confirms three car FIA F3 European Championship Entry”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2014. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Giovinazzi earns Double R's first European Championship points”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2013. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ Arnau, Viñals Vendrell (19. 12. 2013). „Giovinazzi, King, Blomqvist and Gelael with Carlin at F3”. FormulaRapida.net. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2013. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Three car British F3 return confirmed for Double R”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2013. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Superb Silverstone weekend delivers first win of year for Double R”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2013. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Giovinazzi finishes top 10 on Masters of F3 debut”. doublerracing.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2013. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „European F3 runner-up Antonio Giovinazzi gets Prema GP2 seat”. Autosport. 19. 1. 2016. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ Beer, Matt. „GP2 Spa: Giovinazzi snatches pole from Prema team-mate Gasly”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ Beer, Matt. „Spa GP2: Antonio Giovinazzi completes clean sweep for Prema”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „GP2 Monza: Giovinazzi storms from back to win with last-lap pass”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „GP2 Malaysia: Antonio Giovinazzi takes championship lead with win”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Gasly braced for 'tough' GP2 title showdown”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Gasly crowned GP2 champion, Lynn wins race”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „The path to F1: how Prema Powerteam conquered the 2016 junior single seater scene”. www.jamesallenonf1.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Giovinazzi gets Ferrari simulator run”. 5. 9. 2016. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Giovinazzi joins Ferrari F1 team as third driver”. 19. 12. 2016. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Pascal Wehrlein not to start at the Australian Grand Prix”. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Wehrlein suffers scary Race of Champions crash as Vettel wins again”. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Preview – 2017 Formula One Heineken Chinese Grand Prix & Gulf Air Bahrain Grand Prix”. sauberf1team.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ F1, STATS. „Antonio GIOVINAZZI - Involvement • STATS F1”. statsf1.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Antonio Giovinazzi: Italian to partner Kimi Raikkonen at Sauber next season”. bbc.co.uk. 25. 9. 2018. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Australia 2019 - Lap by lap”. StatsF1.com. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Formula 1 Gulf Air Bahrain Grand Prix 2019 – Race Result”. Formula One. 31. 3. 2019. Приступљено 13. 4. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Антонио Ђовинаци на Викимедијиној остави. |
- Званични веб-сајт
- Профил на сајту driverdb.com
Спортске позиције | ||
---|---|---|
Претходник: Макс Верстапен |
Побједник Мастерс формула 3 2015 |
Наследник: Џоел Ериксон |