Формула 1 — сезона 2022

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезона 2022
грб Формуле 1
грб Формуле 1
Информације о сезони
Број трка22
Број тимова10
← 2021
2023 →

Сезона 2022 формуле 1 јесте 73. сезона светског шампионата формуле 1 под окриљем Фија.[а] Шампионат ће се такмичити на двадесет и две стазе, које ће се одржати широм света, а планирано је да се заврши раније него претходних година како би се избегло преклапање са светским првенством у фудбалу.[1][2] Возачи и тимови су се такмичили за титуле светског шампиона у возачима и у конструкторима.

Макс Верстапен је актуелни лидер у шампионату и бранилац титуле светског шампиона у Формули 1.
Ред бул је актуелни лидер у шампионату конструктора.

У шампионату 2022. године ће бити уведене значајне промене у техничким прописима овог спорта. Ове промене је требало да буду уведене 2021. године, али су одложене до 2022. као одговор на пандемију ковида 19.[3]

Макс Верстапен, који вози за Ред бул рејсинг, ће бранити титулу у возачима, док ће Мерцедес бити бранилац конструкторског шампионата.[4]

Тимови и возачи[уреди | уреди извор]

Следећи конструктори и возачи тренутно имају уговоре за такмичење у светском шампионату 2022.[5] Сви тимови ће се такмичити са гумама које испоручује Пирели.[6] Сваки тим је дужан да пријави најмање два возача, по једног за сваки од два обавезна аутомобила.

Тимови и возачи који се такмиче у светском шампионату 2022.
Тим Конструктор Шасија Погонска јединица Возачи
Бр. Име возача Рунда
Француска БВТ Алпин Ф1 тим Алпин А522 Рено E-Tech RE22 14 Шпанија Фернандо Алонсо 1–10
1–10
31 Француска Естебан Окон
Швајцарска Алфа Ромео Ф1 тим Орлен Алфа Ромео C42 Ферари 066/7 24 Кина Џоу Гуанју 1–10
1–10
77 Финска Валтери Ботас
Италија Скудерија Алфа Таури Алфа Таури AT03 Ред бул RBPTH001 10 Француска Пјер Гасли 1–10
1–10
22 Јапан Јуки Цунода
Уједињено Краљевство Астон Мартин Арамко Когнизант Астон Мартин AMR22 Мерцедес-АМГ M13 5 Њемачка Себастијан Фетел 3–10
1–10
1–2
18 Канада Ланс Строл
27 Њемачка Нико Хилкенберг
Уједињено Краљевство Вилијамс рејсинг Вилијамс FW44 Мерцедес-АМГ M13 6 Канада Николас Латифи 1–10
1–10
23 Тајланд Александер Албон
Уједињено Краљевство Макларен Ф1 тим Макларен MCL36 Мерцедес-АМГ M13 3 Аустралија Данијел Рикардо 1–10
1–10
4 Уједињено Краљевство Ландо Норис
Њемачка Мерцедес АМГ Петронас Мерцедес W13 Мерцедес-АМГ M13 44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 1–10
1–10
63 Уједињено Краљевство Џорџ Расел
Аустрија Оракле Ред бул рејсинг Ред бул RB18 Ред бул RBPTH001 1 Холандија Макс Верстапен 1–10
1–10
11 Мексико Серхио Перез
Италија Скудерија Ферари Ферари F1-75 Ферари 066/7 16 Монако Шарл Леклер 1–10
1–10
55 Шпанија Карлос Саинз
Сједињене Америчке Државе Хас Ф1 тим Хас VF-22 Ферари 066/7 20 Данска Кевин Магнусен 1–10
1–10
47 Њемачка Мик Шумахер
Извор:[7]

Тимске промене[уреди | уреди извор]

Хонда је најавила да неће испоручивати агрегате након 2021.[8] Компанија је обезбедила погонске јединице за Алфа Таури (раније назван Торо Росо) од 2018. и за Ред бул рејсинг од 2019.[9] Ред бул ће преузети Хондин програм мотора и управљати њиме унутар фабрике, успостављајући нову дивизију под називом Ред бул повертраинс. Одлука је донета након лобирања осталих девет тимова да преговарају о замрзавању развоја мотора до 2025. Ред бул је признао да би напустио шампионат да није договорено замрзавање развоја мотора јер нису могли да развију потпуно нови мотор и нису били вољни да поново постану купац Реноа.[10][11][б]

Возачке промене[уреди | уреди извор]

Пре ВН Холандије 2021. Кими Рејкенен је најавио да намерава да се повуче на крају шампионата, окончавши своју каријеру у Формули 1 после 19 сезона.[13] Рејкененово место у Алфа Ромеоу заузео је Валтери Ботас, који је напустио Мерцедес крајем 2021.[14] Џорџ Расел је заменио Ботаса,[15][16] а његово место у Вилијамсу је попунио бивши возач Ред була Александар Албон.[17]

Возач Формуле 2, Џоу Гуанју ушао је у Формулу 1 за Алфа Ромео, уместо Антонија Ђовинација,[18] који је напустио тим крајем 2021.[19] Џоу би требало да постане први кинески возач који ће се такмичити у Ф1.[18]

Никита Мазепин је првобитно требало да се такмичи за Хас другу годину заредом. Након инвазије Русије на Украјину, његов уговор је раскинут.[20] Заменио га је Кевин Магнусен који се последњи пут такмичио 2020. са истим тимом.[21]

Промене средином сезоне[уреди | уреди извор]

Уочи Велике награде Бахреина, Себастијан Фетел је био позитиван на корона вирус. У Астон Мартину га је заменио резервни возач Нико Хилкенберг, који се последњи пут такмичио на Великој награди Ајфела 2020. возећи за бивши тим Рејсинг појнт.[22] Фетела је такође заменио и на Великој награди Саудијске Арабије.[23]

Календар[уреди | уреди извор]

Календар за 2022. се састоји од двадесет две трке, које су предмет уговора између организатора трке и групе Формуле 1 за Велику награду Емилије Ромање и Сједињених Држава,[24] и дозвољене прописе о ковид19 које су поставиле локалне самоуправе и група Формула један.[24][1]

Трка Велика награда Стаза Датум трке
1 Велика награда Бахреина Бахреин Међународна стаза Бахреин, Сакир 20. март
2 Велика награда Саудијске Арабије Саудијска Арабија Џеда Корнич стаза, Џеда 27. март
3 Велика награда Аустралије Аустралија Алберт парк стаза, Мелбурн 10. април
4 Велика награда Емилије Ромање Италија Аутомобилска стаза Енцо и Дино Ферари, Имола 24. април
5 Велика награда Мајамија Сједињене Америчке Државе Међународни аутодром Мајами, Мајами Гарденс, Флорида 8. мај
6 Велика награда Шпаније Шпанија Стаза Барселона-Каталуња, Монтмело 22. мај
7 Велика награда Монака Монако Стаза у Монаку, Монте Карло 29. мај
8 Велика награда Азербејџана Азербејџан Стаза Баку сити, Баку 12. јун
9 Велика награда Канаде Канада Стаза Жил Вилнев, Монтреал 19. јун
10 Велика награда Велике Британије Уједињено Краљевство Силверстон стаза, Силверстон 3 јул
11 Велика награда Аустрије Аустрија Ред бул ринг, Шпилберг 10. јул
12 Велика награда Француске Француска Стаза Пол Рикар, Кастеле 24. јул
13 Велика награда Мађарске Мађарска Хунгароринг, Будимпешта 31. јул
14 Велика награда Белгије Белгија Спа-Франкошан, Ставелот 28 августа
15 Велика награда Холандије Холандија Зандворт стаза, Зандворт 4. септембар
16 Велика награда Италије Италија Национални аутодром Монца, Монца 11. септембар
17 Велика награда Сингапура Сингапур Улична стаза Марина Беј, Сингапур 2. октобар
18 Велика награда Јапана Јапан Међународна стаза Сузука, Сузука 9. октобар
19 Велика награда САД Сједињене Америчке Државе Стаза Америка, Остин 23. октобар
20 Велика награда Мексика Мексико Аутодром Херманос Родригез, Сијудад Мексико 30. октобар
21 Велика награда Бразила Бразил Интерлагос стаза, Сао Пауло 13. новембар
22 Велика награда Абу Дабија Уједињени Арапски Емирати Јас Марина стаза, Абу Даби 20. новембар
Извори:[24][2][25]

Проширење и промене календара[уреди | уреди извор]

Промене регулативе[уреди | уреди извор]

Смер трке[уреди | уреди извор]

Мајкл Маси, који је био директор трке од смрти Чарлија Вајтинга 2019. смењен је са улоге директора трке након истраге о Великој награди Абу Дабија 2021. Као део реструктурирања контроле трке, Масија су заменили бивши директор трке ДТМ Нилс Витич и директор трке светског првенства у издржљивости Едуардо Фреитас. Пар ће преузети улогу наизменично. Херби Блаш, Вајтингов бивши заменик, именован је за сталног вишег саветника директора трке.[32]

Фија ће такође увести нови виртуелни систем контроле трке, слично као видео помоћник судије у фудбалу, као и забрану комуникације у тиму којом лобирају званичници трке. Радио између тимова и званичника Фија такође се више неће емитовати на телевизији како би се заштитили званичници трке. Спортски саветодавни комитет Формуле 1 ће поново проценити процедуре за поништавање и представити их пре почетка сезоне.[32][33]

Технички прописи[уреди | уреди извор]

Модел како би могао изгледати аутомобил Формуле 1 за 2022.

У светском шапионату 2022. требало би да буде ремонт техничких прописа.[34] Ове промене су планиране за увођење 2021. године, а тимови развијају своје аутомобиле од 2020. Међутим, увођење прописа је одложено до шампионата 2022. као одговор на пандемију ковид19.[3] Након што је одлагање објављено, тимовима је забрањено да спроводе било какав развој својих аутомобила за 2022. током календарске 2020. године.[35] Пре сезоне Фија је саопштила да предвиђа да ће дефицит у перформансама аутомобила између најбржих и најспоријих тимова на табели бити преполовљен у поређењу са 2021.[36]

Возачи су консултовани око израде нових техничких прописа,[37] који су намерно написани да буду рестриктивни како би спречили тимове да развију радикалне дизајне који ограничавају могућност возача да претичу.[38] Фија је формирала специјализирану радну групу, или комитет инжењера, са задатком да идентификује и затвори рупе у прописима прије њиховог објављивања. Уклањање пропуста ће, у теорији, спречити један тим да има доминантан аутомобил, а заузврат ће омогућити ближу конкуренцију на целом терену уз побољшање естетике аутомобила. Ова филозофија је била главни циљ нових прописа.[39] Ред булов дизајнер аутомобила Адриан Њуи приметио је да су промене регулативе биле најзначајније у Формули 1 од сезоне 1983.[40]

Аеродинамика и каросерија[уреди | уреди извор]

Технички прописи ће поново увести употребу ефекта тла по први пут откако су били забрањени 1980-их.[41][в] Ово ће се поклопити са поједностављењем каросерије, чинећи доњу страну аутомобила примарним извором аеродинамичког приањања. Ово има за циљ смањење турбулентног ваздуха иза аутомобила како би се омогућило возачима да ближе прате једни друге, а да се и даље задржи сличан ниво потисне силе у поређењу са претходним годинама. Даље промене у аеродинамици имају за циљ да ограниче способност тимова да контролишу проток ваздуха око предњих точкова и додатно смање аеродинамичко буђење аутомобила.[42] Ово укључује елиминацију вешања, сложених аеродинамичких уређаја који манипулишу протоком ваздуха око каросерије аутомобила.[43] Предње крило и завршне плоче биће поједностављене, смањујући број и сложеност аеродинамичких елемената. Предње крило такође мора директно да се повеже са носним конусом, за разлику од дизајна пре 2022. где је крило могло да буде повезано са носом преко носача како би се створио простор испод монокока, чиме се подстиче проток ваздуха испод аутомобила путем веће површине крила и повећана висина носа. Задња крила ће бити шира и постављена више него претходних година, са додатним ограничењима која ће ограничити могућност конструктора да користе издувне гасове аутомобила за стварање потисне силе. Каросерија ће морати да буде пресвучена гумом како би се смањио ризик од ломљења компоненти аутомобила и смањио ризик од жутих застава, сигурносних аутомобила и застоја. Бројке које је објавила радна група откривају да када је аутомобил са спецификацијом из 2019. који прати други аутомобил имао само 55% расположивих нормалних нивоа силе притиска, аутомобил са спецификацијом из 2022. који прати други аутомобил имао би до 86% својих нормалних нивоа силе притиска. [44]

Тимови ће бити додатно ограничени у броју аеродинамичких побољшања које могу да уведу у аутомобил, како током викенда трке, тако и током шампионата. Ова правила су уведена да би се додатно смањили трошкови такмичења.[45][46] Након одлуке да се регулатива из 2021. одложи на 2022,[3] аеродинамички развој аутомобила забрањен је од 28. марта 2020. до краја 2020.[47][48]

2021. првенство је увело систем клизних скала за регулисање аеродинамичког тестирања. Према овом систему, најмање успешни тимови у прошлогодишњем пласману на Светском првенству конструктора би добили додатно време за аеродинамичко тестирање. Насупрот томе, најуспешнији тимови би добили мање времена да заврше тестирање.[49][50] Систем је тестиран 2021. године са резултатима који су коришћени за креирање формалнијег, структурираног и стрмијег модела за првенство 2022.[51]

Погонске јединице[уреди | уреди извор]

Дискусије о прописима о моторима за 2022. почеле су 2017. године и завршене су у мају 2018.[52][53] Предложени прописи су укључивали уклањање грејне јединице мотора генератора (МГУ-Х) да би се поједноставила технологија која се користи у мотору уз подизање границе максималног броја обртаја за 3.000 о/мин.[54] Даљи предлози под називом „укључи и играј“ би довели до тога да добављачи мотора буду обавезни прописима да учине појединачне компоненте мотора универзално компатибилним, омогућавајући тимовима да набављају своје компоненте од више добављача.[55] Произвођачи би такође били подвргнути сличној регулативи у вези са комерцијално доступним материјалима, као што би конструктори шасија били предметом од 2021. Предлози су осмишљени да поједноставе технологију мотора, а истовремено да спорт чине привлачнијим за нове учеснике.[56] Међутим, пошто се ниједан нови добављач агрегата није обавезао да ће ући у спорт 2022. године, постојећи добављачи су предложили да задрже постојећу формулу агрегата у покушају да смање укупне трошкове развоја.[57]

Систем квота компоненти агрегата наставиће се и 2022. године, са тимовима који ће имати ограничен број појединачних компоненти које се могу користити пре него што добију казну. Издувни систем би био додат на листу компоненти, а тимовима је дозвољено да користе највише шест током целог шампионата.[45]

Стандардизоване компоненте[уреди | уреди извор]

Спорт намерава да уведе серију стандардизованих компоненти од 2022. године, са прописима који захтевају да стандардне компоненте буду на снази до 2024. Ове стандардизоване компоненте укључују мењач и систем за гориво.[58][59] Неке аеродинамичке компоненте као што је лежиште које се налази на предњем делу пода аутомобила такође ће бити стандардизоване како би се ограничила способност тимова да развијају подручје и стекну конкурентску предност.[44] Појединачни делови ће сада бити класификовани као начин да се разјасне правила која их окружују:[44]

  • „Наведени делови“ се односе на делове аутомобила које тимови морају сами да дизајнирају.
  • „Стандардни делови“ је назив за делове аутомобила које сви тимови морају да користе, укључујући фелне и опрему која се користи у пит стоповима.
  • „Делови који се могу преносити“ су делови које тим може да развије и прода другом тиму, као што су мењач и квачило.
  • „Прописани делови“ су делови које тимови морају да развију у складу са прописаним скупом прописа. Прописани делови укључују лукове точкова и аеродинамику точкова.
  • Тимови могу колективно да развијају „делове отвореног кода“ и да их продају купцима. Волани и ДРС механизам су наведени као делови отвореног кода.

Систем категоризације делова је уведен како би се омогућила слобода дизајна, пошто је ревизија аеродинамичких прописа била веома строга.[44]

Гуме[уреди | уреди извор]

Шампионат ће се померити са точкова од 13 инча (33 цм) на 18 инча (46 цм). Точкови од 18 инча представљени су у шампионату Формуле 2 2020. године, како би се тестирале промене у понашању гума.[60] Првобитно је предложено да се забрани употреба грејача гума - електричних ћебади дизајнираних да одржавају гуме на оптималној радној температури када се не користе,[61] иако је ова одлука касније поништена након противљења добављача гума Пирели.[62] Грејачи гума ће уместо тога постати стандардизовани део опреме, са свим тимовима који ће морати да користе исти производ са циљем да их на крају укину до 2024.[63] Док Пирели остаје званични партнер и добављач гума, ББС ће бити партнер и снабдевати фелге свим тимовима Формуле 1 од 2022. у оквиру четворогодишњег уговора.[64]

Спортски прописи[уреди | уреди извор]

Спринт бодовни систем и догађаји[уреди | уреди извор]

Након што је први пут испробан под називом „спринт квалификације“ 2021. формат се вратио и за ово првенство са промењеним називом у „спринт“. Формат викенда остаће непромењен од 2021. и возиће се на Великој награди Емилије Ромање, Аустрије и Сао Паула са бодовима који се сада додељују осам најбољих возача, а не прва три као што је био случај 2021. За разлику од претходне сезоне, возач који постигне најбрже време у квалификацијама биће признат као званични полситер, а победник спринта и даље има право да започне Велику награду са првог места на старту.[65]

Систем поена за скраћене трке[уреди | уреди извор]

Након контроверзе око доделе бодова на Великој награди Белгије 2021. промењени су критеријуми потребни за доделу бодова на незавршене трке. Захтев је промењен тако да:

  • Неће се додељивати бодови осим ако нису обављена најмање два круга под условима зелене заставе.
  • Ако се заврши више од два круга, али мање од 25% предвиђене трке, бодови ће бити додељени на основу 6–4–3–2–1 првих 5.
  • Ако се заврши 25%–50% планиране трке, бодови ће бити додељени на основу 13–10–8–6–5–4–3–2–1 првих 9.
  • Ако се заврши 50%–75% планиране трке, бодови ће бити додељени на основу 19–14–12–9–8–6–5–3–2–1 најбољих 10.
  • Ако се заврши више од 75% планиране трке, биће додељени пуни поени.[66]

Претходни критеријуми су били на снази више од 40 година пре промене, а последњи пут су промењени у периоду између 1977. и 1980. године.[67]

Процедура за безбедносни аутомобил[уреди | уреди извор]

У светлу контроверзе око безбедносног аутомобила на Великој награди Абу Дабија 2021. процедуре за поновно покретање сигурносног аутомобила су измењене. Уместо да чека круг након што се последњи аутомобил одвоји од водећег, безбедносни аутомобил ће сада бити повучен један круг након што је дата инструкција да се аутомобили у кругу могу сами одвојити.[68]

Од Велике награде Аустралије па надаље, ФИА је почела да сузбија тактике које је користио Макс Верстапен током поновног покретања сигурносног аутомобила на Великој награди Абу Дабија 2021. и на каснијим поновним стартовима безбедносних аутомобила у прве две трке шампионата, Бахреина и Велика награда Саудијске Арабије, где је агресивно убрзавао, кочио и вукао поред другог аутомобила током поновног покретања, покушавајући да тражи тактичку предност над ривалским возачима. Од возача се очекује да возе на доследан начин током рестартовања трке.[69]

Почетак избора гума[уреди | уреди извор]

Укинуто је правило које је било на снази од 2014. а према којем се од возача који пролазе у трећи сегмент квалификација налажу да трку почну на гумама које су користили за постизање најбржег времена у другом сегменту квалификација. Сви возачи ће сада имати слободан избор гуме за трку у недељу.[70]

Резиме сезоне[уреди | уреди извор]

Предсезона[уреди | уреди извор]

Због промене техничких прописа, Формула 1 је одлучила да одржи два зимска теста на две различите стазе како би помогла тимовима да прикупе више података о својим новим болидима, при чему је стаза Барселона-Каталуња у Монтмелоу била домаћин првог од 23. до 25. фебруара и Међународна стаза Бахреин у Сакиру која је други домаћин од 10. до 12. марта.[71]

Почетак сезоне[уреди | уреди извор]

Шарл Леклер је заузео пол позицију за Велику награду Бахреина. По први пут од Велике награде Бразила 2019. оба возача Хаса прошла су у К2, при чему се Кевин Магнусен квалификовао на 8. а Мик Шумахер на 12. месту.[72] У првом кругу у петом скретању, Естебан Окон је додирнуо задњи део Шумахеровог аутомобила и кажњен је пет секунди због инцидента. Пјер Гасли из Алфа Таурија се запалио и повукао се у 46. кругу. Леклер је освојио Велику награду испред Карлоса Саинза, чиме је Ферари завршио резултатом 1–2. Кевин Магнусен је завршио на 5. месту, док су се возачи Ред була, Макс Верстапен и Серхио Перез повукли пред крај трке због проблема са погоном.[73]

Перез је заузео пол позицију за Велику награду Саудијске Арабије, док је Хамилтон узео 16. место након што је испао у К1 први пут од Велике награде Бразила 2017.[74] Само 18 возача је започело трку, пошто се Алфа Таури од Јукија Цуноде покварио на путу до старта након сумње на проблем са погоном,[75] а Шумахер је повучен након инцидента у квалификацијама.[76] Николас Латифи ударио је зид у последњој кривини у 16. кругу, док су се Фернандо Алонсо, Данијел Рикардо и Валтери Ботас повукли након 38 кругова због техничких проблема.[77] Верстапен је победио у трци после касног претицања Леклера.[78] Александер Албон из Вилијамса добио је казну после трке од три места на старту за следећу трку због судара са Лансом Стролом из Астон Мартина.[79]

Леклер је освојио Велику награду Аустралије са пол позиције, поставио најбржи круг и водио сваки круг, добивши први гренд слем за Ферари од Фернанда Алонса на Великој награди Сингапура 2010.[80] Друго и треће место заузели су Перез и Џорџ Расел из Мерцедеса. Перезов сувозач Верстапен је био други пре него што се повукао у 38. кругу због цурења горива које је изазвало пожар.[81] Саинз је испао у првом кругу у 10. кривини, а Себастијан Фетел из Астон Мартина је дебитовао у сезони након што је пропустио прве две трке пошто је био позитиван на корона вирус, а Нико Хилкенберг је преузео његово место,[82] сударио се у почетним фазама код скретања 4.[80] Албон који је стартовао последњи након што је дисквалификован из квалификација јер није дао узорак горива од једног литра,[83] завршио је на 10. месту за Вилијамса, у последњем кругу после 57 кругова на тврдим гумама.[84]

Верстапен је заузео пол позицију у спринту за Велику награду Емилије Ромање. Упркос томе што га је Леклер претекао на старту, Верстапен се опоравио, користећи ДРС да га претекне и победи у спринту као и сувозача Переза. Верстапен је победио у недељној трци са пол позиције и остварио други гренд слем у каријери, док је Перез завршио на другом месту чиме је Ред бул постигао први резултат 1–2 од Велике награде Малезије 2016.[85] Леклер је био већи део трке на трећем месту, али се окренуо у 53. кругу и пао је на девето место, а Ландо Норис га је претекао и завршио на подијуму. Леклер се опоравио и на крају је завршио на шестој позицији. Резултат је унапредио Ред бул на друго место у шампионату конструктора, а Верстапен на друго место у шампионату возача,[86] Леклеров сувозач Саинз претрпео је друго одустајање заредом након судара у 1. кругу са Данијелом Рикардом.[87]

Леклер је предводио испред Саинза у првом реду за прво издање Велике награде Мајамија.[88] Иза њих су били возачи Ред була, Верстапен и Перез као и Ботас из Алфа Ромеа.[89] Строл и Фетел, који су се квалификовали као 10. и 13. почели су трку из пит лејна након проблема са температуром горива.[90] У првој кривини у првом кругу, Верстапен је претекао Саинза за друго место и приближио се Леклеру, кога је претекао за вођство у 9. кругу, док се Леклер мучио са гумама. Трка је имала први инцидент у 41. кругу, пошто је Норисова задња десна гума ступила у контакт са Гаслијевом предњом левом, активирајући виртуелни сигурносни аутомобил, а затим и безбедносни аутомобил током пет кругова. Верстапен је био под притиском Леклера при поновном старту али је одбранио своју позицију и однео је победу. У 52. кругу, његов сувозач Перез покушао је да претекне Саинза у првој кривини, али је направио грешку и проклизао. Фетел и Шумахер су се сударили у 53. кругу, али ништа није предузето.[91][78] Леклер и Саинз су завршили на другом и трећем месту, док Перез који је привремено имао проблеме са мотором који су га коштали око 30 коњских снага и Расел били међу првих пет.[92] После трке Алонсо је добио две одвојене казне од пет секунди.[78] Магнусен је имао два одвојена инцидента након поновног старта са Стролом, повукао се у последњем кругу.[93]

Леклер је узео пол позицију за Велику награду Шпаније,[94][95] коју је водио све док није био приморан да се повуче у 27. кругу због квара турбо мотора и МГУ-Х.[96] Упркос проблемима са ДРС-ом,[97][98] Верстапен је победио у трци, а Перез га је пустио да прође у 49. кругу,[97] пошто су били на различитим стратегијама;[99] Расел је комплетирао подијум.[100] Саинз је имао лош старт и пао је са трећег на пето, а такође је излетео у 4. кривини у 7. кругу због налета ветра, а Верстапен је поновио исту ствар у истом кривини у 9. кругу,[97] али Саинз се опоравио од 11. и завршио четврти,[101][102][103] испред Хамилтона, који се такође вратио са 19.[104] након што је претрпео удар у тркачком инциденту са Магнусеном у скретању 4 после старта.[105] По први пут у сезони, Ред бул је предводио Ферари у шампионату конструктора, док је на табели шампионата возача предност Леклера од 19 поена променила на 6 поена предности за Верстапена.[106]

Леклер је освојио пол позицију за Велику награду Монака, испред Саинза и Переза.[107] Вожена су два круга формације, 16 минута након заказаног стартног времена. Почетак је прекинут, а почео је 50 минута касније. Због грешке у стратегији, Леклер је пао на четврто место иза Верстапена и Саинза, а Перез је водио трку. Окон и Хамилтон су успоставили контакт у 18. кругу, због чега је Окон добио пет секунди казне.[108] Пет кругова након што се Магнусен повукао због губитка притиска воде,[109] Шумахер се сударио близу дела базена, поделивши свој аутомобил на два дела, због чега је трка прекинута.[110][111] Трку је освојио Перез, а затим следе Саинз, Верстапен, Леклер и Расел.[112][113]

Средина сезоне[уреди | уреди извор]

Леклер је поново освојио пол позицију за Велику награду Азербејџана, испред Переза и Верстапена.[114] Перез је одмах претекао Леклера у првом реду и задржао вођство до 15. круга, где га је Верстапен претекао.[115] У 9. кругу, виртуелни сигурносни аутомобил је сигнализиран након што се Саинз зауставио на скретању 4, због проблема са хидрауликом. Затим у 20. кругу, након што је накратко преузео вођство у трци, Леклер је доживео проблем са погоном и повукао се у бокс.[116] Кевин Магнусен и Џоу Гуанју такође су се повукли из трке. Јуки Цунода је имао проблема са кваром ДРС-а, који је поправљен љепљивом траком и пао је на 13. место.[117] Вилијамсов возач Николас Латифи добио је пет секунди казне због игнорисања плаве заставе.[118]

Верстапен је заузео пол позицију за Велику награду Канаде, која се вратила у календар после двогодишње паузе, у кишним квалификацијама. Алпинов возач Фернандо Алонсо стартовао је други, испред Саинза, док је Леклер стартовао из последњег стартног реда пошто је премашио своју квоту компоненти агрегата. Перез је стартовао на 13. месту након несреће у квалификацијама.[119] Перез се повукао у 8. кругу због проблема са мењачем, док су технички проблеми приморали Шумахера да се повуче у 20. кругу. Цунода се сударио у 49. кругу, изазвавши безбедносни аутомобил и дозволивши Саинзу да се приближи Верстапену и јури возача Ред була до краја трке. Упркос томе, Верстапен је победио у трци испред Саинза и Хамилтона, док се Леклер попео на 5. место.[120] Алонсу је додељена казна од пет секунди после трке због више од једне промене смера да би одбранио позицију, па је пао са 7. на 9. место.[121]

Резултати и пласман[уреди | уреди извор]

Рунда Велика награда Пол позиција Најбржи круг Победник Конструктор
1 Bahrain Велика награда Бахреина Шарл Леклер Шарл Леклер Шарл Леклер Италија Ферари
2 Саудијска Арабија Велика награда Саудијске Арабије Серхио Перез Шарл Леклер Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред бул
3 Australia Велика награда Аустралије Шарл Леклер Шарл Леклер Шарл Леклер Италија Ферари
4 Италија Велика награда Емилије Ромање Холандија Макс Верстапен Холандија Макс Верстапен Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред бул
5 Сједињене Америчке Државе Велика награда Мајамија Шарл Леклер Холандија Макс Верстапен Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред бул
6 Шпанија Велика награда Шпаније Шарл Леклер Серхио Перез Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред бул
7 Монако Велика награда Монака Шарл Леклер Ландо Норис Серхио Перез Аустрија Ред бул
8 Азербејџан Велика награда Азербејџана Шарл Леклер Серхио Перез Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред бул
9 Canada Велика награда Канаде Холандија Макс Верстапен Шпанија Карлос Саинз Холандија Макс Верстапен Аустрија Ред бул
10 Уједињено Краљевство Велика награда Велике Британије Шпанија Карлос Саинз
11 Аустрија Велика награда Аустрије
12 Француска Велика награда Француске
13 Мађарска Велика награда Мађарске
14 Белгија Велика награда Белгије
15 Холандија Велика награда Холандије
16 Италија Велика награда Италије
17 Сингапур Велика награда Сингапура
18 Јапан Велика награда Јапана
19 Сједињене Америчке Државе Велика награда САД
20 Мексико Велика награда Мексика
21 Бразил Велика награда Бразила
22 Уједињени Арапски Емирати Велика награда Абу Дабија

Систем бодовања[уреди | уреди извор]

Бодови се додељују за десет најбољих класификованих возача, возача који је направио најбржи круг током трке, али само ако је један од првих десет, и првих осам у спринту.[122] У случају изједначеног броја поена користи се систем одбројавања где је возач са највише првих места рангиран више. Ако је број првих места идентичан онда се у обзир узима број других места и тако даље. Ако ова процедура не донесе резултат, Фија ће номиновати победника према критеријумима које сматра одговарајућим. Бодови се додељују за сваку трку користећи следећи систем: [123]

Позиција  1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9.   10.  НК
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1 1
Спринт[г] 8 7 6 5 4 3 2 1

Возачи[уреди | уреди извор]

Поз. Возaч БАХ
Бахреин
САУ
Саудијска Арабија
АУС
Аустралија
ЕМИ
Италија
МАЈ
Сједињене Америчке Државе
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
АЗЕ
Азербејџан
КАН
Канада
ВБР
Уједињено Краљевство
АУТ
Аустрија
ФРА
Француска
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ХОЛ
Холандија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
ЈАП
Јапан
САД
Сједињене Америчке Државе
МЕК
Мексико
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Поени
1. Холандија Макс Верстапен Оду 1. Оду 1. 1. 1. 3. 1. 1. 175
2. Мексико Серхио Перез Оду 4. 2. 2. 4. 2. 1. 2. Оду 129
3. Монако Шарл Леклер 1. 2. 1. 6. 2. Оду 4. Оду 5. 126
4. Уједињено Краљевство Џорџ Расел 4. 5. 3. 4. 5. 3. 5. 3. 4. 111
5. Шпанија Карлос Саинз 2. 3. Оду Оду 3. 4. 2. Оду 2. 102
6. Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 3. 10. 4. 13. 6. 5. 8. 4. 3. 77
7. Уједињено Краљевство Ландо Норис 15. 7. 5. 3. Оду 8. 6. 9. 15. 50
8. Финска Валтери Ботас 6. Оду 8. 5. 7. 6. 9. 11. 7. 46
9. Француска Естебан Окон 7. 6. 7. 14. 8. 7. 12. 10. 6. 39
10. Шпанија Фернандо Алонсо 9. Оду 17. Оду 11. 9. 7. 7. 9. 18
11. Француска Пјер Гасли Оду 8. 9. 12. Оду 13. 11. 5. 14. 16
12. Данска Кевин Магнусен 5. 9. 14. 9. 16. 17. Оду Оду 17. 15
13. Аустралија Данијел Рикардо 14. Оду 6. 18. 13. 12. 13. 8. 11. 15
14. Њемачка Себастијан Фетел НС НС Оду 8. 17. 11. 10. 6. 12. 13
15. Јапан Јуки Цунода 8. НК 15. 7. 12. 10. 17. 13. Оду 11
16. Кина Џоу Гуанју 10. 11. 11. 15. Оду Оду 16. Оду 8. 5
17. Тајланд Александер Албон 13. Оду 10. 11. 9. 18. Оду 12. 13. 3
18. Канада Ланс Строл 12. 13. 12. 10. 10. 15. 14. Оду 10. 3
19. Њемачка Мик Шумахер 11. НС 13. 17. 15. 14. Оду 14. Оду 0
20. Њемачка Нико Хилкенберг 17. 12. 0
21. Канада Николас Латифи 16. Оду 16. 16. 14. 16. 15. 15. 16. 0
Поз. Возaч БАХ
Бахреин
САУ
Саудијска Арабија
АУС
Аустралија
ЕМИ
Италија
МАЈ
Сједињене Америчке Државе
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
АЗЕ
Азербејџан
КАН
Канада
ВБР
Уједињено Краљевство
АУТ
Аустрија
ФРА
Француска
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ХОЛ
Холандија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
ЈАП
Јапан
САД
Сједињене Америчке Државе
МЕК
Мексико
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Поени
Боја Резултат
Злато Победник
Сребро 2. место
Бронза 3. место
Зелена Завршио у бодовима
Плава Није завршио у бодовима
Није класификован (НКл)
Љубичаста Одустао (Оду)
Црвена Није се квалификовао (НКВ)
Није се претквалификовао (НПК)
Црна Дисквалификован (ДИС)
Бела Није кренуо (НК)
Трка отказана (ТО)
Светло плава Завршио само тренинг (ЗСТ)
Тест возач петком (ТВП)
- од 2003. на даље
Без боје Није завршио тренинг (НЗТ)
Избачен (ИЗ)
Није стигао (НС)
Повучен пре трке (ППТ)


  • dagger – Значи да возач није завршио трку али је одвезао 90% трке

Конструктори[уреди | уреди извор]

Поз. Конструктор Поени
1. Аустрија Ред бул 304
2. Италија Ферари 228
3. Њемачка Мерцедес 188
4. Уједињено Краљевство Макларен 65
5. Француска Алпин 57
6. Швајцарска Алфа Ромео 51
7. Италија Алфа Таури 27
8. Уједињено Краљевство Астон Мартин 16
9. Сједињене Америчке Државе Хас 15
10. Уједињено Краљевство Вилијамс 3

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ In the history of Formula One, regulations were first introduced during the 1946 Grand Prix season. These were adopted for every race in 1948, and were formally organised into a championship in 1950.
  2. ^ Under the technical regulations, the engine supplier providing the fewest teams with engines is obligated to provide engines to any team without a supplier. At the time of Honda's announcement of their withdrawal, both Mercedes and Ferrari were supplying more teams than Renault and were unwilling to supply Red Bull Racing with engines, leaving Renault as Red Bull Racing's only alternative.[12]
  3. ^ Ground effects had previously been permitted until 1983 when the concept was banned over concerns about increased cornering speeds and radical car designs such as the Brabham BT46B "fan car".
  4. ^ Sprint will take place at the Emilia Romagna, Austrian and São Paulo Grands Prix.[122]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Baldwin, Alan; Sarkar, Pritha; Ferris, Ken (15. 10. 2021). „Chinese GP off F1 calendar for third year in a row”. Reuters. London. Приступљено 21. 10. 2021. 
  2. ^ а б в Benson, Andrew (15. 10. 2021). „Chinese Grand Prix: Shanghai race dropped from 2022 F1 calendar”. BBC Sport. Приступљено 21. 10. 2021. 
  3. ^ а б в Herrero, Daniel (20. 3. 2020). „Formula 1's new regulations delayed until 2022”. speedcafe.com. Speedcafe. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2020. Приступљено 20. 3. 2020. 
  4. ^ „Brilliant Verstappen claims maiden title after victory in Abu Dhabi season finale following late Safety Car drama”. Formula1. 12. 12. 2021. Приступљено 12. 12. 2021. 
  5. ^ Smith, Luke (19. 8. 2020). „All 10 Formula 1 teams sign up for new Concorde Agreement”. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2020. Приступљено 28. 1. 2021. 
  6. ^ Coch, Mat (26. 11. 2018). „Pirelli to remain F1 tyre supplier until 2023”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2019. Приступљено 10. 2. 2019. 
  7. ^ „2022 FIA Formula One World Championship – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 14. 1. 2022. Приступљено 14. 1. 2022. 
  8. ^ „Honda to quit Formula 1 at the end of 2021 season”. motorsport.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2021. Приступљено 2. 10. 2020. 
  9. ^ Adam Cooper (2. 10. 2020). „Red Bull, AlphaTauri to remain in F1 despite Honda exit at end of '21”. Autosport.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2020. Приступљено 3. 10. 2020. 
  10. ^ „Red Bull agree deal to run Honda engine technology until 2025”. Formula1.com. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2021. Приступљено 15. 2. 2021. 
  11. ^ Daniel Herrero (23. 1. 2021). „Marko: Red Bull engine freeze demand 'not blackmail'. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2021. 
  12. ^ „Red Bull 'committed' to F1 and evaluating power unit options following Honda departure news”. 2. 10. 2020. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2020. Приступљено 16. 2. 2021. 
  13. ^ „Raikkonen to retire from Formula 1 at end of 2021 season”. Motorsport.com. 1. 9. 2021. Приступљено 1. 9. 2021. 
  14. ^ „Alfa Romeo announce Valtteri Bottas to join the team in 2022 on multi-year deal”. Formula1.com (на језику: енглески). 6. 9. 2021. Приступљено 6. 9. 2021. 
  15. ^ „Following Valtteri Bottas' departure to Alfa Romeo Racing, George Russell will be team-mate to Lewis Hamilton from 2022”. mercedesamgf1.com. 7. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  16. ^ „Mercedes announce George Russell will partner Lewis Hamilton in 2022 as Briton signs long-term deal”. Formula1.com (на језику: енглески). 7. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  17. ^ „Williams Racing Confirms Latifi & Albon as 2022 Driver Line Up”. WilliamsF1.com (на језику: енглески). 8. 9. 2021. Приступљено 8. 9. 2021. 
  18. ^ а б „Alfa Romeo announce Guanyu Zhou as Valtteri Bottas's team mate for 2022”. Formula1.com. 16. 11. 2021. Приступљено 16. 11. 2021. 
  19. ^ „Alfa Romeo confirm Antonio Giovinazzi will leave the team at the end of the season”. Formula1.com. 16. 11. 2021. Приступљено 16. 11. 2021. 
  20. ^ „Haas to part ways with Nikita Mazepin 'with immediate effect'. Formula1.com. 5. 3. 2022. Приступљено 5. 3. 2022. 
  21. ^ Manijak, F1 (2022-03-09). „Has pronašao zamenu za Mazepina”. F1 Manijak (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-09. 
  22. ^ „Vettel to be replaced by Hulkenberg for 2022 Bahrain GP after positive Covid test”. Formula1.com. 17. 3. 2022. Приступљено 17. 3. 2022. 
  23. ^ „Vettel to miss second race of 2022, as Hulkenberg steps in for Aston Martin in Saudi Arabia”. Formula1. 25. 3. 2022. Приступљено 25. 3. 2022. 
  24. ^ а б в г д ђ е „Formula 1 announces 23-race calendar for 2022”. Formula1.com. 15. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021. 
  25. ^ „FIA Annouces [sic] World Motor Sport Council Decisions”. FIA. 15. 12. 2021. Приступљено 19. 12. 2021. 
  26. ^ „Miami Grand Prix to join F1 calendar in 2022, with exciting new circuit planned”. Formula1.com (на језику: енглески). 18. 4. 2021. Приступљено 18. 4. 2021. 
  27. ^ Cooper, Adam (30. 9. 2021). „F1 confirms Qatar GP on 2021 calendar as part of long-term deal”. Autosport.com (на језику: енглески). Motorsport Network. Приступљено 30. 9. 2021. »There will be no Grand Prix in 2022 as the country will focus on hosting the FIFA World Cup that will start exactly a year after the first Formula One race. The event will then return in 2023 at a yet-to-be-confirmed venue, with a new circuit now in the planning stages.« 
  28. ^ Rencken, Dieter; Collantine, Keith (21. 7. 2020). „New race deal to keep Formula 1 in China until 2025”. Race Fans. Приступљено 22. 10. 2021. 
  29. ^ „F1 extends Chinese Grand Prix contract to 2025”. Formula1.com. 6. 11. 2021. Приступљено 6. 11. 2021. 
  30. ^ „Formula 1 statement on the Russian Grand Prix”. Formula1.com. 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  31. ^ „FIA announces World Motor Sport Council decisions in relation to the situation in Ukraine”. Fédération Internationale de l'Automobile. 1. 3. 2022. Приступљено 1. 3. 2022. 
  32. ^ а б „FIA President Mohammed Ben Sulayem opens the way for a new step forward in Formula 1 refereeing”. Federation Internationale de l'Automobile (на језику: енглески). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-17. 
  33. ^ „FIA removes Masi, announces new virtual F1 race control system”. www.motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 17. 2. 2022. 
  34. ^ Herrero, Daniel (14. 6. 2019). „Formula 1 delays presentation of 2021 regulations”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2019. Приступљено 19. 6. 2019. 
  35. ^ Smith, Luke (31. 3. 2020). „F1 teams banned from 2022 car development for rest of 2020”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 12. 2021. 
  36. ^ Noble, Jonathan. „F1's new rules will cut gap between front and back in half, reckons FIA”. www.motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 20. 1. 2022. 
  37. ^ Coch, Mat (25. 6. 2019). „F1 keen to work with drivers on new rules”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2019. Приступљено 25. 6. 2019. 
  38. ^ Noble, Jonathan (19. 7. 2019). „2021 Formula 1 rules made restrictive to prevent racing limitations”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  39. ^ Noble, Jonathan (19. 7. 2019). „F1 creates aero group to find 2021 loopholes in same way teams try”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2019. Приступљено 20. 7. 2019. 
  40. ^ Straw, Edd (7. 8. 2021). „Newey: F1 2022 rule changes the biggest in four decades”. The Race. Приступљено 8. 8. 2021. 
  41. ^ Noble, Jonathan (17. 7. 2019). „F1 commits to reintroducing ground effect aero concept with '21 rules”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. autosport.com. Motorsport Network. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2019. Приступљено 17. 7. 2019. 
  42. ^ Coch, Mat (19. 7. 2019). „F1 rubbishes cookie cutter 2021 design concerns”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2019. Приступљено 20. 7. 2019. 
  43. ^ „Tech Tuesday: What's been banned under the 2021 rules”. Formula1.com. 12. 11. 2019. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2019. Приступљено 8. 12. 2019. 
  44. ^ а б в г „F1's 2021 rule changes: 10 things you need to know”. autosport.com. Motorsport Network. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2021. Приступљено 24. 12. 2019 — преко youtube.com. 
  45. ^ а б „2021 F1 rules: The Key Changes Explained”. Formula1.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2020. Приступљено 24. 12. 2019. 
  46. ^ „FIA approve raft of F1 rule changes for 2020 and 2021”. 31. 3. 2020. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2020. Приступљено 8. 4. 2020. 
  47. ^ Edmondson, Laurence (31. 3. 2020). „F1 teams banned from developing 2022 cars this year”. ESPN. 
  48. ^ „F1 teams banned from 2022 car development for rest of 2020”. Autosport. 31. 3. 2020. 
  49. ^ „How F1's new sliding scale aero testing rules work – and what impact they will have on racing”. Formula1.com. 27. 5. 2020. 
  50. ^ „This is how F1's new sliding scale aero development rules work”. Crash.net. 28. 5. 2020. 
  51. ^ Cooper, Adam (6. 2. 2021). „Why F1's first success handicap could be revolutionary”. autosport.com. Motorsport Network. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2021. Приступљено 7. 2. 2021. 
  52. ^ Herrero, Dan (14. 4. 2018). „May deadline for 2021 F1 engine regulations”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2020. Приступљено 9. 5. 2018. 
  53. ^ Coch, Mat (4. 5. 2018). „Ferrari 'encouraged' by change in F1 attitude”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2020. Приступљено 9. 5. 2018. 
  54. ^ Mitchell, Scott (11. 5. 2018). „F1 removing MGU-H for 2021 engines a 'backwards step' - Mercedes”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2019. Приступљено 11. 5. 2018. 
  55. ^ „Formula 1 unveils 2021 engine plans”. speedcafe.com. 1. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2017. Приступљено 9. 5. 2018. 
  56. ^ Coch, Mat (23. 5. 2018). „FIA boss wants simpler F1 engines”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2019. Приступљено 23. 5. 2018. 
  57. ^ Cooper, Adam (10. 7. 2018). „F1 manufacturers push back on 2021 engine proposals”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2018. Приступљено 10. 7. 2018. 
  58. ^ Cooper, Adam (19. 2. 2019). „FIA issues tender for standard F1 gearbox supplier from 2021 season”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2019. Приступљено 19. 2. 2019. 
  59. ^ Cooper, Adam (20. 5. 2019). „FIA releases new standard parts tender for key F1 fuel system parts”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2019. Приступљено 20. 5. 2019. 
  60. ^ Kalinauckas, Alex (17. 1. 2020). „Pirelli reveals initial 18-inch F2 tyre feedback”. Autosport.com. Приступљено 21. 5. 2021. 
  61. ^ Coch, Mat (21. 7. 2018). „F1 to run bigger wheels, ban tyre warmers”. speedcafe.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2019. Приступљено 21. 7. 2018. 
  62. ^ Cooper, Adam. „Decision to ban tyre blankets from F1 for 2021 reversed”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Autosport.com. Motorsport Network. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2019. Приступљено 31. 10. 2019. 
  63. ^ „10.8.4(d) Treatment of tyres”. 2022 Formula 1 Technical Regulations (PDF) (Issue 3 изд.). Fédération Internationale de l'Automobile. 19. 2. 2021. стр. 84. Приступљено 24. 5. 2021. 
  64. ^ „BBS Japan named official wheel provider to Formula 1 - paultan.org”. Paul Tan's Automotive News (на језику: енглески). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  65. ^ „Formula 1 to hold three Sprint events in 2022 – with more points on offer”. www.formula1.com. Formula One. Приступљено 14. 2. 2022. 
  66. ^ „F1 Commission approves changes to Sporting Regulations regarding points for shortened races”. formula1. 14. 2. 2022. Приступљено 14. 2. 2022. 
  67. ^ Cooper, Adam. „How a 40-year-old rule turned F1 on its head at Spa”. www.autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 1. 9. 2021. 
  68. ^ Smith, Luke. „FIA makes rule tweak to streamline F1 safety car restart process”. Autosport. Motorsport Network. Приступљено 18. 2. 2022. 
  69. ^ Kalinauckas, Alex. „FIA shuts down Verstappen F1 safety car restart tactics”. Motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 9. 4. 2022. 
  70. ^ Smith, Luke. „F1 regulations update confirms removal of Q2 tyre rule”. www.motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 19. 2. 2022. 
  71. ^ Formula 1 (2022-01-26). „2022 pre-season testing dates in Barcelona and Bahrain confirmed”. Formula 1 (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  72. ^ „2022 Bahrain Grand Prix qualifying report and highlights: Leclerc takes stunning Bahrain pole for Ferrari ahead of Verstappen and Sainz”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-21. 
  73. ^ Bradley, Charles (21. 3. 2022). „F1 Grand Prix race results: Leclerc wins wild Bahrain GP”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-21. 
  74. ^ Morlidge, Matt (2022-03-27). „Saudi Arabian GP Qualifying: Sergio Perez beats Ferraris to pole, Lewis Hamilton 16th as Mick Schumacher, Nicholas Latifi crash”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-28. 
  75. ^ Wilde, Jon (27. 3. 2022). „Suspected drivetrains issue rules out Tsunoda”. planetf1.com. Приступљено 28. 3. 2022. 
  76. ^ „Schumacher ruled out of Saudi Arabian GP after qualifying crash | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). 26. 3. 2022. Приступљено 2022-03-28. 
  77. ^ „Alonso, Ricciardo and Bottas drop out in Saudi Arabia”. www.gpblog.com (на језику: енглески). 27. 3. 2022. Приступљено 2022-03-28. 
  78. ^ а б в Bradley, Charles (28. 3. 2022). „F1 Grand Prix race results: Verstappen wins Saudi Arabian GP”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-28.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „:4” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  79. ^ Boxall, Legge (28. 3. 2022). „Albon cops Australia F1 grid drop for Saudi Arabia Stroll tangle”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-10. 
  80. ^ а б Walsh, Courtney (10. 4. 2022). „Ferrari driver Charles Leclerc wins Formula 1 Australian GP”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-10. 
  81. ^ Mitchell, Scott; Beer, Matt (2022-04-10). „Fuel leak was likely cause of Verstappen Australian GP DNF”. The Race (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-10. 
  82. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Medland 2022.
  83. ^ „Albon disqualified from Australian GP F1 qualifying”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-10. 
  84. ^ Diaz Lehmann, Rafael (10. 4. 2022). „How Alex Albon's slow pitstop helped him score points”. www.gpblog.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-10. 
  85. ^ Kelly, Sean. „Facts and stats: A grand slam first, and Red Bull's maiden double score at Imola”. Formula 1. Приступљено 24. 4. 2022. 
  86. ^ „'I was too greedy' – Leclerc laments error that cost him Emilia Romagna podium to cap tough day for Ferrari”. Formula 1. Приступљено 24. 4. 2022. 
  87. ^ „'I paid for Ricciardo's mistake' says Sainz, after ending second straight race in gravel trap”. Formula 1. 24. 4. 2022. Приступљено 25. 4. 2022. 
  88. ^ Horton, Philip (7. 5. 2022). „Leclerc leads Ferrari front-row lockout for Miami GP”. Motorsport Week (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2022. 
  89. ^ Bradley, Charles (8. 5. 2022). „F1 Grand Prix qualifying results: Leclerc takes Miami GP pole”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2022. 
  90. ^ Delaney, Michael (8. 5. 2022). „Aston Martin cars to start Miami GP from pitlane!”. F1i.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2022. 
  91. ^ „Vettel and Schumacher diplomatic over ‘chaotic’ late-race shunt | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). 9. 5. 2022. Приступљено 9. 5. 2022. 
  92. ^ „2022 Miami Grand Prix report and highlights: Verstappen wins inaugural Miami Grand Prix over Leclerc after late Safety Car drama | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). 9. 5. 2022. Приступљено 9. 5. 2022. 
  93. ^ Horton, Phillip (9. 5. 2022). „Haas F1 Team Suffers Late Disaster in Miami”. Autoweek (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2022. 
  94. ^ „Leclerc takes pole in Spain after Verstappen loses power”. France 24. Agence France-Press. 21. 5. 2022. Приступљено 28. 5. 2022. 
  95. ^ Morlidge, Matt (21. 5. 2022). „Spanish GP Qualifying: Charles Leclerc salvages epic pole after spin as Max Verstappen suffers late issues”. Sky Sports. Приступљено 28. 5. 2022. 
  96. ^ Noble, Jonathn (23. 5. 2022). „Leclerc's Spanish GP F1 exit caused by MGU-H, turbo failure”. Motorsport. Приступљено 28. 5. 2022. 
  97. ^ а б в Hess, Alex (22. 5. 2022). „F1: Max Verstappen wins Spanish GP after Leclerc is forced to retire – as it happened!”. The Guardian. Приступљено 28. 5. 2022. 
  98. ^ Rencken, Dieter (22. 5. 2022). „Marko explains Verstappen's recurring DRS problems”. RacingNews365. Приступљено 28. 5. 2022. 
  99. ^ Cleeren, Filip (22. 5. 2022). „Verstappen: DRS issues made Red Bull change strategy to win Spanish GP”. Motorsport. Приступљено 28. 5. 2022. 
  100. ^ Beer, Matt; Mitchell, Scott (24. 5. 2022). „What Russell proved in his first F1 fight with Verstappen”. The Race. Приступљено 28. 5. 2022. 
  101. ^ Southwell, Hazel (22. 5. 2022). „Verstappen and Sainz blame gusts of wind for turn four errors”. Race Fans. Приступљено 28. 5. 2022. 
  102. ^ Murphy, Luke (22. 5. 2022). „Sainz reveals what held him back in Spanish GP recovery drive”. RacingNews365. Приступљено 28. 5. 2022. 
  103. ^ Cottingham, Claire; Southwell, Hazel (24. 5. 2022). „Sainz admits he's 'not driving naturally' in 2022 Ferrari yet after latest error”. Race Fans. Приступљено 28. 5. 2022. 
  104. ^ Latham-Coyle, Harry (23. 5. 2022). „Lewis Hamilton reveals inspiration behind Spanish Grand Prix comeback”. The Independent. Приступљено 28. 5. 2022. 
  105. ^ Duncan, Philip (22. 5. 2022). „'Like the olden days!' Lewis Hamilton full of confidence after Spanish Grand Prix comeback”. The Independent. Приступљено 28. 5. 2022. 
  106. ^ Richards, Giles (22. 5. 2022). „Max Verstappen wins dramatic Spanish F1 GP after Charles Leclerc retires”. The Guardian. Приступљено 28. 5. 2022. 
  107. ^ Kalinauckas, Alex (28. 5. 2022). „Monaco GP: Leclerc grabs pole as Perez crash ends Q3 early”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-30. 
  108. ^ Leach, Tom (30. 5. 2022). „Ocon furious with Monaco penalty after Hamilton crash”. RacingNews365 (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-30. 
  109. ^ Coleman, Madeline (29. 5. 2022). „Perez Makes F1 History, Leclerc Misses Podium: Three Takeaways From Monaco”. Sports Illustrated (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-30. 
  110. ^ McLaughlin, Luke (29. 5. 2022). „F1: Pérez wins 2022 Monaco GP as Ferrari blunder costs Leclerc – as it happened”. The Guardian. Приступљено 30. 5. 2022. 
  111. ^ Evans, Nathan (29. 5. 2022). „Monaco Grand Prix 2022 results: Perez takes win as Leclerc falters in hectic Monte Carlo race”. Sporting News. Приступљено 30. 5. 2022. 
  112. ^ Richard, Giles (29. 5. 2022). „Sergio Pérez triumphs in Monaco GP as Charles Leclerc fumes at botched stop”. The Guardian. Приступљено 30. 5. 2022. 
  113. ^ Bradley, Charles (29. 5. 2022). „F1 Grand Prix race results: Sergio Perez wins Monaco GP”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-30. 
  114. ^ „Leclerc blazes to Baku pole as Perez joins him on the front row in Azerbaijan Grand Prix qualifying”. www.formula1.com (на језику: енглески). 11. 6. 2022. Приступљено 2022-06-13. 
  115. ^ Bradley, Charles (12. 6. 2022). „F1 Grand Prix race results: Verstappen wins Azerbaijan GP”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13. 
  116. ^ Saunders, Nate (2022-06-12). „Ferrari in Baku nightmare as Leclerc, Sainz DNF”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13. 
  117. ^ Chillingsworth, Luke (2022-06-12). „FIA chief 'storms down pitlane' after seeing Yuki Tsunoda's F1 car fixed with gaffer tape”. Express.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13. 
  118. ^ Collantine, Keith (2022-06-12). „Latifi given penalty point after passing 12 blue flag light panels in front of Gasly · RaceFans”. RaceFans (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13. 
  119. ^ „Verstappen braves wet conditions to claim Canadian GP pole ahead of sensational Alonso”. Formula 1. Приступљено 20. 6. 2022. 
  120. ^ „Verstappen survives late safety car to beat Sainz to Canadian GP victory”. Formula 1. Приступљено 20. 6. 2022. 
  121. ^ „Alonso drops from P7 to P9 after being hit with five-second time penalty in Montreal”. Formula 1. Приступљено 20. 6. 2022. 
  122. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом sprint.
  123. ^ „2019 Formula One Sporting Regulations”. fia.com. 12. 3. 2019. стр. 3—4, 41. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2019. Приступљено 27. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]