Пјер Гасли

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пјер Гасли
Pierre Gasly 2017 Malaysia.jpg
Гасли на Великој награди Малезије 2017.
Лични подаци
Пуно имеПјер Гасли
Датум рођења(1996-02-07)7. фебруар 1996.(23 год.)
Мјесто рођењаРуан, Француска
Држављанство Француска
Тимске информације
Тренутни тим
Ред бул
Број болида10
Активни период
2017—2018Торо Росо
2019—Ред бул[1]
Статистика каријере
Број трка29 (29 стартова)
Шампионати0
Побједе0
Подијуми0
Пол позиција0
Најбржи кругови1
Прва тркаВелика награда Малезије 2017
Последња тркаВелика награда Кине 2019

Пјер Гасли (франц. Pierre Gasly; 7. фебруар 1996.) француски је аутомобилиста и возач формуле 1, који тренутно вози за Ред бул. Године 2016, освојио је ГП2 шампионат, испред Антонија Ђовинација, док је завршио други у Формула Рено 3.5 серији 2014 и Супер формула шампионату 2017. године. У формули 1 дебитовао је на Великој награди Малезије 2017.[2] Након двије сезоне у Торо Росу, прешао је у Ред бул у сезони 2019.

Каријера у нижим серијама[уреди]

Картинг[уреди]

Картингом је почео да се бави 2006, када је завршио на 15 мјесту на шампионату Француске за младе,[3] након чега је завршио на четвртом мјесту 2007. године.[4] Године 2008, такмичио се у конкуренцији кадета,[5] док се 2009. године такмичио на међународном шампионату. Прешао је у категорију КФ3, гдје је остао до краја сезоне 2010, коју је завршио на другом мјесту на шампионату Европе.[6]

Формула Рено[уреди]

Гасли у Арагону 2014.

Године 2011, дебитовао је у возилима са отвореним кровом, такмичећи се у формула 4 шампионату Француске, у категорији 1.6.[7] Завршио је на четвртом мјесту, иза Метјуа Ваксивјера и Андрее Пицитоле, са освојених седам подијума, укључујући три побједе.[8]

Године 2012 прешао је у конкуренцију до 2 литра, гдје се такмичио шампионату Формула Рено Јуропкар.[9] Завршио је на десетом мјесту, са подијумима на Спа Франкошампу и Нирбургрингу, док је шест пута завршио у зони бодова.[10] Исте године забиљежио је седам наступа у Формула Рено 2.0 Европском купу, гдје је завршио на подијуму трку у Нирбургрингу.

У сезони 2013, прешао је у тим Тех 1 рејсинг.[11] Остварио је побједе у Москви, Хунгарорингу и Ла Кестелету, док је укупно пет трка завршио на подијуму.[6][12] Имао је предност од 11 бодова испред Оливјеа Роуланда, прије последњих трка на стази Каталуња. Завршио је на трећем и шестом мјесту к и освојио титулу. На последњој трци, сударио се са Роуландом, који је због тога кажњен.[13]

Године 2014, прешао је у Формула Рено 3.5 серију, гдје је возио за Арден мотоспорт, који је дио јуниорског тима Ред була за развој. Сезону је завршио на другом мјесту, иза још једног јуниора из Ред була — Карлоса Саинса млађег; на 17 трка завршио је осам пута на подијуму.

ГП2[уреди]

У ГП2 серији дебитовао је 2014. године, на стази у Монци, гдје је замијенио возача Катерхама, Тома Дилмана, који се такмичио у другим серијама и није могао да вози ГП2 серије тог викенда.[14] Учествовао је на тестирањима за тим ДАМС на крају сезоне, док је 8. јануара 2015. године потписао за ДАМС, за који је возио Алекс Лин, развојни возач Вилијамса.[15] Остварио је три пол позиције и четири подијума, али је изазвао сударе у Бахреину, Спа Франкошампу и Јас Марини, и завршио је сезону на осмом мјесту, док је Лин завршио на шестом.

У јануару 2016 године, објављено је да Гасли прелази у тим Према рејсинг, гдје је возио заједно са другопласираним у шампионату Европске формуле 3 2015. године и дебитантом у ГП2 — Антониом Ђовинацијем. Преузео је вођство након побједе у Абу Дабију и трку прије краја имао је 12 бодова предности.[16] Последњу трку, на којој је побиједио Алекс Лин, завршио је иза Ђовинација, али је освојио титулу са осам бодова испред Ђовинација.[17]

Јапанска супер формула[уреди]

У фебруару 2017, придружио се тиму Муген мотоспорт, са којим се такмичио у шампионату Супер формуле.[18] Завршио је на другом мјесту, пола бода иза Хирокија Ишиуре, након што је последња трка отказана.[19]

Формула Е[уреди]

Гасли у тиму Рено е дамс у Њујорку.

У јулу 2017, тим Рено е дамс објавио је да ће Гасли замијенити Себастјена Буемија на трци у Њујорку, јер је Буеми учествовао Свјетском шампионату у издржљивости.[20] На првој трци, квалификације је завршио на 19 мјесту, али је дебитантску трку завршио на седмом мјесту.[21] На другој трци, скоро је завршио на подијуму, али је ударио у зид приликом изласка из последње кривине, док се борио за треће мјесто; завршио је на четвртом мјесту, са оштећеним возилом.[22]

Формула 1[уреди]

На дан 30. септембра 2015. године, Гасли је промовисан у резервног возача Ред була.[23][24]

2017—2018.[уреди]

Гасли на дебију, Великој награди Малезије 2017.

На дан 26. септембра 2017. године, Торо Росо је објавио да ће Гасли замијенити Данила Квјата за последњих шест трка у сезони.[2] Дебитовао је на Великој награди Малезије, коју је завршио на 14 мјесту.[25] Карлос Саинс млађи је прешао у Рено умјесто Џолиона Палмера,[26] због чега се Квјат вратио у Торо Росо пред Велику награду Сједињених Америчких Држава.[27] Гасли није возио трку у Остину, јер је возио последњу рунду Супер формула шампионата у Јапану.[28] на Великој награди Сједињених Америчких Држава замијенио га је Брендон Хартли.[29] Вратио се на Великој награди Мексика, гдје му је сувозач био Хартли, након што је тим одлучио да уклони Квјата из програма Ред була.

На дан 16. новембра 2017, Торо Росо је објавио да ће Гасли и Хартли возити за тим у сезони 2018. На Великој награди Бахреина, квалификације је завршио на шестом мјесту, али је стартовао са петог након што је Луис Хамилтон кажњен. Трку је завршио на четвртом мјесту, освојивши прве бодове у формули 1.[30] Недељу касније, сударио се са Хартлијем, након неспоразума.[31]

2019.[уреди]

На дан 20. августа 2018, објављено је да ће Гасли возити за Ред бул у сезони 2019, гдје му је сувозач Макс Верстапен,[32] након што је Данијел Рикардо прешао у Рено.[33] Прву трку у сезони, Велику награду Аустралије, завршио је ван зоне бодова, на 11 мјесту,[34] док је Велику награду Бахреина завршио на осмом мјесту, освојивши прве бодове у сезони.[35] Велику награду Кине завршио је на шестом мјесту,[36] остваривши најбржи круг трке, први у каријери.[37]

Референце[уреди]

  1. ^ „Going full Gas in 2019”. Red Bull Racing. Red Bull GmbH. 20. 8. 2018. Приступљено 13. 4. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Toro Rosso confirms Gasly for next races”. Motorsport.com. 26. 9. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  3. ^ „Championnat de France – Minime 2006”. driverdb.com. Driver Database. Приступљено 13. 4. 2019. 
  4. ^ „Championnat de France – Minime 2007”. driverdb.com. Driver Database. Приступљено 13. 4. 2019. 
  5. ^ „Championnat de France – Cadet 2008”. driverdb.com. Driver Database. Приступљено 13. 4. 2019. 
  6. 6,0 6,1 David, Gruz (20. 9. 2013). „Leading the new French generation: Pierre Gasly”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  7. ^ „Drivers 2011”. Autosport Academy. French F4 Championship. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2011. Приступљено 13. 4. 2019. 
  8. ^ Allen, Peter (20. 10. 2013). „Weekend Review: Bortolotti closes F2 season in dominant fashion”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  9. ^ „New boys and old hands raring to go”. Eurocup Formula Renault 2.0. Renault Sport. 27. 4. 2012. Приступљено 13. 4. 2019. 
  10. ^ Allen, Peter (11. 1. 2013). „13 drivers to watch in 2013”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  11. ^ Khorounzhiy, Valentin (29. 1. 2013). „Gasly switches to Tech 1 for second year in the Eurocup”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  12. ^ Musker, Ant (20. 10. 2013). „Gasly takes championship lead with controlled race one victory”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  13. ^ Musker, Ant (20. 10. 2013). „Gasly crowned champion as Ocon wins final race”. Paddock Scout. Приступљено 13. 4. 2019. 
  14. ^ Costa, Massimo (31. 8. 2014). „Gasly debutta a Monza con Caterham”. ItaliaRacing.net (на језику: италијански). Inpagina. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2014. Приступљено 13. 4. 2019. 
  15. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2015. Приступљено 13. 4. 2019. 
  16. ^ „Gasly braced for 'tough' GP2 title showdown”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  17. ^ „Gasly crowned GP2 champion, Lynn wins race”. GPUpdate.net. Приступљено 13. 4. 2019. 
  18. ^ Chokhani, Darshan (13. 2. 2017). „Gasly confirmed at Mugen for 2017 Super Formula season”. Motorsport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  19. ^ Thukrai, Rachit (21. 10. 2017). „Gasly denied Super Formula title shot as finale cancelled”. Motorsport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  20. ^ „Renault e.dams confirms Gasly as Buemi replacement for New York FE”. 10. 7. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  21. ^ „Sam Bird wins first Formula E New York City ePrix”. Autoweek. 16. 7. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  22. ^ Mitchell, Scott (16. 7. 2017). „New York ePrix: Bird completes Brooklyn sweep in Sunday race”. Motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 13. 4. 2019. 
  23. ^ „Pierre Gasly named official Red Bull reserve driver”. espn.co.uk. ESPN. Приступљено 13. 4. 2019. 
  24. ^ „ABOUT PIERRE”. Red Bull Racing. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  25. ^ „2017 Formula 1 Petronas Malaysia Grand Prix – Race Result”. Formula1.com. Formula One World Championship Ltd. 1. 10. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  26. ^ „Renault Sport Formula One Team confirms driver change”. Renault F1. Renault Sport. Приступљено 13. 4. 2019. 
  27. ^ „Motor racing – Sainz to replace Palmer, Kvyat returns for Austin”. sbs.com.au. SBS. 7. 10. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  28. ^ Barretto, Lawrence (12. 10. 2017). „Gasly to miss Austin F1 race for Super Formula”. Motorsport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  29. ^ „Brendon Hartley to race with us in Austin”. scuderiatororosso.com. Scuderia Toro Rosso. 13. 10. 2017. Приступљено 13. 4. 2019. 
  30. ^ Sharaf, Pablo Elizalde, Dominik. „Marko: Toro Rosso Bahrain GP result made a man out of Pierre Gasly”. Autosport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  31. ^ „Pierre Gasly and Brendon Hartley say 'miscommunication' caused Chinese GP collision”. Sky Sports. Приступљено 13. 4. 2019. 
  32. ^ „Gasly to partner Verstappen at Red Bull in 2019”. www.formula1.com. 20. 8. 2018. Приступљено 13. 4. 2019. 
  33. ^ „Daniel Ricciardo joins Renault Sport Formula One Team from 2019”. renaultsport.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  34. ^ „Australia 2019 - Lap by lap”. StatsF1.com. Приступљено 13. 4. 2019. 
  35. ^ „Formula 1 Gulf Air Bahrain Grand Prix 2019 – Race Result”. Formula One. 31. 3. 2019. Приступљено 13. 4. 2019. 
  36. ^ „VN Kine - Hamilton pobedio u 1.000 trci Formule 1!”. sportske.net. 14. 4. 2019. Приступљено 14. 4. 2019. 
  37. ^ „Formula 1 Heineken Chinese Grand Prix 2019 – Fastest Laps”. Formula One. 14. 4. 2019. Приступљено 14. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди]

Спортске позиције
Претходник:
Стофел Вандорн
Шампион
ГП2 серије

2016
Наследник:
Шарл Леклер
(Формула 2)