Формула 1 — сезона 2019

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
70. сезона Формуле 1 (2019)
Претходна 2018. Следећа 2020.
Портал Формула 1

Сезона 2019 формуле 1 је 70 сезона Свјетског шампионата формуле 1. Означена је, од стране Свјетске аутомобилске федерације — ФИА, као највеће такмичење за возаче у отвореним возилима. Сезона је стартовала у марту, а завршава се у децембру; вози се 21 трка, које су познате као Велике награде. Возачи се такмиче за титулу у конкуренцији возача, док се тимови такмиче за титулу у конкуренцији конструктора. Велика награда Кине била је укупно 1000 трка у шампионату формуле 1.[1][2]

Луис Хамилтон брани титулу у конкуренцији возача, након што је освојио пету титулу у сезони 2018, док Мерцедес брани титулу у конкуренцији конструктора, након освајања пет титула заредом.

Тимови и возачи[уреди]

У сезони 2019 учествује десет тимова са по два возача.

Тимови и возачи који се такмиче у формули 1 у сезони 2019.
Учесници Конструктор Шасија Погонска
јединица
Возачи Тест возачи
Број Возач Трке Број Возач
Швајцарска Алфа Ромео рејсинг Алфа РомеоФерари C38 Ферари 064 7
99
Финска Кими Рејкенен
Италија Антонио Ђовинаци
1–7
1–7
Н/Д
Италија Скудерија Ферари мишен виноу[напомена 1] Ферари SF90 Ферари 064 5
16
Немачка Себастијан Фетел
Монако Шарл Леклер
1–7
1–7
Н/Д
Сједињене Америчке Државе Рич Енерџи Хас Ф1 тим ХасФерари VF-19 Ферари 064 8
20
Француска Ромен Грожан
Данска Кевин Магнусен
1–7
1–7
Н/Д
Уједињено Краљевство Макларен МакларенРено MCL34 Рено E-Tech 19 4
55
Уједињено Краљевство Ландо Норис
Шпанија Карлос Саинс млађи
1–7
1–7
Н/Д
Немачка Мерцедес АМГ Петронас Мотоспорт Мерцедес F1 W10 EQ Power+ Мерцедес M10 EQ Power+ 44
77
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон
Финска Валтери Ботас
1–7
1–7
Н/Д
Уједињено Краљевство Спортпеса Рејсинг Поинт Ф1 тим Рејсинг Поинт—Мерцедес RP19 БВТ Мерцедес[напомена 2] 11
18
Мексико Серхио Перез
Канада Ленс Строл
1–7
1–7
Н/Д
Аустрија Ештон Мартин Ред бул рејсинг Ред булХонда RB15 Хонда RA619H 10
33
Француска Пјер Гасли
Холандија Макс Верстапен
1–7
1–7
Н/Д
Француска Рено Ф1 тим Рено R.S.19 Рено E-Tech 19 3
27
Аустралија Данијел Рикардо
Немачка Нико Хилкенберг
1–7
1–7
Н/Д
Италија Ред бул Торо Росо Хонда Торо РосоХонда STR14 Хонда RA619H 23
26
Тајланд Александер Албон
Русија Данил Квјат
1–7
1–7
Н/Д
Уједињено Краљевство РОКИТ Вилијамс рејсинг Вилијамс—Мерцедес FW42 Мерцедес M10 EQ Power+ 63
88
Уједињено Краљевство Џорџ Расел
Пољска Роберт Кубица
1–7
1–7
40 Канада Николас Латифи
Извори:[5][6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21][22][23]

Промјене тимова[уреди]

Тим Алфа Ромео се вратио у формули 1 први пут након 1985. године.

Ред бул је, након 12 година, завршио партнерство са Реноом и потписао је уговор са Хондом, чије агрегате користи од сезоне 2019.[24] Ред бул се тако придружио свом јуниорском тиму, Торо Росу, који користи Хондине агрегате од сезоне 2018, али према уговору, ниједан тим се не води као званични Хондин тим.[25]

Рејсинг Поинт Ф1 тим је комплетирао прелаз из Рејсинг Поинт Форс Индија, како је био познат у другом дијелу сезоне 2018, након банкрота тима Форс Индија.[26] Рејсинг Поинту је дозвољено да се такмичи од 13 трке у сезони 2018, под именом Рејсинг Поинт Форс Индија, са истим возачима, али нису задржали ниједан бод који је освојила Форс Индија.[27]

Заубер је промијенио име у Алфа Ромео, као продужетак спонзорског уговора који је почео од сезоне 2018.[28] Име Заубер се неће користити у формули 1, али је остало у формули 2 и формули 3.[29][30]

Промјене возача[уреди]

Роберт Кубица, вратио се у формулу 1 први пут након 2011. године.

Након пет година проведених у Ред булу, Данијел Рикардо је прешао у Рено за сезону 2019, умјесто Карлоса Саинса млађег.[31][32][33] Рикарда је у Ред булу замијенио Пјер Гасли,[34] који је промовисан из јуниорског тима Ред була — Торо Роса, у којем је дебитовао у формули 1 2017.[35] Данил Квјат се вратио у формулу 1, након годину дана паузе, у Торо Росо, за који је возио 2017. године.[36] Возач формуле 2 — Александер Албон, именован је за другог возача Торо Роса, умјесто Брендона Хартлија, поставши тако други тајландски возач у формули 1, након Бирабонгса Банудеја, познатијег као Принс Бира.[37]

Саинс, који је био на позајмици у Реноу у сезони 2018, није продужио уговор са Ред булом и прешао је у Макларен, гдје је замијенио двоструког свјетског шампиона, Фернанда Алонса,[38][39] који је завршио каријеру након сезоне 2018.[40][41] Као други возач Макларена, именован је шампион Европске формуле 3 из 2017. године — Ландо Норис.[42] Стофел Вандорн је напустио Макларен након сезоне 2018 и прешао је да вози у формули Е.[43][44]

Шарл Леклер је напустио Заубер након једне сезоне и прешао је у Ферари, умјесто Кимија Рејкенена,[45] који је прешао у Заубер.[46] Прије почетка сезоне, Заубер је промијенио име у Алфа Ромео, који је њихов главни спонзор, али су власништво и менаџмент остали непромијењени.[47] За другог возача Алфа Ромеа именован је Антонио Ђовинаци, који је возио двије трке за Заубер у сезони 2017, када је мијењао повријеђеног Паскала Верлејна.[48][49] Маркус Ериксон, који је возио за Заубер у сезони 2018, прешао је у Инди Кар, али је остао трећи возач Алфа Ромеа у сезони 2019, као и амбасадор тима.[48][50][51]

Шампион формуле 2 — Џорџ Расел, прешао је у Вилијамс,[52] гдје му се придружио Роберт Кубица, који је дошао у тим умјесто Сергеја Сироткина. Кубица се у формулу 1 вратио након осам година и сезоне 2011, када је у удесу, возећи рели, озбиљно повриједио руку.[53][54]

Естебан Окон је напустио Рејсинг Поинт Форс Индија тим и прешао је у Мерцедес као резервни возач, заједно са Стофелом Вандорном.[55][56] Ленс Строл је напустио Вилијамс и прешао у Рејсинг Поинт, умјесто Окона.[57]

Календар[уреди]

Државе домаћини Великих награда формуле 1 у сезони 2019 означене су зеленом бојом, док су локације стаза означене црном тачком. Бивше државе домаћини означене су тамном сивом, док су локације стаза означене бијелом тачком.

У сезони 2019 вози се 21 Велика награда. На свакој трци вози се минимални број кругова који доносе укупну дистанцу буде 305 km; једини изузетак је Велика награда Монака, на којој се вози укупна дистанца 260 km..[58]

Календар трка
Редни број Велика награда Стаза Датум
1 Велика награда Аустралије Аустралија Мелбурн стаза, Мелбурн 17. март
2 Велика награда Бахреина Бахреин Међународна стаза у Бахреину, Сахир 31. март
3 Велика награда Кине Кина Међународна стаза у Шангају, Шангај 14. април
4 Велика награда Азербејџана Азербејџан Градска стаза у Бакуу, Баку 28. април
5 Велика награда Шпаније Шпанија Стаза Каталуња, Монтмело 12. мај
6 Велика награда Монака Монако Стаза у Монаку, Монте Карло 26. мај
7 Велика награда Канаде Канада Стаза Жил Вилнев, Монтреал 9. јун
8 Велика награда Француске Француска Стаза Пол Рикард, Кастеле 23. јун
9 Велика награда Аустрије Аустрија Ред бул арена, Шпилберг 30. јун
10 Велика награда Велике Британије Уједињено Краљевство Стаза Силверстоун, Силверстоун 14. јул
11 Велика награда Њемачке Немачка Хокенхимринг, Хокенхајм 28. јул
12 Велика награда Мађарске Мађарска Хунгароринг, Будимпешта 4. август
13 Велика награда Белгије Белгија Спа Франкошамп, Ставелот 1. септембар
14 Велика награда Италије Италија Аутомобилска стаза Монца, Монца 8. септембар
15 Велика награда Сингапура Сингапур Улична стаза Марина Беј, Сингапур 22. септембар
16 Велика награда Русије Русија Аутодром Сочи, Сочи 29. септембар
17 Велика награда Јапана Јапан Међународна стаза Сузука, Сузука 13. октобар
18 Велика награда Мексика Мексико Аутодром Ерманос Родригез, Мексико Сити 27. октобар
19 Велика награда Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Стаза Америкас, Остин 3. новембар
20 Велика награда Бразила Бразил Аутодром Жозе Карлос Паче, Сао Пауло 17. новембар
21 Велика награда Абу Дабија Уједињени Арапски Емирати Стаза Јас Марина, Абу Даби 1. децембар
Извори:[59][60][61]

Промјене у календару[уреди]

Велике награде Мексика и Сједињених Америчких Држава замијениле су мјеста у календару и велика награда Мексика се вози недељу дана прије Велике награде Сједињених Држава.[59][62]

Промјене[уреди]

Директор трке и технички делегат, Чарли Вајтинг, умро је неколико дана прије прве трке у сезони, Велике награде Аустралије. Као његов привремени замјеник именован је Мајкл Маси.[63]

Техничка правила[уреди]

Ботас у болиду Мерцедеса, петоструког узастопног шампиона у конкуренцији конструктора.

Са циљем да побољшају престизање, тимови су пристали на промјене у аеродинамици, које утичу на профил предњег и задњег крила. Панели на предњем крилу су преобликовани да би се промијенио проток ваздуха преко возила и смањио ефекат аеродинамичке турбуленције, док су крилца изнад главне плоче на предњем крилу забрањена. Отвор на задњем крилу је проширен, што је омогућило да ДРС има бољу функцију.[64] Договорене промјене су одређене на основу закључака радне групе, чији је циљ да истражи потенцијалне промјене техничких правила у склопу припрема за сезону 2021.

Као дио техничких правила, каросерија је прерађена, са циљем да промовише спонзорске могућности за тимове.[65] Договорене измјене су одређене са циљем лимитирања аеродинамике на задњем крилу и стварања више простора за лого спонзора. Измјене су настале због пада прихода у унутар тимова и тешкоћа мањих тимова да обезбиједе нове спонзоре.

Максимални дозвољени ниво горива повећан је са 105 kg (231 lb) на 110 kg (240 lb), како би се смањила потреба возача да штеде гориво током трке.[66] маса возача се више не рачуна приликом мјерења минималне масе болида. Промјена је уведена због забринутости да су возачи били приморани да изгубе на тежини да би задовољили дозвољену масу болида након сезоне 2014 и увођења турбо хибридних мотора.[66] Возачи чија је маса мања од 80 kg (180 lb), морају да надокнаде масу са теретом који је постављен око сједишта, да би се смањио добитак на перформансама. Промјена је уведена како би се смањила предност возача са природно мањом масом тијела и да би се обесхрабрили возачи да се подвргну нездравим дијетама како би добили на перформансама.[67]

Спортска правила[уреди]

Ново правило од сезоне 2019 је да возач који одвезе најбржи круг на трци добија додатни бод уколико је завршио трку у зони бодова. Додатни бод за најбржи круг додјељује се први пут након сезоне 1959.[68][69]

Безбједност возача[уреди]

ФИА је представила нови стандард за кациге које возачи користе, са намјером да побољша безбједност. Према новим стандардима, кациге ће бити подвргнуте темељним тестовима у случају судара, са циљем побољшања апсорпције и скретања енергије, као и смањења вјероватноће оштећења структуре кациге приликом удара предмета. Сви сертификовани произвођачи кацига морали су да прођу тестирање прије почетка сезоне 2019, како би обновили сертификацију.[70]

Гуме[уреди]

Снадбијевач гума за формулу 1, Пирели, промијенио је начин рангирања гума, на захтјев ФИЕ и менаџмента формуле 1, који су истакли да је систем именовања који је коришћен у сезони 2018 био тежак гледаоцима да га разумију.[71][72] Према новом плану, имена дата посебним сетовима гума, као што су „хипер меке“ и „ултра меке“, замијењена су са три сета гума који су доступни возачима на свакој трци посебно: меке, средње и тврде, са циљем да гледаоци боље разумију сетове гума које се користе на свакој трци. Гуме се означавају бројевима, од најмекше ("1") до најтврђе ("5").[напомена 3] Пирели одлучује која три сета гума ће бити доступна на свакој трци. Пракса обиљежавања сетова бојом, како би се разликовали (као што је роза за хипер меке), укинута је и и сезони 2019 користе се три боје: црвена за меке, жута за средње. и бијела за тврде. Приликом тестирања доступно је свих пет сетова, због чега је другачији систем обиљежавања гума за тестирање.[74][75]

Преглед сезоне[уреди]

Валтери Ботас, побиједио је на првој трци у сезони.

Сезона је стартовала у марту, на Великој награди Аустралије, на којој је побиједио Валтери Ботас, који је стартовао са другог мјеста. Ботас је преузео вођство у првом кругу и побиједио је 20 секунди испред сувозача — Луиса Хамилтона, који је завршио секунду испред Макса Верстапена.[76] Треће мјесто Верстапена био је први подијум за неки тим који користи агрегате Хонде након више од десет година; последњи подијум за Хонду остварио је Рубенс Барикело на Великој награди Велике Британије 2008.[77]

Друга трка у сезони била је Велика награда Бахреина. Ферари је био најбржи на свакој тренинг сесији и у квалификацијама. Шарл Леклер је остварио прву пол позицију у каријери, док је Себастијан Фетел стартовао са другог мјеста. У првој кривини, Леклер је пао на треће мјесто, иза Фетела и Ботаса, али је вратио лидерску позицију у 15 кругу, упркос томе што је добио инструкције из тима да не обилази Фетела. Леклер је стекао вођство од десет секунди, али је имао проблема са мотором и у 48 кругу, Хамилтон га је обишао и преузео вођство. Неколико кругова касније, и Ботас је обишао Леклера, који је пао на треће мјесто, након чега му се и Верстапен приближио. У финишу, на стазу је изашло возило безбједности јер су возачи Реноа, Данијел Рикардо и Нико Хилкенберг, имали проблема са мотором. Возило безбједности остало је на стази до краја, што је био осми пут у историји да је нека трка формуле 1 завршена под возилом безбједности.[78] Хамилтон је остварио прву побједу у сезони, Ботас је завршио на другом мјесту, док је Леклер завршио на трећем мјесту, остваривши први подијум у каријери и први подијум за Ферари у сезони.[79] Из Ферарија су касније објавили да је Леклер имао кратак спој контролног система мотора, што је омогућило Хамилтону и Ботасу да га обиђу.[80]

Луис Хамилтон, актуелни шампион, побиједио је на хиљадитој трци формуле 1.

Трећа трка у сезони, Велика награда Кине, била је укупно хиљадита трка у историји формуле 1.[81] Ботас је стартовао са пол позиције, испред Хамилтона и Фетела.[82] Хамилтон је обишао Ботаса већ у првој кривини и водио је до краја, остварио другу побједу заредом и преузео вођство у шампионату.[83] Ботас је завршио на другом мјесту, а Фетел на трећем, док је најбржи круг одвезао Пјер Гасли, у последњем кругу.[84] Александер Албон је стартовао из бокса, јер због удеса на тренингу није учествовао у квалификацијама. Завршио је на десетом мјесту, освојивши бод и добио је награду за возача дана.[85]

На четвртој трци, Великој награди Азербејџана, Леклер је био најбржи на сва три тренинга, с тим што је први тренинг прекинут након 12 минута, јер је Џорџ Расел оштетио болид приликом преласка преко шахте, због чега је извршен преглед свих осталих шахти.[86] Ботас је био најбржи у квалификацијама и остварио је другу узастопну пол позицију, испред Хамилтона и Фетела, док је Леклер ударио у зид у Q2 и није поставио вријеме у Q3.[87] Хамилтон је обишао Ботаса већ у првој кривини, али је Ботас вратио вођство до краја првог круга, које је преузео Леклер у 13 кругу, након што су возачи испред њега отишли на промјену гума. Ботас је преузео вођство у 32 кругу, сачувао га до краја и остварио другу побједу у сезони, секунду испред Хамилтона, док је Фетел завршио на трећем мјесту. Возачи Мерцедеса су тако све четири трке на старту сезоне завршили на прва два мјеста.[88]

Кими Рејкенен, на Великој награди Монака возио 300 трку у формули 1.

Велику награду Шпаније Ботас је стартовао са пол позиције, али га је већ на старту Хамилтон обишао и водио је до краја. Фетел је стартовао са трећег мјеста, пао је на седмо, али је до краја успио да обиђе возаче и завршио је на четвртом мјесту, двије секунде иза Верстапена, који је други пут у сезони завршио трку на трећем мјесту.[89] У 46 кругу, сударили су се Ландо Норис и Ленс Строл, због чега су напустили трку, а на стазу је изашло возило безбједности.[90] Након повлачења возила безбједности, на 15 кругова до краја, Хамилтон је чувао предност и побиједио је четири секунде испред Ботаса и остварио трећу побједу заредом у Шпанији.[91] На шестој трци у сезони, Великој награди Монака, Леклер је био најбржи на трећем тренингу, али га је у квалификацијама екипа Ферарија послала касно на стазу, због чега није имао довољно времена да одвезе брзи круг и испао је већ у првом периоду (Q1) и стартовао је трку са 16 мјеста.[92] Фетел је у ударио у баријере, али је успио да се врати на стазу и одвезао је најбржи круг у Q1. Верстапен је био најбржи у Q2, док је у Q3 Хамилтон одвезао најбржи круг у историји стазе и освојио пол позицију.[93] На трци, Леклер је у шестом кругу дошао до 12 мјеста, а када је напао Ника Хилкенберга, ударио је у баријере, након чега су му пукле гуме и морао је у бокс, а затим је и одустао.[94] Због дјелова Леклеровог болида на стази, изашло је возило безбједности, што су искористили возачи да оду на промјену гума; Верстапен је приликом изласка из бокса, обишао Ботаса уз контакт и дошао на друго мјесто, а због опасног изласка из бокса кажњен је са пет секунди.[94] Ботас је након контакта морао поново у бокс и пао је на четврто мјесто, иза Фетела.[94] Верстапен је нападао Хамилтона, а у финишу је ударио у задњи лијеви точак Хамилтона у покушају да га обиђе.[94] Хамилтон је водио од почетка до краја и остварио четврту побједу у сезони, испред Фетела, који је први пут у сезони завршио на другом мјесту и тако прекинуо низ Мерцедеса, чији возачи су на првих пет трка у сезони завршили на прва два мјеста.[94] На трећем мјесту је завршио Ботас, испред Верстапена, који је завршио на другом мјесту, али је због казне од пет секунди пао на четврто мјесто и добио је награду за возача дана.[95] На Великој награди Монака, Кими Рејкенен је возио своју 300 трку у формули 1.[96]

Резултати[уреди]

Број Трка Пол позиција Најбржи круг Побједник Конструктор Извјештај
1 Аустралија Велика награда Аустралије Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Валтери Ботас Финска Валтери Ботас Немачка Мерцедес Извјештај
2 Бахреин Велика награда Бахреина Монако Шарл Леклер Монако Шарл Леклер Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Немачка Мерцедес Извјештај
3 Кина Велика награда Кине Финска Валтери Ботас Француска Пјер Гасли Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Немачка Мерцедес Извјештај
4 Азербејџан Велика награда Азербејџана Финска Валтери Ботас Монако Шарл Леклер Финска Валтери Ботас Немачка Мерцедес Извјештај
5 Шпанија Велика награда Шпаније Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Немачка Мерцедес Извјештај
6 Монако Велика награда Монака Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Француска Пјер Гасли Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Немачка Мерцедес Извјештај
7 Канада Велика награда Канаде Немачка Себастијан Фетел Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Немачка Мерцедес Извјештај
8 Француска Велика награда Француске Извјештај
9 Аустрија Велика награда Аустрије Извјештај
10 Уједињено Краљевство Велика награда Велике Британије Извјештај
11 Немачка Велика награда Њемачке Извјештај
12 Мађарска Велика награда Мађарске Извјештај
13 Белгија Велика награда Белгије Извјештај
14 Италија Велика награда Италије Извјештај
15 Сингапур Велика награда Сингапура Извјештај
16 Русија Велика награда Русије Извјештај
17 Јапан Велика награда Јапана Извјештај
18 Мексико Велика награда Мексика Извјештај
19 Сједињене Америчке Државе Велика награда САД Извјештај
20 Бразил Велика награда Бразила Извјештај
21 Уједињени Арапски Емирати Велика награда Абу Дабија Извјештај

Систем бодовања[уреди]

Бодови се додјељују возачима који заврше у топ десет на свакој трци, према следећем систему:

Позиција 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 НК
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1 1

Да би се додијелили комплетни бодови, неопходно је да побједник трке заврши минимум 75% предвиђене дистанце трке. Пола бодова се додјељује уколико је побједник трке завршио минимум два круга, али није завршио 75% предвиђене дистанце. Уколико не могу да се одвезу минимум два круга, трка се прекида и бодови се не додјељују.[97] Додатни бод за најбржи круг се додјељује једино ако је возач завршио трку у зони бодова, односно у првих десет. Уколико је стање у шампионату изједначено, гледају се најбољи резултати возача и конструктора како би се одредиле позиције. Уколико су два или више возача или конструктора остварили исти број најбољих резултата на тркама, гледа се следећи најбољи резултат. Уколико су возачи или конструктори остварили исте резултате једнак број пута, ФИА ће одредити побједника према критеријумима који буду одговарали.[97]

Стање у шампионату[уреди]

Стање у шампионату возача[уреди]

Поз. Возач АУС
Аустралија
БХР
Бахреин
КИН
Кина
АЗЕ
Азербејџан
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
ФРА
Француска
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
ЊЕМ
Немачка
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
РУС
Русија
ЈПН
Јапан
МЕК
Мексико
САД
Сједињене Америчке Државе
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Бодови
1 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 2 1 1 2 1 1 1 162
2 Финска Валтери Ботас 1 2 2 1 2 3 4 133
3 Немачка Себастијан Фетел 4 5 3 3 4 2 2 100
4 Холандија Макс Верстапен 3 4 4 4 3 4 5 88
5 Монако Шарл Леклер 5 3 5 5 5 DNF 3 72
6 Француска Пјер Гасли 11 8 6 DNF 6 5 8 36
7 Шпанија Карлос Саинс млађи DNF 19dagger 14 7 8 6 11 18
8 Аустралија Данијел Рикардо DNF 18dagger 7 DNF 12 9 6 16
9 Данска Кевин Магнусен 6 13 13 13 7 14 17 14
10 Мексико Серхио Перез 13 10 8 6 15 12 12 13
11 Финска Кими Рејкенен 8 7 9 10 14 17 15 13
12 Уједињено Краљевство Ландо Норис 12 6 18dagger 8 DNF 11 DNF 12
13 Немачка Нико Хилкенберг 7 17dagger DNF 14 13 13 7 12
14 Русија Данил Квјат 10 12 DNF DNF 9 7 10 10
15 Тајланд Александер Албон 14 9 10 11 11 8 DNF 7
16 Канада Ленс Строл 9 14 12 9 DNF 16 9 6
17 Француска Ромен Грожан DNF DNF 11 DNF 10 10 14 2
18 Италија Антонио Ђовинаци 15 11 15 12 16 19 13 0
19 Уједињено Краљевство Џорџ Расел 16 15 16 15 17 15 16 0
20 Пољска Роберт Кубица 17 16 17 16 18 18 18 0
Поз. Возач АУС
Аустралија
БХР
Бахреин
КИН
Кина
АЗЕ
Азербејџан
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
ФРА
Француска
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
ЊЕМ
Немачка
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
РУС
Русија
ЈПН
Јапан
МЕК
Мексико
САД
Сједињене Америчке Државе
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Бодови
  • Болдовани текст означава да је возач стартовао трку са пол позиције.
  • Искошени текст означава да је возач остварио најбржи круг на трци.

Напомена:

  • dagger – Возач није завршио трку, али је класификован јер је завршио 90% предвиђене дистанце трке.

Стање у шампионату конструктора[уреди]

Поз. Конструктор АУС
Аустралија
БХР
Бахреин
КИН
Кина
АЗЕ
Азербејџан
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
ФРА
Француска
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
ЊЕМ
Немачка
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
РУС
Русија
ЈПН
Јапан
МЕК
Мексико
САД
Сједињене Америчке Државе
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Бодови
1 Немачка Мерцедес 1 1 1 1 1 1 1 295
2 2 2 2 2 3 4
2 Италија Ферари 4 3 3 3 4 2 2 172
5 5 5 5 5 DNF 3
3 Аустрија Ред булХонда 3 4 4 4 3 4 5 124
11 8 6 DNF 6 5 8
4 Уједињено Краљевство МакларенРено 12 6 14 7 8 6 11 30
DNF 19dagger 18dagger 8 DNF 11 DNF
5 Француска Рено 7 17dagger 7 14 12 9 6 28
DNF 18dagger DNF DNF 13 13 7
6 Уједињено Краљевство Рејсинг Поинт—Мерцедес 9 10 8 6 15 12 9 19
13 14 12 9 DNF 16 12
7 Италија Торо РосоХонда 10 9 10 11 9 7 10 17
14 12 DNF DNF 11 8 DNF
8 Сједињене Америчке Државе ХасФерари 6 13 11 13 7 10 14 16
DNF DNF 13 DNF 10 14 17
9 Швајцарска Алфа РомеоФерари 8 7 9 10 14 17 13 13
15 11 15 12 16 19 15
10 Уједињено Краљевство Вилијамс—Мерцедес 16 15 16 15 17 15 16 0
17 16 17 16 18 18 18
Поз. Конструктор АУС
Аустралија
БХР
Бахреин
КИН
Кина
АЗЕ
Азербејџан
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
ФРА
Француска
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
ЊЕМ
Немачка
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
РУС
Русија
ЈПН
Јапан
МЕК
Мексико
САД
Сједињене Америчке Државе
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
Бодови
  • Болдовани текст означава да је возач стартовао трку са пол позиције.
  • Искошени текст означава да је возач остварио најбржи круг на трци.

Напомена:

  • dagger – Возач није завршио трку, али је класификован јер је завршио 90% предвиђене дистанце трке.
Боја Резултат
Злато Победник
Сребро 2. место
Бронза 3. место
Зелена Завршио у бодовима
Плава Није завршио у бодовима
Није класификован (НКл)
Љубичаста Није завршио (НЗ)
Црвена Није се квалификовао (НКВ)
Није се претквалификовао (НПК)
Црна Дисквалификован (ДИС)
Бела Није кренуо (НК)
Светло плава Завршио само тренинг (ЗСТ)
Тест возач петком (ТВП)
- од 2003. на даље
Без боје Није завршио тренинг (НЗТ)
Повређен или болестан (ПОВ)
Избачен (ИЗ)
Није стигао (НС)
Повучен прије трке (ППТ)
Трка отказана (ТО)


Рекорди стаза[уреди]

У сезони 2018, возачи су оборили десет рекорда стаза на 21 трци, док су у сезони 2019 на првих шест трка оборили рекорд на једној трци; Шарл Леклер је поставио нови рекорд на трци за Велику награду Азербејџана, чиме је срушио рекорд који је поставио Себастијан Фетел на трци 2017.

велика награда рекорд стазе сезона 2019
Аустралија 1:24.125 1:25.580
Бахреин 1:31.447 1:33.411
Кина 1:32.238 1:34.742
Азербејџан 1:43.441 1.43.009
Шпанија 1:18.441 1:18.492
Монако 1:14.260
Канада 1:13.622
Француска 1:34.225
Аустрија 1:06.957
Велика Британија 1:30.621
Немачка 1:13.780
Мађарска 1:19.071
Белгија 1:46.286
Италија 1:21.046
Сингапур 1:41.905
Русија 1:35.861
Јапан 1:31.540
Мексико 1:18.741
САД 1:37.392
Бразил 1:10.540
Абу Даби 1:40.279
  • Болдовани текст означава нови рекорд стазе.

Напомене[уреди]

  1. ^ Ферари је почео сезону на Великој награди Аустралије као "Скудерија Ферари". Уклонили су из назива "мишен виноу", због локалних прописа који се односе на произвођаче цигарета.[3]
  2. ^ Рејсинг Поинт користи погонску јединицу Мерцедес M10 EQ Power+. Из спонзорских разлога, њихови мотори називају се "БВТ Мерцедес".[4]
  3. ^ У сезони 2018, било је доступно седам компоненти гума, али „супер тврде“ нису ниједном коришћене.[73]

Референце[уреди]

  1. ^ „Formula 1 announces draft 2019 season calendar”. Formula1.com. 31. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  2. ^ Morlidge, Matt (15. 5. 2018). „F1 chiefs wanted to move British GP to stage 1,000th GP at Silverstone”. skysports.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  3. ^ Testi, Gabriele (9. 2. 2019). „Philip Morris unfazed by Ferrari F1 sponsorship investigation”. motorsport.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  4. ^ „Engine BWT Mercedes”. StatsF1.com (на језику: француски). Приступљено 7. 4. 2019. 
  5. ^ „2019 FIA Formula One World Championship – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 22. 3. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  6. ^ „MCL34: The work starts here”. mclaren.com. McLaren. 11. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  7. ^ „Christian: The season and beyond”. Red Bull Racing Formula One Team. Red Bull Racing. 26. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 27. 10. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  8. ^ „Mercedes set date for shakedown of new F1 car”. Formula1.com. Formula One World Championship Limited. 30. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 30. 1. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  9. ^ „Haas F1 Team’s 2019 Challenger: The VF-19”. Haas F1 Team. Приступљено 7. 4. 2019. 
  10. ^ „Renault reveal new R.S.19 2019 F1 car and livery”. Formula One World Championship Ltd. 12. 2. 2019. Архивирано из оригинала на датум 12. 2. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  11. ^ „Discover our car - the RP19”. Racing Point F1 Team. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  12. ^ „The new SF90 is a whole new world”. Scuderia Ferrari. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  13. ^ Noble, Jonathan (18. 2. 2019). „Alfa Romeo reveals 2019 Formula 1 car livery”. Autosport. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  14. ^ „F1: Maks Verštapen u Red Bulu do 2020.”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  15. ^ „Fetel još tri godine u Ferariju”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  16. ^ „Hamilton u Mercedesu do 2020. za 40 miliona godišnje”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  17. ^ „2019 Australian Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 14. 3. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  18. ^ „2019 Bahrain Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 28. 3. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  19. ^ „2019 Chinese Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 11. 4. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  20. ^ „2019 Azerbaijan Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 25. 4. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  21. ^ „2019 Spanish Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 9. 5. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  22. ^ „2019 Monaco Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 22. 5. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  23. ^ „2019 Canadian Grand Prix – Entry List”. Fédération Internationale de l'Automobile. 6. 6. 2019. Приступљено 9. 6. 2019. 
  24. ^ Barretto, Lawrence. „How Honda and Red Bull’s partnership is taking shape”. Formula1.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  25. ^ Mitchell, Scott (19. 6. 2018). „Honda: Red Bull won't have works Formula 1 team label in 2019”. Autosport. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  26. ^ „Force India become Racing Point for 2019”. Formula1.com. 1. 12. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  27. ^ Cooper, Adam. „Rival Formula 1 teams allow Force India to keep prize money”. Autosport.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  28. ^ „Sauber F1 team renamed Alfa Romeo Racing”. motorsport.com. Motorsport Network. 1. 2. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  29. ^ „Teams & Drivers”. fiaformula2.com. Formula Motorsport Limited. Приступљено 6. 4. 2019. 
  30. ^ „Teams & Drivers”. fiaformula3.com. Formula Motorsport Limited. 6. 12. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  31. ^ „Daniel Ricciardo joins Renault Sport Formula One Team from 2019”. renaultsport.com. Renault Sport Formula One Team. 3. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  32. ^ „Daniel Ricciardo to leave Red Bull to join Renault at end of Formula One season”. abc.net.au. Australian Broadcasting Corporation. 3. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  33. ^ „Данијел Рикардо прелази из Ред Була у Рено”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  34. ^ „Zvanično: Gasli zamena za Rikijarda u Red Bulu”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  35. ^ „Going full Gas in 2019”. Red Bull Racing. Red Bull GmbH. 20. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  36. ^ „Daniil Kvyat to return to Toro Rosso for 2019 season”. Formula One. 29. 9. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  37. ^ „Albon to drive for Toro Rosso in 2019”. Scuderia Toro Rosso. Приступљено 7. 4. 2019. 
  38. ^ „Carlos Sainz to race for McLaren from 2019”. mclaren.com. McLaren Formula One Team. 16. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  39. ^ „Sains junior menja Alonsa u Meklarenu”. Приступљено 6. 4. 2019. 
  40. ^ „McLaren confirms Fernando Alonso decision”. mclaren.com. McLaren Formula 1 Team. 14. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  41. ^ Mitchell, Scott l (14. 8. 2018). „Fernando Alonso will not race in Formula 1 in 2019”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  42. ^ „Lando Norris to drive for McLaren in 2019”. McLaren. Приступљено 6. 4. 2019. 
  43. ^ „Stoffel Vandoorne to leave McLaren at the end of the 2018 season”. McLaren. Приступљено 7. 4. 2019. 
  44. ^ Thorn, Dan (15. 10. 2018). „Vandoorne Is Making The Switch To Formula E For Season Five”. WTF1. Приступљено 7. 4. 2019. 
  45. ^ „Charles Leclerc to drive for Scuderia Ferrari in 2019”. Scuderia Ferrari. Приступљено 7. 4. 2019. 
  46. ^ Mitchell, Scott. „Kimi Raikkonen to return to Sauber F1 team after Ferrari exit”. Autosport. Приступљено 7. 4. 2019. 
  47. ^ „Formula 1: Sauber renamed Alfa Romeo Racing from start of 2019 season”. bbc.co.uk. BBC Sport. BBC News. 1. 2. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  48. 48,0 48,1 Collantine, Keith (25. 9. 2018). „Giovinazzi will replace Ericsson at Sauber in 2019”. racefans.net. Приступљено 7. 4. 2019. 
  49. ^ Collantine, Keith (3. 4. 2017). „Giovinazzi will replace Wehrlein again in China”. racefans.net. Приступљено 7. 4. 2019. 
  50. ^ „Marcus Ericsson Joins SPM for 2019 Season”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  51. ^ Malsher, David (30. 10. 2018). „Sauber F1 driver Marcus Ericsson gets 2019 Schmidt IndyCar seat”. Autosport. Приступљено 7. 4. 2019. 
  52. ^ „How Russell sealed a 2019 drive with Williams”. Formula One. Приступљено 7. 4. 2019. 
  53. ^ „Robert Kubica: Polish driver to make F1 comeback with Williams in 2019”. BBC Sport. 22. 11. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  54. ^ Khorounzhiy, Valentin (22. 11. 2018). „Williams' poor level led to Sirotkin exit, backer SMP claims”. motorsport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  55. ^ Noble, Jonathan; Beer, Matt (23. 11. 2018). „Esteban Ocon gets 2019 Mercedes F1 reserve driver role”. autosport.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  56. ^ Cooper, Adam (22. 11. 2018). „Vandoorne to have Mercedes F1 simulator role”. motorsport.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  57. ^ „Lance Stroll to race alongside Sergio Perez in 2019 | Force India F1”. www.forceindiaf1.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  58. ^ „2019 F1 Sporting Regulations”. FIA. 5. 12. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  59. 59,0 59,1 Noble, Jonathan (31. 8. 2018). „2019 Formula 1 calendar revealed with 21 races scheduled”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  60. ^ „F1 reveals draft 21-race calendar for 2019 including German GP”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  61. ^ Noble, Jonathan (12. 10. 2018). „2019 Formula 1 calendar and rules tweaks approved by FIA's WMSC”. Autosport.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  62. ^ „2018 Calendar”. Formula1.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  63. ^ „Charlie Whiting: F1 race director dies aged 66 on eve of season-opener in Melbourne”. 14. 3. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  64. ^ Cooper, Adam (1. 5. 2018). „Formula 1 overtaking changes pushed through for 2019”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  65. ^ Coch, Mat (22. 1. 2018). „F1 to introduce sponsor-friendly bodywork”. Speedcafe. Приступљено 7. 4. 2019. 
  66. 66,0 66,1 Coch, Mat (18. 4. 2018). „New F1 rules to be introduced in 2019”. speedcafe.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  67. ^ Herrero, Daniel (15. 8. 2018). „Hamilton anticipating being heavier, stronger under 2019 regs”. speedcafe.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  68. ^ „Bonus point to be awarded for fastest lap in 2019”. Formula1.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  69. ^ Benson, Andrew (11. 3. 2019). „F1 to award point to driver who sets fastest lap in a Grand Prix”. BBC sport. Приступљено 7. 4. 2019. 
  70. ^ „New helmet standard for Formula 1 in 2019”. speedcafe.com. Speedcafe. 7. 6. 2018. Приступљено 7. 4. 2019. 
  71. ^ Cooper, Adam (24. 5. 2018). „Pirelli asked to simplify tyre compound names for 2019 F1 season”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  72. ^ Coch, Mat (29. 8. 2018). „Pirelli to simplify F1 tyre compounds from 2019”. speedcafe.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  73. ^ „Pirelli announces final F1 tyre selections of 2018”. Приступљено 7. 4. 2019. 
  74. ^ Noble, Jonathan; Cooper, Adam (20. 10. 2018). „Pirelli reveals changed colour range for 2019 F1 tyres”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 7. 4. 2019. 
  75. ^ Scott, Matthew (24. 11. 2018). „F1 tyre names to be dropped in 2019”. gpfans.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  76. ^ „Valtteri Bottas wins Australian GP after Lewis Hamilton overtake”. bbc.co.uk. 17. 3. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  77. ^ „Verstappen praises ‘great start’ for Red Bull-Honda partnership | Formula 1®”. formula1.com. Приступљено 7. 4. 2019. 
  78. ^ „Bahrain Grand Prix: Race facts and stats”. formula1.com. 31. 3. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  79. ^ „Хамилтон после драме до тријумфа у Бахреину, 74. у каријери”. zurnal.rs. 31. 3. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  80. ^ „Kratak spoj koštao Leklera trijumfa u Bahreinu”. sportklub.rs. 5. 4. 2019. Приступљено 7. 4. 2019. 
  81. ^ „Ovo je 12 najzanimljivijih trka Formule 1 svih vremena: Od Fanđa preko Sene i Prosta, do Šumahera i Raikonena! (VIDEO)”. telegraf.rs. 14. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2019. 
  82. ^ „Mercedes dominirao u Kini, Botasu pol pozicija”. m.cdm.me. 13. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2019. 
  83. ^ „Hamilton trijumfovao na 1000. trci Formule 1: Dvosturki udarac Mercedesa! (FOTO)”. telegraf.rs. 14. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2019. 
  84. ^ „Hamilton pobijedio u 1.000 trci Formule 1”. rtcg.me. 14. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2019. 
  85. ^ „Driver Of The Day: Albon dedicates China point to mechanics after FP3 smash”. formula1.com. 14. 4. 2019. Приступљено 15. 4. 2019. 
  86. ^ Benson, Andrew (26. 4. 2019). „Azerbaijan GP practice cancelled after manhole cover incident”. BBC Sport. Приступљено 29. 4. 2019. 
  87. ^ Jončić, Saša (27. 4. 2019). „Botasu pol-pozicija u Azerbejdžanu”. vijesti.me. Приступљено 29. 4. 2019. 
  88. ^ „Bottas wins in Baku to secure fourth straight Mercedes 1-2”. formula1.com. 28. 4. 2019. Приступљено 29. 4. 2019. 
  89. ^ Ballard, Stuart (13. 5. 2019). „Spanish Grand Prix RECAP: Lewis Hamilton dominates from start, Verstappen steals third”. express.co.uk. Приступљено 27. 5. 2019. 
  90. ^ „Hamilton i Botas nastavili dominaciju – Britancu pobeda, Mercedes na 5/5!”. b92.net. 12. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  91. ^ „Hamiltonova Barselona”. dan.co.me. 13. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  92. ^ Vlahović, Marko (27. 5. 2019). „Lekler: Prvo je bilo zabavno, a onda užasno”. sportklub.rs. Приступљено 27. 5. 2019. 
  93. ^ „Sjajne kvalifikacije: Hamilton niotkuda do pol pozicije”. sportklub.rs. 25. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  94. 94,0 94,1 94,2 94,3 94,4 Jagličić, Igor (26. 5. 2019). „Hamilton prvi kockar Monte Karla”. sportklub.rs. Приступљено 27. 5. 2019. 
  95. ^ „Hamilton trijumfovao posle drame u Monte Karlu”. telegraf.rs. 26. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  96. ^ „Kimi Raikonen u Monaku vozi jubilarnu 300. trku: Pogledajte koje rekorde Formule 1 drži "ledeni Finac". telegraf.rs. 24. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  97. 97,0 97,1 „2017 Formula One Sporting Regulations”. FIA.com. FIA. 9. 3. 2017. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди]