Антун Вранчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антун Вранчић
Antun Vrancic by Martin Rota.jpg
Антун Вранчић, хрватски племић
Датум рођења (1504-05-29) 29. мај 1504.
Место рођења Шибеник
Млетачка република
Датум смрти 15. јун 1573.(1573-06-15)(69 год.)
Место смрти Прешов
Краљевина Угарска
Кардинал естергомски

Антун Вранчић (лат. Antonius Verantius; Шибеник, 29. мај 1504Прешов, 15. јун 1573) је био хрватски хуманиста.

Рођен је у Шибенику, где је и стекао прво хуманистичко образовање. Након студија у Падови, Бечу и Кракову, постаје саветник ердељског кнеза Ивана Запоље, али 1549. године прелази на страну Хабзбурговаца те у служби храватско-угарског краља Фердинанда I постиже сјајну дипломатску каријеру. За своје заслуге награђен је местом острогонског надбискупа, затим примаса Угарске, а пред крај живота постаје кардинал. Умро је у Прешову.

На бројним путовањима сакупља римске натписе на Балкану, а током једне дипломатске мисије у Османском царству, заједно с познатим фламанским хуманистом А. Б. Busbecqom у Анкари проналази Августов аутобиографски спис Дела божанског Августа (Res gestae divi Augusti), касније назван Споменик из Анкаре (Monumentum Ancyrānum).

Поред важних историјско-путописних дела, у којима углавном описује балканске и друге источно-европске земље, за хуманистичку латинску књижевност значајна је његова збирка песама у елегијским дистисима Песме у доколици (Otia, из 1542. године), у којима пева о љубави, животним радостима и друштвеним збивањима. За културну и друштвену историју важна је Вранчићева кореспонденција са Еразмом Ротердамским, Николом Зринским и другим истакнутим личностима тога доба.

Антун Вранчић је познат и као стриц Фауста Вранчића.