Арг-е Бам

Координате: 29° 06′ 28″ N 58° 21′ 43″ E / 29.10778° СГШ; 58.36194° ИГД / 29.10778; 58.36194
С Википедије, слободне енциклопедије
Бам и његов културни крајолик
Fortaleza de Bam, Irán, 2016-09-23, DD 09.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Bam and its Cultural Landscape Edit this on Wikidata
МестоБам, Иран Иран
Координате29° 07′ 01″ СГШ; 58° 22′ 07″ ИГД / 29.116855555556° СГШ; 58.368475° ИГД / 29.116855555556; 58.368475
Површина180.000 m2 (1.900.000 sq ft)
КритеријумиКултурно добро: ii, iii, iv, v
Референца1208
Упис2004 (Грешка у изразу: неочекивани оператор „>“ седница)
Угроженост2004-2013
Bam на мапи Ирана
Bam
Bam
Локација Бама у Ирану
Арг-е Бам пре и након земљотреса
Пре земљотреса
Након земљотреса
Сада

Цитадела Арг-е Бам (перс. ارگ بم) била је највећа грађевина од ћерпича (непечене цигле) на свету[1][2], а налазила се надомак града Бама у покрајини Керман на североистоку Ирана. Дана 26. децембра 2003. године, услед разорног земљотреса који је погодио град Бам и његову околину, цитадела Арг-е Бам порушена је скоро до темеља. Неколико дана након потреса тадашњи ирански председник Мохамад Хатами изјавио је да ће цитадела бити обновљена.

„Цитадела Арг-е Бам и њен културни крајолик“ уписана је на Унесков попис места светске баштине у Азији и Океанији. Ово огромно утврђење с цитаделом у средишту налазило се на Путу свиле, а саграђено је у 5. веку п. н. е. и било је у употреби све до 1850. године н. е. Није познато због чега после тог датума више није било коришћено.

Град Бам вероватно потиче из времена пре Партијског царства (247. – 224. п.н.е.), када је изграђено прво утврђење, док је већина околних грађевина изграђена у сафавидском периоду (1501-1736). Бам је одувек био важно трговачко место познато по својим висококвалитетним тканинама и производњи одеће[1], али и као пољопривредно средиште где су се узгајале урме захваљујући наводњавању мрежом каната (подземних канала).

Град је био напуштен након инвазије Авганистанаца 1722. године. Након што је поново насељен, напуштен је након напада из Шираза 1762. године. Од тада је цео град претворен у војне бараке до 1850. године. Град је полако напредовао као пољопривредно, а касније и индустријско средиште, све до катастрофалног потреса 2003. године. Данас се полако обнавља и постаје туристичко место захваљујући приливу многих посетилаца који долазе да виде древно утврђење.

Читава грађевина заправо представља импозантно утврђење у чијем је срцу смештена цитадела, но захваљујући елегантном изгледу цитаделе која је представљала најузвишенији део утврђења, читаво утврђење је названо цитадела Арг-е Бам.

Димензије[уреди | уреди извор]

Површина цитаделе износи 180.000 m квадратних, а опасана је зидинама висине између 6 и 7 m и укупне дужине 1815 m. Цитадела се састоји од две засебне целине од којих свака има своје посебне карактеристике. Широм древног града Бама уздизало се 67 кула, укључујући и 38 које су се налазиле у оквиру самог утврђења.

Пројектовање и изградња цитаделе[уреди | уреди извор]

Планирање и градња цитаделе по свему судећи су били пажљиво осмишљени у погледу различитих аспеката. Из садашње форме цитаделе јасно се види да је онај или они који су планирали њену градњу имали јасну визију целокупне завршене грађевине и града још од раних стадијума градње. Током сваког појединачног стадијума градње сваки сегмент понаособ би био саграђен као довршена форма, и то тако да се сваки наредни придодати сегмент лако и природно надовезује на већ постојеће сегменте.

Цитадела је лоцирана у срцу војног утврђења – града, на локацији која обезбеђује најбољи и најшири поглед на околину.

Архитектонска форма цитаделе састоји се од две засебне целине:

  1. „Гувернерске четврти“ која се налази у оквиру унутрашњих зидина и укључује војну тврђаву, целогодишњу резиденцијалну зграду владара, млин, војне бараке, 40 m дубок бунар и штале за 200 коња.
  2. Стамбене четврти Старога града која окружује Гувернерску четврт, а састоји се од главне капије града, пута који спаја капију града са улазом у утврђење у правцу север-југ, базара који заузима простор дуж поменутог пута, и око 400 кућа са припадајућим јавним зградама попут школе и спортских објеката. 

Што се стамбене четврти тиче, препознатљива су три типа кућа:

  1. Мање куће са 2-3 просторије за сиромашне породице. 
  2. Веће куће са 3-4 просторије за имућније породице средњег сталежа, од којих поједине имају и трем
  3. Велике, луксузне куће са већим бројем просторија окренутих на различите стране света како би биле погодне за различита годишња доба, заједно са великим двориштима и стајама за домаће животиње у близини куће. Оваквих кућа је у граду било најмање, а истицале су се Систанска и Јеврејска кућа. 

Све грађевине су грађене од непечене цигле – ћерпича, захваљујући чему је цитадела Арг-е Бам све до земљотреса 2003. године важила за највећу грађевину ове врсте у свету.

Безбедност[уреди | уреди извор]

Када би се врата капије града затворила, ниједан човек нити животиња не би могли ући унутар или изаћи изван градских зидина. Житељи града могли су опстајати веома дуго без потребе за везама са спољашњим светом захваљујући бунарима, баштама, воћњацима и стајама са домаћим животињама којима су располагали унутар зидина. По изградњи војног утврђења житељи града су чак и под опсадом несметано могли живети у граду док би војници бранили град са цитаделе опасане високим зидинама и кулама.

Систем хлађења[уреди | уреди извор]

Поред кула стражара и високих зидина утврђења украшених орнаментима, цитаделу карактеришу и величанствени ветрохвати који се уздижу на хоризонту. Ветрохват је конструкција у облику димњака која је смештена изнад објекта, има два функционална отвора који служе за довођење и одвођење ваздуха. Унутар утврђења коришћени су и мањи базени с хладном водом који су се налазили на путу ветра, што је додатно расхлађивало ваздух и елиминисало песак и прашину. За различите типове грађевина коришћени су различити ветрохвати. Мање грађевине су имале ветрохвате с једним отвором, док су веће и значајније грађевине имале ветрохвате с четири отвора који су ветрове из различитих праваца усмеравали ка просторијама грађевине.

Земљотрес 2003. године[уреди | уреди извор]

Дана 26. децембра 2003. године у 5:26 по локалном времену град Бам је задесио разоран земљотрес магнитуде 6,6 степени по Рихтеровој скали. Хипоцентар земљотреса био је непосредно испод града, на дубини од свега 7 km.[2] У том тренутку у граду и околини је живело око 142.000 становника. У потресу је страдало око 26.200 људи, на хиљаде су повређене, а преко 75.000 људи је остало без крова над главом. Више од 80% цитаделе је потпуно уништено.

Помоћ света реконструкцији цитаделе Арг-е Бам[уреди | уреди извор]

Будући да је цитадела заједно са својом околином представљала значајно завештање светске баштине, многе земље света учествовале су у њеној обнови. Јапан, Италија и Француска биле су међу првим земљама које су понудиле помоћ. Јапан је Ирану упутио донацију од приближно 1,3 милиона долара за реконструкцију, као и подршку у виду опреме и израде плана Бама како би реконструкција била што прецизнија. Министарство за културно наслеђе и туристичке активности Италије такође је допринело реконструкцији имплементацијом пројекта вредног око 500.000 евра за реконструкцију Куле бр. 1 (на југозападном крилу историјског града). Пројекат је, уз сарадњу италијанских и иранских стручњака, приведен крају у лето 2011. године. Француска је такође помогла израдом детаљне мапе Бама, а Светска банка је донирала значајну суму у знак помоћи овом пројекту. Иранска цитадела Арг-е Бам, након земљотреса стављена на листу угрожених светских баштина, скоро деценију је лежала у рушевинама. Но захваљујући напорима уложеним у реконструкцију Унеско је јуна месеца 2013. године скинуо Арг-е Бам са те листе.[3]

Дана 28. априла 2014. године Бам је посетила и генерална директорка Унеска Ирина Бокова, која је том приликом изјавила: „Унеско је био прва светска организација која је стигла у Бам након земљотреса. Мени је добро познато културно-историјско наслеђе покрајине Керман и града Бама. Што се цитаделе Арг-е Бам тиче, експерти су већ раде на обнављању, и тај пројекат ће бити настављен све до 2020. године. Свесрдно радимо на томе да привучемо финансијску подршку бројних земаља, а у конкретном случају користићемо средства из фондова за помоћ Јапана и других земаља.“ 

Иначе, Јапан и Италија су већ учествовали у реконструкцији Бама, донацијама од по више од милион долара.[4]

Древни Бам 2002. године

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Bam and its Cultural Landscape”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2018. 
  2. ^ а б „BAM AND ARG-E-BAM, IRAN”. Auroville Earth Institute, UNESCO (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2018.   This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  3. ^ „کاخ گلستان در فهرست میراث جهانی یونسکو ثبت شد (Голестанска палата уписана на листу светске баштине Унеска)”. BBC Persian (на језику: персијски). Приступљено 16. 6. 2018. 
  4. ^ „یونسکو قنات ایرانی را به عنوان میراث جهانی ثبت کرد (Унеско ставио иранске канате на листу светске баштине)”. BBC Persian (на језику: персијски). Приступљено 16. 6. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Оригинални текст овог чланка превод је чланка под називом "Цитадела Арг-е Бам", првобитно објављеног у часопису Irana Esperantisto, бр. 4, година друга, лето 2003, странице 5-8. Дозвола за објављивање на Википедији (на персијском језику) прибављена је од аутора чланка.
  • Yousofzadeh, Davood (1998). Bam: M. Mohammadi-zade, Nimrokhi az Arge Bam (Bam Citadel at a Glance). стр. 160. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]