Градска четврт

Тешњар, стара, источњачка четврт у Ваљеву, данас под заштитом државе

Градска четврт или градски кварт, је део градског насеља.[1] Четврт може постојати управно (одређена поделом од стране градске управе) или амбијентално (део са посебном и веома приметним обележјем).

Кварт се такође може односити на неадминистративни, али посебан кварт са сопственим карактером: на пример, слам кварт. Често се користи за округ повезан са одређеном групом људи:[1] на пример, за неке градове се каже да имају јеврејске четврти, дипломатске четврти или боемске четврти.

Стари град Јерусалима тренутно има четири кварта: муслиманску четврт, хришћанску четврт, јеврејску четврт и јерменску четврт (а некада је имао и мароканску четврт).[2] У Дамаску постоји и хришћанска четврт.

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Карта Јерусалимског старог града, подељен на 4 четврти према верској припадности

Порекло назива везано је за староримско урбано планирање нових градова.[3] Већина новооснованих римских градова планирана је у виду четири дела исте величине и значаја, тј. четири четвртине (лат. Quarters), подељених двема главним улицама, Кардом (лат. Cardo, у правцу север-југ) и Декуманусом Максимусом (лат. Decumanus Maximus, у правцу исток-запад), које су на пресеку твориле форум - поплочан градски трг окружен портицима.

Тумачење појма[уреди | уреди извор]

Четврт може бити уређена управним путем, тј. може бити део подручне поделе градске управе (као „испостава“ градске власти). Овакав случај среће се у Пољској (пољ. dzielnica), Словенији (словен. četrt), Хрватској , Немачкој (нем. Ortsteil/Stadtteil), Италији (итал. Quartiere), Француској (франц. Quartier). У Србији је појам четврти у овом смислу некада такође био у употреби.

Поред тога, четврт може бити гледана и шире суседство са посебним одликама, по чему је оно обично јединствено у граду. У овом случају обично постоји одређено обележје:

Структурне варијације[уреди | уреди извор]

Концепт градског блока може се генерализовати као суперблок или подблок.

Суперблок[уреди | уреди извор]

Суперблок, или супер-блок, је подручје урбаног земљишта које је омеђено артеријским путевима и величине више градских блокова типичне величине. Унутар суперблока, локална путна мрежа, ако постоји, је дизајнирана да служи само локалним потребама.

Дефиниције и типологије[уреди | уреди извор]

У оквиру широког концепта суперблока, појављују се различите типологије засноване првенствено на унутрашњим путним мрежама унутар суперблока, њиховом историјском контексту и да ли су аутоцентричне или пешачке. Контекст у којем се суперблокови проучавају или замишљају доводи до различитих дефиниција.

Унутрашња путна мрежа коју карактеришу слепе улице типична је за аутоцентрични развој предграђа првенствено у западним земљама током 20. века. Дефиниција Оксфордског речника архитектуре и пејзажне архитектуре је укорењена у овој типично приградској концепцији:

„Подручје које садржи стамбене објекте, продавнице, школе, канцеларије, итд, са јавним отвореним простором (нпр. зеленилом), окружено путевима и кроз које пролазе ћорсокаци. Оно је повезано је са другим суперблоковима и центром града путем стаза изнад или испод путева (нпр. у Радберн планирању).“[4]

Иако је циљ оваквих суперблокова генерално да се минимизира саобраћај унутар суперблока усмеравањем на магистралне путеве, ефекат је у многим случајевима био учвршћивање зависности од аутомобила ограничавањем пропустљивости пешака и бициклиста.

Суперблокови такође могу да садрже ортогоналну интерну путну мрежу, укључујући и оне засноване на мрежном плану или квазимрежном плану. Та типологија преовлађује у Јапану и Кини, на пример. Чен дефинише урбану морфологију супермреже и суперблока у том контексту на следећи начин:

„Супермрежа је велика мрежа широких путева која дефинише низ ћелија или суперблокова, од којих сваки садржи мрежу ужих улица.“[5]

Суперблокови такође могу бити ретроактивно постављени на већ постојећи план мреже променом саобраћајних правила и уличног пејзажа унутрашњих улица унутар суперблока, као у случају Барселониних суперила (каталонски за суперблокове). Свака суперила има девет градских блокова, са ограничењем брзине на унутрашњим путевима на 10–20 km/h, забрањеним саобраћајем, и кретањем могућним само на периметарским путевима.[6]

У Совјетском Савезу и постсовјетским државама, технички израз из грађевинске индустрије је „стамбени масив“ (рус. Жилой массив). Према дефиницији, стамбени масив се састоји од неколико стамбених четврти (градских блокова) које су повезане једним архитектонским решењем (концептом).[7] У великом броју градова у постсовјетским земљама, неколико градских четврти има називе попут масив и појавило се у другој половини 20. века брзим ширењем градова. У Централној Европи, која је некада била у Варшавском пакту, неколико градова има стамбене области испуњене јефтиним становима вишеспратних зграда познатих као панелак (панелне зграде). Панелне зграде сличног архитектонског типа могу се подизати као једна стамбена градска четврт или већи стамбени простор као масив.

Четврти у Србији[уреди | уреди извор]

На простору Србије израз четврт је релативно нов појам и везује се за време и развој градова од почетка 19. века и прихватања европских традиција на тлу тадашње Кнежевине Србије.

Пре тога, у деловима под влашћу Османског царства је била присутна и османска „етничко-привредна“ подела на махале и чаршију. Док су махале биле стамбени делови града и махом везане за поједине етничке заједнице, дотле је чаршија била у његовом средишту и представљала је „привредни“ део града са трговином и занатством.

У Војводини су постојали крајеви у оквиру насеља (нпр. маџарски крај, рацки крај и сл.), који су најчешће били насељени посебним етничким заједницама, али нису обавезно били са искључиво једном наменом (становање или трговина, рецимо).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Quarter (14)”. Oxford English Dictionary (на језику: енглески). 8 (1 Corrected re-issue изд.). Oxford, UK. 1933. стр. Q 27. Приступљено 2022-10-24. 
  2. ^ „Jerusalem: The Old City”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2022-07-11. 
  3. ^ Norris, Shawn Thomas (10. 8. 2015). „The Cardo and Decumanus Maximus – Where Towns Come Together”. www.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-11. 
  4. ^ Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture, 2ed. Oxford: Oxford University Press. super-block. ISBN 978-0-19-172648-4. 
  5. ^ Xiaofei, Chen (2017-08-29). A Comparative Study of Supergrid and Superblock Urban Structure in China and Japan Rethinking the Chinese Superblocks: Learning from Japanese Experience (Thesis). hdl:2123/17986. 
  6. ^ Bausells, Marta (2016-05-17). „Superblocks to the rescue: Barcelona's plan to give streets back to residents”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-14. 
  7. ^ Understanding about residential massíve. Round calendar planning of residential massíve development by urban-planned complexes (Понятие о жилых массивах. Календарные планы застройки жилых массивов градостроительными комплексами).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]