Пређи на садржај

Градска четврт

С Википедије, слободне енциклопедије
Тешњар, стара, источњачка четврт у Ваљеву, данас под заштитом државе

Градска четврт или градски кварт, је део градског насеља.[1] Четврт може постојати управно (одређена поделом од стране градске управе) или амбијентално (део са посебном и веома приметним обележјем).

Кварт се такође може односити на неадминистративни, али посебан кварт са сопственим карактером: на пример, слам кварт. Често се користи за округ повезан са одређеном групом људи:[1] на пример, за неке градове се каже да имају јеврејске четврти, дипломатске четврти или боемске четврти.

Стари град Јерусалима тренутно има четири кварта: муслиманску четврт, хришћанску четврт, јеврејску четврт и јерменску четврт (а некада је имао и мароканску четврт).[2] У Дамаску постоји и хришћанска четврт.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]
Карта Јерусалимског старог града, подељен на 4 четврти према верској припадности

Порекло назива везано је за староримско урбано планирање нових градова.[3] Већина новооснованих римских градова планирана је у виду четири дела исте величине и значаја, тј. четири четвртине (лат. Quarters), подељених двема главним улицама, Кардом (лат. Cardo, у правцу север-југ) и Декуманусом Максимусом (лат. Decumanus Maximus, у правцу исток-запад), које су на пресеку твориле форум - поплочан градски трг окружен портицима.

Тумачење појма

[уреди | уреди извор]
Скадарлија, боемска четврт Београда

Четврт може бити уређена управним путем, тј. може бити део подручне поделе градске управе (као „испостава“ градске власти). Овакав случај среће се у Пољској (пољ. dzielnica), Словенији (словен. četrt), Хрватској , Немачкој (нем. Ortsteil/Stadtteil), Италији (итал. Quartiere), Француској (фр. Quartier). У Србији је појам четврти у овом смислу некада такође био у употреби.

Поред тога, четврт може бити гледана и шире суседство са посебним одликама, по чему је оно обично јединствено у граду. У овом случају обично постоји одређено обележје:


Четврти у Србији

[уреди | уреди извор]
Четврт црвених фењера у Амстердаму

На простору Србије израз четврт је релативно нов појам и везује се за време и развој градова од почетка 19. века и прихватања европских традиција на тлу тадашње Кнежевине Србије.

Пре тога, у деловима под влашћу Османског царства је била присутна и османска „етничко-привредна“ подела на махале и чаршију. Док су махале биле стамбени делови града и махом везане за поједине етничке заједнице, дотле је чаршија била у његовом средишту и представљала је „привредни“ део града са трговином и занатством.

У Војводини су постојали крајеви у оквиру насеља (нпр. маџарски крај, рацки крај и сл.), који су најчешће били насељени посебним етничким заједницама, али нису обавезно били са искључиво једном наменом (становање или трговина, рецимо).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Quarter (14)”. Oxford English Dictionary (на језику: енглески). 8 (1 Corrected re-issue изд.). Oxford, UK. 1933. стр. Q 27. Приступљено 2022-10-24. 
  2. ^ „Jerusalem: The Old City”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2022-07-11. 
  3. ^ Norris, Shawn Thomas (10. 8. 2015). „The Cardo and Decumanus Maximus – Where Towns Come Together”. www.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-11. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бранислав Којић, Стари балкански градови, вароши и варошице, ИАУС, 1976
  • Oxford English Dictionary, 1989.
  • Jacobs, Jane (1961). The Death and Life of Great American Cities. Random House.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]