Асеријати
Асеријати или Осеријати (лат. Osseriates или Oseriates) су били илирско-панонско племе које је живјело у средњем току ријеке Саве близу ушћа ријеке Врбас.[1] Налазили су се између Колапијана и Бреуција и можда су припадали јужнопанонској језичкој групи.[2] Осеријати су, заједно са келтским Варцијанима и Колапијанима, вјероватно настали од великог племена Бреуција, које се подјелило на неколико мањих група након Великог илирског устанка (6–9. године нове ере).[3]
Ово племе помиње Плиније као једну од знатнијих заједница Либурније (pp. 11. Слободан Чаче, Асерија у античким писаним изврима, ASSERIA, 1, 2003., 7-43). Они су „уживали имунитет” у Асерији. Асеријати су подигли славолук цару Трајану на једном од улаза у тај град. Име племена вјероватно је сатемско и потиче од индоевропског корјена „егхеро” („језеро“).[4]
Археологија
[уреди | уреди извор]У подручју Осеријата, у селу Доња Долина, на десној обали ријеке Саве, око 17 км низводно од Градишке, налази се археолошки локалитет Доња Долина. Проглашен је националним спомеником Босне и Херцеговине.[5]
Повремено насељавање у Доњој Долини почиње у 3. миленијуму прије нове ере, у доба енеолита, о чему свједочи плочаста бакарна сјекира. Ново насеље је било у првој половини 2. миленијума прије нове ере, током раног бронзаног доба, о чему свједоче бронзана сјекира и бодеж. Око 1200. године прије нове ере, на почетку касног бронзаног доба, на овом локалитету је дошло до континуираног насељавања становништва из Подунавља и сјеверне Паноније, припадника културе поља са урнама.[6] Продор Келта у Панонију догодио се средином 4. вијека прије нове ере. Живот у низијском отвореном насељу трајао је до 1. вијека нове ере, када је дефинитивно напуштен.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Stipčević 1989, str. 37.
- ^ Mocsy 1974, str. 67.
- ^ Bowman, Champlin & Lintott 1996, стр. 579
- ^ Quiles 2007, стр. 78.
- ^ „Prahistorijsko naselje Donja Dolina”. kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 2021-02-14. г. Приступљено 13. 8. 2016.
- ^ „Borivoj Čović: OD BUTMIRA DO ILIRA”. Kulturno naslijeđe, Sarajevo, 1976. Архивирано из оригинала 2019-10-01. г. Приступљено 9. 2. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Z. Andrea, Kultura Ilire e Tumave në Pellgun e Korçës, Тирана 1985.
- (језик: енглески) A. Koka, The Illyrian Prehistorical Culture in Albania, Тирана 1985.
- Wilkes, John (1992). The Illyrians. Wiley. ISBN 978-0-631-14671-1.
- (језик: енглески) Bowman, Alan; Champlin, Edward; Lintott, Andrew (1996). The Cambridge Ancient History, Vol. 10: The Augustan Empire, 43 BC-AD 69 (Volume 10).
- (језик: енглески) Mocsy, Andras (1974). Pannonia and Upper Moesia.. Routledge Kegan Paull Ltd.
- (језик: енглески) Quiles, Carlos (2007), A grammar of modern Indo-European: language and culture, writting system and phonology, morphology, syntax. Association cultural DNGHU.
- Stipčević, Aleksandar (1989), Iliri : povijest, život, kultura. Zagreb : Školska knjiga.
