Атинтани — Википедија

Атинтани или Атинтанијанци (стгрч. Ἀτιντάνες) је назив старогрчког племена у Епиру, Насељавали су унутрашњост обале Чаотије. О њима су писали Тукидид, Полибије и Страбон.

На почетку Пелопонеског рата, Атинтани и Молосиани се појављују под вођством Сабилинтуса, регента краља Тархипаса, а као савезници Спарте против Акарнаније. У лексикону „Етника“ од Стефана Византијског, Атинтанија се појављује као регион у Македонији, названој по Атинтану, сину божанства Македона. Према Споразуму у Феникеу, из 205. година п. н. е., Атинтанија је додељена Македонском краљевству.

Можда је било више племена са сличним именом^[1] као што су Атинтани у Илирији, северно од Via Egnatia (Игњатијевог пута) . Апијани^[2] се спомињу и близу Епидамноса. Реч је вероватно, о два различита племена јер је географско растојање између њих велико. Али, од времена формирања Новог Епира то илирско племе постојало је хеленизовано.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ The Illyrian Atintani, the Epirotic Atintanes and the Roman Protectorate, N. G. L. Hammond
^ Appian, Illyrian Wars, App. Ill. 2
^ Apostolos N. Athanassakis, "N.G.L. Hammond, Migrations and Invasions in Greece and Adjacent Areas (review)", American journal of philology 99 (1977), page 263, "the partly Hellenic and partly Hellenized Epirus Nova".

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу