Агрон

Агрон
Агрон
Краљ Илирије
	Краљ Агрон од Илирије
Лични подаци
Датум рођења	око 280. п. н. е.
Место рођења	долина Неретве, Илирија (данашња Херцеговина)
Датум смрти	231. п. н. е.
Место смрти	Скадар (Илирија), Илирија
Потомство	Пинес
Родитељи	Плеурат II
Династија	Ардијејци
Период	око 250. п. н. е. — 231. п. н. е.
Претходник	Плеурат II
Наследник	Пинес (формално) ; Теута (као регент)

Агрон (грч. Ἄγρων; владао од око 250. п. н. е. до 231. п. н. е.) био је илирски краљ из племена Ардијејаца под чијом је владавином Илирска краљевина доживела свој највећи војни, политички и поморски успон у античко доба. Успео је да уједини различита илирска племена, створи моћну копнену војску и изгради респектабилну ратну флоту на Јадрану, чиме је претворио Илирију у водећу балканску силу тог времена. Његову владавину је обележио савез са Македонијом и велика победа над Етолцима, али и изненадна смрт која је отворила пут Првом илирском рату. Главни историјски извор за његову владавину су Историје грчког историчара Полибија.^[1]

Долазак на власт и уједињење Илира

Агрон је био син Плеурата II, оснивача нове владарске династије из ратоборног племена Ардијејаца. Престо је наследио око 250. године п. н. е. У тренутку његовог ступања на власт, илирска племена су била разједињена и често у међусобним сукобима. Агрон је показао изузетан државнички дар и војну способност – успео је да покори или дипломатски приволи суседна племена (попут Лабеата, Далмата и Даорса) и уједини их под централном влашћу Ардијејске краљевине.^[2]

Његова држава се простирала на широком простору од реке Неретве на северу, обухватајући делове данашње Далмације, Херцеговине и Црне Горе, па све до реке Војуше у данашњој Албанији на југу. Престоница краљевине био је Скадар, док је Нарона (Вид код Метковића) служила као главно стратешко и трговачко упориште на северу, а Ризон (Рисан) као неосвојива тврђава у Бококоторском заливу.

Војне реформе и поморска доминација

Агрон је извршио радикалну реформу илирске војске. Најзначајнија иновација била је масовна изградња и усавршавање лаких, брзих и изузетно покретних ратних бродова – лембова (lemboi). Сваки илирски лембо могао је да прими око 50 ратника поред веслача.^[3]

Са флотом која је бројала на стотине лембова, Агрон је успоставио потпуну доминацију над Јадранским и Јонским морем. За разлику од претходних владара, Агрон је гусарење (пиратство) подигао на ниво државне политике. Илирски бродови су редовно пресретали грчке и италијанске трговачке руте, нападали грчке колоније на јадранским острвима (Ису, Фарос, Коркиру) и пљачкали обале Епира и Пелопонеза, што је довело до огромног прилива богатства у државну касу.

Савез са Македонијом и Битка код Медеона

Политички успон Илирије поклопио се са слабљењем Епирске краљевине. Највећу претњу по Агрона представљао је Етолски савез, моћна грчка конфедерација која је покушавала да прошири свој утицај на рачун Епира и Акарнаније.

Око 232. године п. н. е., македонски краљ Деметрије II Етолик, суочен са притиском Етолаца, склопио је војно-политички савез са Агроном. Деметрије је богато платио Агрону да војно интервенише у Грчкој и спаси град Медеон у Акарнанији, који су Етолци држали под жестоком опсадом и довели до ивице глади.^[4]

У јесен 231. године п. н. е., Агрон је послао флоту од 100 лембова са 5.000 бираних илирских ратника. Они су се под окриљем ноћи искрцали у близини Медеона, брзо се сврстали у војни поредак и извршили силовит јуриш на етолске положаје. Изненађени Илирском тактиком и силином напада, Етолци – који су важили за најбоље грчке пешаке тог времена – претрпели су катастрофалан пораз. Велики број Грка је убијен, а Илири су задобили огроман ратни плен у виду оружја, оклопа и заробљеника, након чега су се тријумфално вратили кући.^[5]

Изненадна смрт и наслеђе

Када су се војсковође вратиле у Скадар и Агрону пренеле вести о величанственој победи над Етолцима, на двору је приређено вишедневно славље. Према записима историчара Полибија, краљ Агрон је био толико усхићен победом своје војске да је прекомерно конзумирао алкохол током банкета, услед чега је добио тежак напад запаљења плућа (плеуритис) и преминуо након неколико дана, у касну јесен 231. године п. н. е.^[6]

Агрон је иза себе оставио малолетног сина Пинеса, којег је добио у свом првом браку са супругом Тритеутом. Међутим, пре своје смрти, Агрон се развео од Тритеуте и оженио својом другом супругом, Теутом. С обзиром на Пинесово малолетство, улогу регента и стварну власт над Илирском краљевином преузела је краљица Теута, која је наставила Агронову агресивну поморску политику, што ће убрзо довести до сукоба са Римском републиком.^[7]

Породично стабло династије Ардијејаца

Плеурат II (отац)
- Агрон (око 250—231. п. н. е.)
  - са Тритеутом: Пинес (формални краљ)
  - са Теутом: (без потомства)

Види још

Референце

^ Hammond, N. G. L. (1967). Epirus: The Geography, the Ancient Remains, the History and the Topography of Epirus. Oxford: Clarendon Press. стр. 591.
^ Wilkes, John (1995). The Illyrians. Oxford, United Kingdom: Blackwell Publishing. стр. 156.
^ Polybius. Histories, 2.2: „Агрон, краљ Илира, син Плеуратов, имао је већу копнену војску и флоту од било ког краља који је пре њега владао Илиријом.”
^ Errington, R. M. (1989). „Rome and Greece to 205 B.C.”. У: Astin, A. E.; Walbank, F. W. The Cambridge Ancient History: Rome and the Mediterranean to 133 B.C. **VIII**. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 83.
^ Polybius. Histories, 2.3: Опис Илирске победе код Медеона и етолске пропасти.
^ Walbank, F. W. (1957). A Historical Commentary on Polybius: Volume I. Oxford: Clarendon Press. стр. 155.
^ Gruen, Erich S. (1984). The Hellenistic World and the Coming of Rome. Berkeley: University of California Press. стр. 359.

Литература

Полибије, Историје (књига II)
Апијан из Александрије, Илирски ратови (Illyrica)
Џон Вилкс, Илири, Бања Лука, 2001.
Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.