Деситијати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Деситијати или Даситијати, Дезитијати (лат. Daesitiates, Daezitiates) су били илирско племе које је живело на просторима које данас заузима Босна и Херцеговина у време Римске републике. Уз Мезеје и Деситијати су подпадали под Панонијане.[1] Били су утицајни од краја IV века п. н. е., па до почетка III века Хр.ере. Докази њихових свакодневних активности могу се наћи у књижевним изворима, тако да судећи по тим материјалним и културним доказима, можемо сматрати да су они врло блиски са аутохтоном босанском културном групом.[2] То са разлогом јер су Деситијати били присутни на западном Балкану током целе римске владавине, а њихова имена могу се наћи и у многим натписима историјских дела античких писаца. Током XIX века, научни интерес за истраживањима материјалних доказа Деситијата била су усмерена у деловима Горње Босне. Међутим, сви истраживачки напори тек треба да обезбеде комплетну анализу о Деситијатима. Код овог племена је несумњиво јасно да су један од главних саставних делова илирског етно-културног комплекса који се протезао од јужног Јадрана до Дунава на северу. Ово важи нарочито и због тога што су живели у центру илирског западног Балкана ослањајући се на делове панонског света.


После скоро три века политичке независности, Деситијати подпадају под власт римског цара Августа.[3] Након тога, Деситијати су укључени у провинцију Илирик али његова ова територија знатно умањена.[4]

Коначно, све већи јаз између Римске владе и њених поданика у Илирика је довела до Великог илирског устанка који је почео у пролеће 6. године Хр.ере. Деситијати су се први дигли на устанак под вођством Батона, а ускоро су им се придружили и племе Бреуци.[5] Остали сународници су регрутовани за борбу против Маркомана, док се устанак брзо ширио огромним областима западног Балкана и Дунавског региона[6]. Улога Деситијата у побуни је била огромна, што је допринело њиховом коначном нестанку.

Извори[уреди]

  1. ^ Wilkes (1992). стр. 80.
  2. ^ „Borivoj Čović: OD BUTMIRA DO ILIRA”. Kulturno naslijeđe, Sarajevo, 1976. Приступљено 9. 2. 2016. 
  3. ^ „Ivo Bojanovski: BOSNA I HERCEGOVINA U ANTIČKO DOBA”. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988. Приступљено 9. 2. 2016. 
  4. ^ Wilkes (1992). стр. 216.
  5. ^ „Salmedin Mesihović , ILIRIKE”. Autorsko izdanje, Sarajevo, 2014. Приступљено 9. 2. 2017. 
  6. ^ Wilkes (1992). стр. 207.

Литература[уреди]