Атлетика на Летњим олимпијским играма 2004 — бацање кладива за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Olympic flag.svg
Athletics pictogram.svg

Такмичење у бацању кладива за мушкарце на Олимпијским играма 2004. је одржано двадесет четврти пут од када је уведно је као нова атлетска дисципина на Олимпијским играма 1900. у Паризу. Такмичење је одржано на Олимпијском стадиону Спиридон Луис у Атини 20. и 22. августа.

Пре почетка такмичења постојала су три фаворита за освајање медаља:Иван Тихон из Белорусије светски првак из Париза 2003., Адријан Ануш из Мађарске европски првак из Минхена 2002. и Јапанац Коџи Мурофуши, бронзана медаља са Светског првенства 2003. у Паризу, који је имао трећи најдуже бацање у 2003. години — 84,86 м. У финалу, Ануш је водио од самог почетка, са 80,53 м у првом кругу и 82,32 м у још два круга. У трећем кругу, је побољшшао даљину на 83,19 метара и постигао најбољи резултат такмичења.

Мурофуши је био други са најбољим бацањем од 82,91 метра у последњем кругу, и освојио сребрну медаљу. Ануш је прошао тестове за допинг контрлу пре и после такмичења, али је после дисквалификације првака у бацању диска Роберта Фазекаша са којим је Ануш имао истог тренера, позван је назад за још један тест. Поновљеном анализом је откривено да је користио забрањена средства, па је дисквалификован, а златна медаља је припала Мурофушију.

Учествовало је 35 такмичара из 25 земаља, подељених у две квалификационе групе: група А са 18 и група Б са 17 такмичара.

Земље учеснице[уреди]

Земље учеснице

Победници[уреди]

Gold medal olympic.svg Silver medal olympic.svg Bronze medal olympic.svg
Коџи Мурофуши
 Јапан
Иван Тихон
 Белорусија
Ешреф Апак
 Турска

Рекорди пре почетка такмичење[уреди]

стање на дан 21. август 2004.
Светски рекорд Јуриј Седих
 Совјетски Савез
86,74 Штутгарт, Западна Немачка 30. август 1986.
Олимпијски рекорд Сергеј Литвинов
 Совјетски Савез
84,80 Сеул, Јужна Кореја 26. септембар 1988.
Најбољи резултат сезоне Иван Тихон
 Русија
84,46 Минск, Белорусија 7. мај 2004.
Афрички рекорд Крис Хармсе
 Јужна Африка
80,21 Potchefstroom, Јужноафричка Република 20. април 2004.
Азијски рекорд Коџи Мурофуши
 Јапан
84,86 Праг, Чешка 29. јун 2003.
Североамерички рекорд Ленс Дил
 Сједињене Америчке Државе
82,52 Милано, Италија 7. септембар 1996.
Јужноамерички рекорд Хуан Игнасио Кера
 Аргентина
76,42 Трст, Италија 25. јул 2001.
Европски рекорд Јуриј Седих
 Совјетски Савез
86,74 Штутгарт, Западна Немачка 30. август 1986.
Океанијски рекорд Стјуарт Рендел
 Аустралија
79,29 Вараждин, Хрватска 6. јул 2002.

Сатница[уреди]

Датум Време Коло
20. август 2011. 9:15 Квалификације А група
20. август 2011. 11:00 Квалификације Б група
22. август 2011. 21:15 Финале

Резултати[уреди]

Квалификације[уреди]

За пласма у финале међу 12 најбољих норма је била 78,00 метара. Задату норму су испунила четири такмичара (КВ), а осам је у финале ушло према посигнутом резултату (кв).

Пласман Група Атлетичар Држава #1 #2 #3 Резултат Напомене
1 Б Иван Тихон  Белорусија 77,85 77,12 80,78 80,78 КВ
2 Б Кристијан Парш  Мађарска 77,43 80,50 80,50 КВ
3 Б Коџи Мурофуши  Јапан 79,55 79,55 КВ
4 Б Примож Козмус  Словенија 76,97 78,81 78,816 КВ ЛРС
5 А Адријан Ануш  Мађарска 79,59 79,59 кв
6 A Маркус Есер  Немачка 76,39 75,29 77,49 77,49 кв
7 Б Либор Харфрејтаг  Словачка 77,30 77,30 кв
8 А Игор Астапкович  Белорусија 76,70 76,08 76,88 76,88 кв
9 Б Никола Вицони  Италија 76,84 75,35 75,03 76,84 кв
10 А Ешреф Апак  Турска 76,74 76,74 кв
11 Б Вадим Девјатовски  Белорусија 71,69 74,81 76,72 76,72 кв
12 Б Карстен Кобс  Немачка 76,69 76,69 кв
13 А Иља Коновалов  Русија 75,40 76,36 76,36
14 А Шимон Зјолковски  Пољска 76,12 74,55 76,17 76,17
15 Б Милосав Конопка  Словачка 74,42 76,16 76,16
16 Б Оли-Пека Карјалајнен  Финска 74,51 76,11 77,11
17 Б Сергеј Кирмасов  Русија 75,12 73,68 75,83 75,83
18 17 Александрор Пападимириос  Грчка 75,55 75,55
19 18 Oleksandr Krykun  Украјина 75,42 74,37 75,42
20 Б Артем Рубанко  Украјина 75,08 75,08
21 Б Џејмс Паркер  Сједињене Америчке Државе 73,15 74,09 75,04 75,04
22 Б Андраш Хаклић  Хрватска 73,51 74,43 74,43
23 Б Давид Седерберг  Финска 74,14 74,14
24 А Патрик Сутер  Швајцарска 72,45 73,54 73,54
25 Б Јуриј Воронкин  Русија 73,47 71,97 73,47
26 А Стјуарт Рандел  Аустралија 72,61 72,61
27 А Хуан Игнасио Сера  Аргентина 69,10 72,53 68,64 72,53
28 А Витор Коста  Португалија 72,47 72,44 72,47
29 А Роман Розна  Молдавија 71,78 71,78
30 А Владимир Машка  Чешка 71,76 71,76
31 Б Али ел Зинкави  Кувајт 70,67 71,06 70,68 71,06
32 Б Доријан Цолаку  Албанија 70,06 69,27 67,61 70,06
33 А Алфред Џорџ Кругер  Сједињене Америчке Државе 69,38 68,03 69,38
Владислав Пискунов  Украјина х х х Нема пласман
Дилшод Назаров  Таџикистан х х х Нема пласман

Финале[уреди]

Пласман Атлетичар Држава 1 2 3 4 5 6 Резултат Напомене
Gold medal.svg Коџи Мурофуши  Јапан 79,90 81,60 81,16 82,35 х 82,91 82,91 ЛРС
Silver medal.svg Иван Тихон  Белорусија х х 78,55 78,31 79,81 х 79,81
Bronze medal.svg Ешреф Апак  Турска 75,79 79,51 х 79,23 75,15 76,34 79,51
4 Вадим Девјатовски  Белорусија 78,67 78,82 х 75,41 76,61 х 78,82
5 Кристијан Парш  Мађарска 76,94 78,16 77,55 78,73 х 77,26 78,73
6 Примож Козмус  Словенија 75,82 77,08 76,45 78,56 77,61 78,24 78,56
7 Либор Харфрејтаг  Словачка 74,93 77,52 77,30 75,60 77,54 73,06 77,54
8 Карстен Кобс  Немачка 75,72 75,97 76,30 76,30
9 Игор Астапкович  Белорусија х х 76,22 76,22
10 Никола Вицони  Италија 74,27 72,97 73,02 74,27
11 Маркус Есер  Немачка 72,51 х 71,31 72,51
Адријан Ануш[1]  Мађарска 83,19 Дисквалификован
  1. ^ Освајач златне медаље у бацању кладива Адријан Ануш је био позитиван на допинг контроли, па му је одузета златна медаља а резултат је обрисани.

Легенда: СР = Светски рекорд, ОР = Олимпијски рекорд, ЕР = Европски рекорд, ОКР = Океанијски рекорд, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), ЛРС = Рекорд сезоне (најбоље лично време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд

Спољашње везе[уреди]