Бадминтон на Летњим олимпијским играма

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Badminton pictogram.svg
Olympic flag.svg

Бадминтон се на Олимпијским играма појавио као пробни спорт у Минхену 1972. године и на играма у Сеулу 1988. године. У службени програм Олимпијских игара уврштен је на Играма у Барселони 1992. године и од тада је стално у службеном програму.[тражи се извор]


Историја бадминтона на Олимпијским играма[уреди | уреди извор]

Први пут на Олимпијским играма бадминтон се појавио 1972. године у Минхену као пробни спорт. Званично је уврштен у програм Олимпијских игара две деценије касније, 1992. године у Барселони[1]. Тада је одржан у четири дисциплине: мушки сингл, женски сингл, мушки дубл и женски дубл. На наредним Олимпијским играма у Атланти, 1996. године, уведена је и пета дисциплина, мешовити дубл. Од тада, систем такмичења остао је непромењен. Кина је убедљиво најуспешнија репрезентација у бадминтону на Олимпијским играма са 41 освојеном медаљом[2], а прате је Индонезија и Јужна Кореја са 19 медаља. Најбоља европска држава је Данска са укупно осам одличја.


Промене правила на Олимпијским играма[уреди | уреди извор]

Након Олимпијских игара у Лондону 2012. године дошло је до велике промене правила у овом спорту. До тада се такмичење играло у групном формату, након чега се ишло у нокаут фазу. Такмичарке из Кине, Индонезије и Јужне Кореје намерно су губиле[3] мечеве како би у даљем току такмичења имале лакше противнице и „диктирале“ жреб. Светска бадминтон федерација санкционисала их је елиминацијом[4] и од тада су промењена правила[5] у свим категоријама. Не постоји више групна фаза, већ турнир почиње од четвртфинала.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Укупно 69 различитих репрезентација учествовало је на Олимпијским играма у бадминтону. Од тога је 19 држава учествовало на свих седам досадашњих турнира на Олимпијским играма. За бадминтон се користи пераста лоптица која је направљена од 16 гушчјих пера забодених у плутени чеп[6]. Лоптица може достићи брзину и преко 320 километара на час, али само на делић секунде. С обзиром да на лоптицу јако утиче струјање ваздуха или ветар, такмичарски мечеви се одржавају искључиво у затвореном простору. У квалификација за Олимпијске игре учествује 29 такмичара у синглу и 19 парова у дублу. Они се одређују према светској ранг листи.

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

Стање после Летњих олимпијских игара 2016. године.

Пласман Земља Gold medal olympic.svg Silver medal olympic.svg Bronze medal olympic.svg GoldSilverBronze medals.svg
1 Кина Кина 18 8 15 41
2 Индонезија Индонезија 7 6 6 19
3 Јужна Кореја Јужна Кореја 6 7 6 19
4 Данска Данска 1 3 4 8
5 Јапан Јапан 1 1 1 3
6 Шпанија Шпанија 1 0 0 1
7 Малезија Малезија 0 6 2 8
8 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0 1 2 3
9 Индија Индија 0 1 1 2
10 Холандија Холандија 0 1 0 1
11 Русија Русија 0 0 1 1
Укупно 34 34 38 106

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Olympic Sports : Badminton|The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-25. 
  2. ^ „Badminton - facts about Badminton in the olympics”. www.olympiandatabase.com. Приступљено 2019-12-25. 
  3. ^ Peters, Justin (2012-08-01). „Why Were Those Olympic Badminton Players Trying To Lose? And Why Is the Sport So Dirty?”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-25. 
  4. ^ Kelso, Paul (2012-08-01). „Badminton pairs expelled from London 2012 Olympics after 'match-fixing' scandal” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2019-12-25. 
  5. ^ Caci, Nicole. „Olympic badminton shifts rules after 2012 scandal”. Sports Illustrated (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-25. 
  6. ^ „Sportski vodič - Badminton - o sportu”. www.sportskivodic.com. Приступљено 2019-12-25.