Балашов
| Балашов рус. Балашов | |
|---|---|
 Музеј регионалне историје у Балашову | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Област | Саратовска област |
| Основан | XVIII век |
| Статус града | 1780. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023. | 72.900 |
| — густина | 1.029,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 51° 33′ 00″ С; 43° 10′ 00″ И / 51.55° С; 43.166667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 140 m |
| Површина | 70,81 km2 |
.svg)  Балашов Балашов на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | +7 84545 |
| ОКАТО код | 63410 |
| Веб-сајт | |
| balashovadmin | |
.png)
.png)
Балашов (рус. Балашов) град је у Русији у Саратовској области. Административни центар је центар Балашовског региона и железнички чвор југоисточне железнице. Према попису становништва из 2023. у граду је живело 72.900 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази на источној страни окраине окско-Донске равнице, на реци Хопјор, (притоци Дона), на раскрсници жежезничких линија Тамбов—Камишин и Поворино—Пенза.
Кроз Балашов протиче река Хопјор, која дели град на два неједнака дела: један, који се скоро у потпуности састоји из једноспратних дрвених кућа и веома подсећа на села средње Русије и други, у коме су углавном двоспратне и троспратне куће прављене од блокова и цигле.
У близини града се налази војни аеродром и војни град Восход (Балашов-13).[2]
Клима
[уреди | уреди извор]| Клима Балашова | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 7 (45) |
8 (46) |
19 (66) |
31 (88) |
34 (93) |
39 (102) |
40 (104) |
39 (102) |
34 (93) |
26 (79) |
18 (64) |
10 (50) |
40 (104) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −4,5 (23,9) |
−4,5 (23,9) |
0,7 (33,3) |
12,1 (53,8) |
20,4 (68,7) |
24,7 (76,5) |
26,7 (80,1) |
25,0 (77) |
18,4 (65,1) |
10,1 (50,2) |
0,8 (33,4) |
−4,0 (24,8) |
10,6 (51,1) |
| Просек, °C (°F) | −7,9 (17,8) |
−8,3 (17,1) |
−3,0 (26,6) |
7,9 (46,2) |
15,9 (60,6) |
20,4 (68,7) |
22,7 (72,9) |
21,1 (70) |
14,9 (58,8) |
7,0 (44,6) |
−1,7 (28,9) |
−7,2 (19) |
6,9 (44,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −11,5 (11,3) |
−12,4 (9,7) |
−6,9 (19,6) |
3,3 (37,9) |
10,4 (50,7) |
15,1 (59,2) |
17,7 (63,9) |
16,4 (61,5) |
10,7 (51,3) |
4,0 (39,2) |
−4,1 (24,6) |
−10,6 (12,9) |
2,8 (37) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −38 (−36) |
−36 (−33) |
−33 (−27) |
−17 (1) |
−6 (21) |
0 (32) |
5 (41) |
2 (36) |
−6 (21) |
−15 (5) |
−27 (−17) |
−34 (−29) |
−38 (−36) |
| Извор: Метеостатистика для Саратовской области Календарь Приволжского УГМС | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Балашов је основан почетком XVII века, прво као пољопривредно добро, а потом као село. Указом императорке Јекатерине II из 1780. године, Балашову је додељен статус окружног града и балашовски округ је ушао у састав саратовске губерније.
Железничка пруга Харков-Балашов је отворена 1895. године.
Када су 1928. године укинуте губерније и окружни градови, Балашов постаје центар балашовског рејона и балашовског округа њижње-волжског краја.
Од 1936. године Балашов је у саставу саратовске области.
Од 1954. до 1957. Балашов је био административни центар Балашовске области, образоване од делова територије вороњешке, саратовске, стаљинградске и тамбовске области.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 82.222 становника, 16.108 (16,38%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 47.686 | 64.349 | 83.110 | 93.067 | 97.047[3] | 98.330[4] | 82.227 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://balashover.ru/news/41588.html
- ^ „Посёлок Восход (Балашов-13), в/ч 44231”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2009. г. Приступљено 19. 03. 2012.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Официальный сайт администрации города (језик: руски)
- История герба Балашова (језик: руски)
- Балашов в энциклопедии «Мой город» (језик: руски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
