Банатско Велико Село

Координате: 45° 49′ 23″ С; 20° 35′ 34″ И / 45.823° С; 20.592833° И / 45.823; 20.592833
С Википедије, слободне енциклопедије
Банатско Велико Село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСеверно-банатски
ОпштинаКикинда
Становништво
 — 2011.3034
 — густина71/km2
Географске карактеристике
Координате45° 49′ 23″ С; 20° 35′ 34″ И / 45.823° С; 20.592833° И / 45.823; 20.592833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина70 m
Површина42,7 km2
Банатско Велико Село на карти Србије
Банатско Велико Село
Банатско Велико Село
Банатско Велико Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23312
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Банатско Велико Село (мађ. Szenthubert és Szentborbála és Károlyliget или Bánátnagyfalu, нем. Sankt Hubert und Seultour und Charleville) је насеље у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2002. било је 3034 становника (према попису из 1991. било је 3134 становника).

Историја

Спомен кућа у Банатском Великом Селу

После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су три села који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур, Шарлвил и Сент Хуберт). Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих реона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3.134 становника од чега су већина Срби.


Демографија

У насељу Банатско Велико Село живи 2550 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,0 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 1112 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.388
1953. 4.276
1961. 4.310
1971. 3.603
1981. 3.332
1991. 3.134 3.092
2002. 3.034 3.097
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.922 96,30%
Мађари
  
26 0,85%
Роми
  
14 0,46%
Хрвати
  
10 0,32%
Македонци
  
10 0,32%
Црногорци
  
8 0,26%
Југословени
  
7 0,23%
Муслимани
  
3 0,09%
Украјинци
  
2 0,06%
Словаци
  
1 0,03%
Албанци
  
1 0,03%
непознато
  
4 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

Спољашње везе

Фото албум

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45_49_38_N_20_35_57_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude

Шаблон:Општина Кикинда

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.