Белајска испосница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Белајска испосница
Belajska isposnica.jpg
Детаљ и Белајске испоснице
Опште информације
МестоБелаје
ОпштинаДечани
Држава Србија
Време настанка1300./1400.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе
СедиштеПриштина - Лепосавић
АдресаТрепчино насеље бб 38218

Белајска испосница је једна од средњовековних испосница које се налазе на простору од манастира Високи Дечани и простиру се у појасу дугом десетак километара и њихов тачан број се ни сада не зна. Углавном су их користили монаси манастира Високи Дечани. Испосница представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Положај и прошлост испосница[уреди]

Најпознатије испоснице су: Испосница краља Стефана Дечанског, Испосница свете Јелене, Испосница светог Јефрема (будућег српског патријарха) и Успосница Белајска.

Испосница Белајска се налази високо у стенама Белајске планине, изнад Белаје, насељеног места, на територији општине Дечани, на Косову и Метохији. Најранији помен неке од ових испосница је крајем 13. века, а у једној, Белајској, сачуване су фреске из 14. века. Неке од њих - попут представе Св. Тројице са три лица - нису уобичајене иконографије за време у којем су настале.

Архитектура Белајске испоснице[уреди]

Архитектура Белајске испоснице-цркве посвећене Богородици, осим природних облика пећине, подразумевала је и исклесани олтарски простор, полуобличасти свод, као и дозидани југозападни део храма. Писани извори сведоче о континуитету духовног живота у овој пећини током средњег века. У средњем веку у Белајској испосници је био смештен преписивачко-књижевни центар. Међу предметима од злата и сребра који су се чували у ризници ове испоснице налазила се једна тамјаница врхунске златарске израде, као и један изузетно израђен бокалчић.

Основ за упис у регистар[уреди]

Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 774 од 28. 10. 1966. Закон о заштити споменика културе (Сл. гласник СРС бр.3/66 ).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.