Бирмингемска банда
Бирмингемска банда | |
---|---|
Изворни назив | Peaky Blinders |
Жанр |
|
Аутор | Стивен Најт |
Улоге | |
Уводна тема | „Red Right Hand” групе Nick Cave and the Bad Seeds |
Композитор |
|
Земља | Уједињено Краљевство |
Локација | |
Језик | |
Број сезона | 6 |
Број епизода | 36 (списак епизода) |
Време трајања | 55—65 минута |
Продукција | |
Извршни продуцент |
|
Продуцент | Кејти Свинден |
Директор фотографије | Џорџ Стил |
Продукција |
|
Дистрибуција |
|
Емитовање | |
Емитер | |
Формат слике | 1080i HDTV |
Формат тона | |
Премијерно приказивање | 12. септембар 2013. | — данас
Емитовање у Србији | |
Емитер | Netflix, РТС 2, РТС 1, CineStar Premiere 1 |
Формат слике | 1080i HDTV |
Формат тона | |
Премијерно приказивање | 1. октобар 2016. | — данас
Званични веб-сајт |
Бирмингемска банда (енгл. Peaky Blinders) британска је криминалистичко-драмска телевизијска серија. Аутор серије је Стивен Најт. Смештена у Бирмингему, прати подвиге криминалне Бирмингемске банде, непосредно после Првог светског рата. Измишљена банда се слабо темељи на стварној омладинској банди истог имена која је била активна у граду од 1890-их до 1910-их.
Ансамблску поделу улога предводе Килијан Марфи као Томи Шелби, Хелен Макрори као Елизабет „Поли” Греј и Пол Андерсон као Артур Шелби, виши чланови банде. Споредне улоге глуме Сем Нил, Анабела Волис, Идо Голдберг, Шарлот Рајли, Том Харди, Пади Консидајн, Ејдријен Броди, Ејдан Гилен, Анја Тејлор-Џој, Сем Клафлин и Стивен Грејам. Премијера је била 12. септембра 2013. године, а емитована је на BBC Two-у до четврте сезоне, док је од пете премештена на BBC One.
Премијера пете сезоне била је 25. августа 2019. и завршена 22. септембра 2019. године. Netflix је, под уговором са продукцијским кућама The Weinstein Company и Endemol, стекао права на емитовање у САД и широм света. У јануару 2021. најављено је да ће шеста сезона серије бити финална, као и да ће њена премијера бити 27. фебруара 2022. године.
Српска премијера серије била је 1. августа 2016. на Netflix-у. Такође се емитује од 8. октобра 2016. на РТС 2 и од 4. септембра 2018. на РТС 1. Од 18. марта 2019. се емитује на CineStar Premiere 1.
Радња
[уреди | уреди извор]Радња се фокусира на породицу Шелби, чији су чланови припадници Бирмингемске банде која зарађује новац клађењем, рекетирањем и пљачкама. Банду води Томи Шелби (Килијан Марфи) чије ће вођство бити тестирано када из Белфаста дође инспектор Кембел (Сем Нил) са задатком да очисти град од банди и пронађе украдено оружје послато за Либију.
Глумци и улоге
[уреди | уреди извор]Улога | Глумац | Сезона | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 2. | 3. | 4. | 5. | 6. | ||
Томас „Томи” Шелби | Килијан Марфи | Главна | |||||
главни инспектор/мајор Честер Кембел | Сем Нил | Главна | |||||
Елизабет „Поли” Греј, рођ. Шелби | Хелен Макрори | Главна | |||||
Артур Шелби Млађи | Пол Андерсон | Главна | |||||
Грејс Шелби, рођ. Берџис | Анабела Волис | Главна | Главна | TBA | |||
Фреди Торн | Идо Голдберг | Главна | |||||
Ејда Торн, рођ. Шелби | Софи Рандл | Главна | |||||
Џон „Џони” Шелби | Џо Кол | Главна | |||||
Черли Стронг | Нед Денехи | Главна | |||||
Џеремаја „Џими” Џизус | Бенџамин Софонија | Главна | TBA | ||||
Винстон Черчил | Енди Најман | Главна[н. 1] | |||||
Ричард Макејб | Главна | ||||||
Нил Маскел | Главна | TBA | |||||
Били Кимбер | Чарли Крид-Мајлс | Главна | |||||
Робертс | Дејвид Досон | Главна | |||||
Артур Шелби Старији | Томи Фланаган | Главна[н. 2] | |||||
Лизи Шелби, рођ. Старк | Наташа О’Киф | Споредна | Главна | ||||
Џони Догс | Пеки Ли | Споредна | Главна | ||||
Алфред „Алфи” Соломонс | Том Харди | Главна | |||||
Мајкл Греј | Фин Кол | Главна | |||||
Меј Фиц Карлтон | Шарлот Рајли | Главна | Главна | ||||
Дарби Сабини | Ноа Тејлор | Главна | |||||
Есме Шелби | Ејми-Фион Едвардс | Споредна | Главна | Главна | |||
Карл Торн | Џорџ Гвајтер | Главна | |||||
Калум Бут-Форд | Главна | TBA | |||||
отац Џон Хјуз | Пади Консидајн | Главна | |||||
Рубен Оливер | Александер Сидиг | Главна | |||||
војвоткиња Татјана Петровна | Гајте Јансен | Главна | |||||
војвоткиња Изабела | Дина Корзун | Главна | |||||
Карли | Ијан Пек | Споредна | Главна | ||||
Линда Шелби | Кејт Филипс | Споредна | Главна | ||||
Аберама Голд | Ејдан Гилен | Главна | |||||
Џеси Иден | Чарли Марфи | Главна | |||||
Бони Голд | Џек Роуан | Главна | |||||
Лука Чангрета | Ејдријен Броди | Главна | |||||
пуковник Бен Јангер | Кингсли Бен-Адир | Споредна | Главна | ||||
сер Освалд Мозли | Сем Клафлин | Главна | |||||
Џина Греј | Анја Тејлор-Џој | Главна | |||||
Џими Макаверн | Брајан Глисон | Главна | TBA | ||||
Барни Томасон | Козмо Џарвис | Главна | |||||
Бриљант Ченг | Андре Коџи | Главна | |||||
TBA | Стивен Грејам | Главна | |||||
леди Дајана Митфорд | Амбер Андерсон | Главна |
Епизоде
[уреди | уреди извор]Сезона | Епизоде | Оригинално емитовање | Српско емитовање | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Премијера | Финале | Оригинални емитер |
Премијера | Филале | Српски емитер | |||
1. | 6 | 12. септембар 2013. | 11. октобар 2013. | Н/Д | Н/Д | |||
2. | 6 | 2. октобар 2014. | 6. новембар 2014. | Н/Д | Н/Д | |||
3. | 6 | 5. мај 2016. | 9. јун 2016. | Н/Д | Н/Д | |||
4. | 6 | 15. новембар 2017. | 20. децембар 2017. | Н/Д | Н/Д | |||
5. | 6 | 25. август 2019. | 22. септембар 2019. | Н/Д | Н/Д | |||
6. | 6 | 27. фебруар 2022. | 3. април 2022. | Н/Д | Н/Д |
Продукција
[уреди | уреди извор]Прва сезона
[уреди | уреди извор]Серија је направљена од стране Стивена Најта, режирана од стране Ото Батурста, а продуцент је Кејти Свиден. Писци су Стивен Најт, Дејвид Леланд, Стефан Русел и Тоби Финлеј[2].
Серија је снимана у Бирмингему, Бредфорду, Дадлију, Лидсу, Ливерпулу и Порт Санлајту.[3] Сцена са шинама су снимане између Китлија и Дејмемса, користећи вагоне из Ингров Музеја за шински саобраћај (који је у власништву Винтиџ Кериџес Труст организације)[4] као и вагоне у власништву Ленсшајр и Јоркшајр Рејлвеј Траст компанија.[5] Многе сцене су снимане испред Блек кантри ливинг Музеја.[6]
Сем Нил се у току снимања обратио за помоћ Ирским глумцима Џејмсу Незбиту и Лијаму Нисону како би усавршио Северно Ирски акценат за улогу инспектора Кембла. На крају је морао да смањи акценат пошто је серија рекламирана у Америци.[7]
Продукција није хтела да ангажује лингвисту за потребе серије, што је довело до тога да су Роми често говорили румунски уместо ромски.[8]
Друга сезона
[уреди | уреди извор]Друга сезона је наручена убрзо након краја емитовања прве и емитована је на јесен 2014. године.[9] Дана 11. јануара 2014. године одржана је аудиција у центру Бирмингема (близу места дешавања серије) за мушке тинејџере беле и мешане расе, због које су се појавиле велике гужве у граду.[10][11]
Трећа сезона
[уреди | уреди извор]Убрзо након емитовања последње епизоде друге сезоне објављено је на званичном Твитер налогу серије да је серија добила трећу сезону.[9] 5. октобра 2015. године, на истом Твитер налогу објављен је почетак снимања треће сезоне. Снимање се завршило 22. јануара 2016. године, после 78 дана снимања[10][11].
Четврта и пета сезона
[уреди | уреди извор]Током емитовања треће сезоне, Би-Би-Си је продужио серију за четврту и пету сезону. Обе сезоне ће имати по шест епизода.[12] Снимање четврте сезоне је почело у марту 2017. године и премијерно је приказана 15. новембра 2017. године на Би-Би-Си ту.[13] Аутор и писац Стивен Најт аутор је четврте сезоне и написаће сваку епизоду пете сезоне. Килијан Мерфи је такође потврдио његово појављивање у обе сезоне; остатак главних ликова би требало да се појави такође, објављено је и да се Шарлот Рајли враћа као Меј Карлтон. Ејдријен Броди и Ејдан Гилен глуме нове ликове који се појављују.[14] Дана 13. октобра 2017. године потврђено је да серија неће садржати Вејнстин компанију као и њен лого у одјавној шпици четврте сезоне и надаље, иако је компаније била првобитно укључена у дистрибуцију серије на Америчком тржишту.[15]
Дана 22. августа 2018. године Би-Би-Си је потврдио емитовање пете сезоне на Би-Би-Си ван.[16][17]
Пријем
[уреди | уреди извор]Серија се сусретала са многим критичарима, добивши велике похвале у области писања, глуме, и свеукупног стила серије. Новинар Дејвид Реншов листа Гардијан описао је серију као „Брзу причу о криминалцима у Бирмингему после Првог светског рата”, хвалећи Марфија као „хладнокрвног Томија Шелбија” и остатак екипе за „добар учинак.”[18] Сара Комптон новинар Телеграфа оценила је серију са 4 од 5, хвалећи оригиналност серије.[19] Алекс Флечер новинар Диџитал Спаја каже „Бирмингемска банда је почела оштро”,[20] док Ден новинар Гика каже за серију „интелигентна, модерна и заносна Би-Би-Си јева драма”.[21]
Серија је прослављена по модерној кинематографији и харизматичном учинку, као и због представљања дела Енглеске који се не приказује често на телевизији.[22] Историчари су подељени око тога да ли довођење ликова и догађаја из друге деценије у причу из 1920-их поткопава тврдње о историјској тачности, или је живот радничке класе у том периоду ипак приказан на истинит резонантан начин.[23] Утисци друге сезоне су наставили да буду позитивни, новинар Елен Џоунс листа Индепенденд коментарише „Бирмингемска банда сада може да се расипа да употпуне одличан посао Килијана Марфија, Хелен Меклрој и Сем Нила”, мислећи на појачање и другој сезони Тома Хардија и Ноа Тејлора.[24]
Критичари су такође поредили серију са Америчком серијом Бордвок Емпајер,[25][26] која дели сличне теме и историјске догађаје. Писац серије Стивен Најт изјавио је на интервју: „Да ли знате – ово не говорим тек тако – али ја их никад нисам гледао. Никад нисам гледао Вајер. Никад нисам гледао Бордвок Емпајер.” Када су га питали да ли је намерно избегавао ове драме, он је одговорио: „У неку руку јесте, не гледам туђе радове јер утичу на моје.”[27]
Емитовање
[уреди | уреди извор]Дана 24. септембра 2014. године године компанија Нетфликс је остварила ексклузивна права дистрибуције на Америчком тржишту од стране Вејнстин компаније. Дана 30. септембар 2014. године цела прва сезона је постала доступна за емитовање путем интернета;[28] 2. објављена је у новембру 2014. године. 3. сезона је постала доступна 21. маја 2016. године.[29] Због ограничења у лицеци већина оригиналних песама из серије није доступна у Нетфликсовим верзијама серије.[30] У 2018. години објавњено је да ће серија прећи са Би-Би-Си ту на Би-Би-Си ван.[31]
Културни утицај
[уреди | уреди извор]Крајем 2017. године, због велике популарности серије, компаније Седлерс Брувинг из Блек Каучрија објавила је мноштво Бирмингемска банда производа, укључујући пиво, ракију, виски, џин и рум, као и карактеристичне капе из серије.
У јануару 2019. године, Бирмингемска банда у сарадњи са брендом мушке одеће Кент и Крвен, који је делом у власништву Дејвида Бекама, објавио нову колекцију. Дејвид Бекам, бивши амбасадор Британског Модног Већа је рекао да је велики обожавалац серијала и напоменуо да је његов бренд увек обраћао пажњу на изглед и пратио аутентичност.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Peaky Blinders to move to BBC One”. 22. 8. 2018. Архивирано из оригинала 13. 8. 2021. г. Приступљено 6. 1. 2021.
- ^ „BBC Two announces brand new six-part drama series 'Peaky Blinders'”. BBC Media Centre. 27. 7. 2012. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013.
- ^ „Peaky Blinders”. Screen Yorkshire (на језику: енглески). Приступљено 9. 8. 2018.
- ^ „Filming Peaky Blinders”. Vintage Carriages Trust.org. 14. 11. 2012. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013.
- ^ „TV and Film: Peaky Binders”. The Lancashire & Yorkshire Railway Trust. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013.
- ^ „Peaky Blinders”. Black Country Living Museum. Архивирано из оригинала 02. 06. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Sam Neill plays Belfast detective in BBC gangster drama”. BBC News. 19. 10. 2012. Архивирано из оригинала 18. 10. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013.
- ^ Sherlock, Ben (15. 12. 2018). „25 Wild Details Behind The Making Of Peaky Blinders”. ScreenRant (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 1. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ а б „BBC Two announces second series of critically acclaimed drama Peaky Blinders”. BBC Media Centre. 25. 10. 2013. Архивирано из оригинала 10. 12. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2014.
- ^ а б Young, Gary (8. 1. 2014). „TV company looking for new Peaky Blinders”. Birmingham Mail. Архивирано из оригинала 11. 1. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014.
- ^ а б Stacey, Alison (11. 1. 2014). „Video: Hundreds queue for Peaky Blinders auditions in Birmingham”. Birmingham Mail. Архивирано из оригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2014.
- ^ Tartaglione, Nancy (26. 5. 2016). „'Peaky Blinders' Renewed For 4th & 5th Seasons Amid Host of BBC Drama Orders”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Tartaglione, Nancy (30. 10. 2017). „'Peaky Blinders' Season 4 Sets UK Premiere Date on BBC Two”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ Eames, Tom; Jeffery, Morgan (15. 12. 2016). „Peaky Blinders season 4 and 5 cast, release date – everything you need to now”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 21. 2. 2017. г. Приступљено 20. 2. 2017.
- ^ Tartaglione, Nancy (12. 10. 2018). „'Peaky Blinders' Scrubbing The Weinstein Company From Credits”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 31. 3. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018.
- ^ „Peaky Blinders: Drama series moving from BBC Two to BBC One”. Daily Express (на језику: енглески). 22. 8. 2018. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 12. 10. 2018.
- ^ „Peaky Blinders to move to BBC One”. BBC Media Centre (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г. Приступљено 12. 10. 2018.
- ^ Renshaw, David (22. 5. 2014). „Peaky Blinders – box set review”. The Guardian. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016.
- ^ Compton, Sarah (12. 9. 2013). „Peaky Blinders, BBC Two, review”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018.
- ^ Fletcher, Alex (12. 9. 2013). „'Peaky Blinders' review: Did the British 'Boardwalk Empire' cut it?”. Digital Spy. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ French, Tom (12. 9. 2013). „Peaky Blinders episode 1 review”. Den of Geek. Архивирано из оригинала 21. 01. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ Watson, Keith (17. 10. 2013). „TV review: Peaky Blinders was a fantastic political thriller”. Metro. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ Gosling, George Campbell (12. 4. 2016). „On Peaky Blinders”. Musings Of A Social Historian. Архивирано из оригинала 01. 10. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2016.
- ^ Jones, Ellen E. (3. 10. 2014). „Peaky Blinders, series 2, episode 1 – TV review: Second series boasts a host of big new names”. The Independent. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 8. 9. 2017.
- ^ Stubbs, David (6. 9. 2013). „Peaky Blinders, Britain's answer to Boardwalk Empire”. The Guardian. Архивирано из оригинала 26. 4. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016.
- ^ „The 50 Best autumn arts: Peaky Blinders”. The Independent. 30. 8. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ Mellor, Louisa (11. 9. 2013). „Steven Knight on Peaky Blinders, series 2, Birmingham, Cillian Murphy, working-class drama, Nick Cave & more…”. Den of Geek. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ Spangler, Todd (24. 9. 2014). „Netflix Procures 'Peaky Blinders' Brit Drama in Exclusive Pact With Weinstein Co., Endemol”. Variety. Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. Приступљено 7. 10. 2014.
- ^ Grey, Tobias (30. 5. 2016). „'Peaky Blinders' Season 3: The British Gangland Saga is Back on Netflix”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 30. 5. 2016. г. Приступљено 31. 5. 2016.
- ^ Bartleet, Larry (10. 5. 2016). „10 Perfect Choices on the Peaky Blinders Soundtrack”. NME. Архивирано из оригинала 13. 7. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016.
- ^ Debnath, Neela (6. 12. 2018). „Peaky Blinders season 5 release date, cast, plot: When is the new series released?”. Daily Express (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Long, Paul (2017), „Class, Place and History in the Imaginative Landscapes of Peaky Blinders”, Ур.: Forrest, D.; Johnson, B., Social Class and Television Drama in Contemporary Britain, Palgrave, стр. 165
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бирмингемска банда на Би-Би-Си Програмима
- Бирмингемска банда на сајту BBC
- Бирмингемска банда на сајту Netflix
- Бирмингемска банда на сајту epguides.com (језик: енглески)
- Бирмингемска банда на сајту IMDb (језик: енглески)