Netflix

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Нетфликс)
Netflix, Inc.
Netflix 2015 logo.svg
Веб-адресаwww.netflix.com
Тип
OTT платформа
PPV
Регистрацијапотребна
Доступан уширом света (осим копнене Кине, Сирије, Северне Кореје и Крима)[1]
Број рег. корисникаРаст 203.7 милиона
Творац
Кључни људи
  • Рид Хејстингс (председавајући, ко-главни извршни директос)
  • Тед Сарандос (ко-главни извршни продуцент, главни службеник за садржај)[2]
  • Грег Питерс (главни оперативни службеник, главни производни службеник)
Покренут29. август 1997. год.; пре 23 године (1997-08-29)[3] у Скотс Валију
Подружнице
  • DVD Netflix (DVD.com)
  • Millarworld[4]
  • LT-LA[5]
  • ABQ Studios
  • Netflix Pictures
  • Netflix Animation
  • Netflix Pte. Ltd.
  • Netflix Services UK Limited
  • Netflix Streaming Services International B.V.
  • Netflix Streaming Services, Inc.
  • Netflix Global, LLC
  • Netflix Services Germany GmbH
  • NetflixCS, Inc.
  • Netflix Luxembourg S.a r.l.
  • Netflix Studios
  • Netflix Entretenimento Brasil LTDA.
  • Netflix Pty. Ltd.
  • StoryBots, Inc.
  • Egyptian Theatre[6]
  • Broke and Bones (удео)[7]

Netflix, Inc. (транскр. Нетфликс, инк.) је америчка ОТТ садржајна платформа и издавачка кућа са седиштем у Лос Гатосу. Netflix су 1997. основали Рид Хејстингс и Марк Рендолф у Скотс Валију. Примарни посао предузећа је претплатнички-базирана стриминг услуга која нуди онлајн стриминг из библиотеке филмова и телевизијских серија, укључујући своје сопствене.[8] У јануару 2021, Netflix је достигао 203.7 милиона претплатника, укључујући 66 милиона у Сједињеним Државама.[9][10] Доступан је широм света осим на наредним локацијама: копненој Кини (због локалних рестрикција), Сирији, Северној Кореји и Криму (због санкција САД). Најављено је 2020. да је оперативни приход предузећа Netflix 1.2 милиона америчких долара.[11] Предузеће има канцеларије у Француској, Уједињеном Краљевству, Бразилу, Холандији, Индији, Јапану и Јужној Кореји.[12] Netflix је члан Америчке филмске асоцијације (MPA), продуцира и дистрибуира садржај из држава широм света.

Почетни пословни модел предузећа Netflix обухватио је DVD продају и изнајмљивање путем поште, али је Хејстингс одустао од продаје око годину дана након што је предузеће кренула да се фокусира на почетни посао изнајмљивања DVD издања.[8][13] Netflix је проширио своје пословање 2010. године увођењем стриминга задржавајући пословање изнајмљивања DVD и Blu-ray издања. Компанија се међународно проширила у 2010. године, са доступним стримингом у Канади,[14] а затим у Латинској Америци и Карибима. Netflix је ушао у индустрију производње садржаја 2013. године, дебитовањем прве серије Кућа од карата.

Од 2012, Netflix је је преузео активнију улогу продуцента и дистрибутера за филмске и телевизијске серије и у ту сврху нуди низ „Netflix Original” садржаја путем своје онлајн библиотеке.[15] Од јануара 2016, Netflix услуге раде у више од 190 држава.[16] Netflix је објавио процењено 126 оригиналних серија и филмова 2016, више од било које мреже или кабловског канала. Њихови напори да произведу нови садржај, осигурају права на додатни садржај и диверсификују се кроз 190 држава довели су до тога да је предузеће нагомилало милијарде дугова: 21.9 милијарди америчких долара од септембра 2017. године, у односу на 16.8 милијарди америчких долара из претходне године.[17] 6.5 милијарди америчких долара од тога је дугорочни дуг, а остатак у дугорочним обавезама.[18] У октобру 2018. Netflix је најавио да ће прикупити још две милијарде долара дуга за помоћ у финансирању новог садржаја. Дана 10. јула 2020. Netflix је постао највеће предузеће за забаву/медије по тржишној капитализацији.[19]

Netflix, иако доступан од 6. јануара 2016. у Србији,[20] није локализован на српски, док тек поједини наслови садрже српску локализацију. Међутим, најављено је да је локализација у плану.[21]

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Дугогодишње седиште у Лос Гатосу и тренутна легална адреса на адреси 100 Вајнчестер круг (зграда А)
Кампус за проширење у Лос Гатосу на 90 до 160 Олбрајтов пут (зграда Г, 101 Олбрајтов пут).[22][23]

Марк Рендолф[24][25] и Рид Хејстингс основали су Netflix 29. августа 1997. у Скотс Валију.[26] Рендолф је радио као директор маркетинга за Хејстингсово предузеће, Pure Atria. Рендолф је био суоснивач MicroWarehouse, предузећа за рачунарску пошту; Borland International га је касније запослио као потпредседника маркетинга. Хејстингс, информатичар и математичар, продао је Pure Atria предузећу Rational Software Corporation 1997. године за 700 милиона америчких долара, што је тада била највећа аквизиција у историји Силицијумске долине. Њих двојица су на идеју за Netflix дошли када су путовали између својих домова у Санта Крузу и седишта предиуећа Pure Atria у Санивејлу,[27] док су чекали да владини регулатори одобре спајање, иако је Хејстингс дао неколико различитих објашњења како је дошло до те идеје.[28]

Хејстингс је уложио 2.5 милиона америчких долара у почетни новац за Netflix.[29][13] Рендолф се дивио новонасталом предузећу за електронску трговину Amazon и желео је да пронађе велику категорију преносних предмета за продају путем интернета користећи сличан модел. Хејстингс и Рендолф сматрали су и одбацили VHS касете као прескупе за складиштење и превише осетљиве за испоруку. Када су чули за DVD-јеве, који су први пут представљени у Сједињеним Државама 24. марта 1997,[30] тестирали су концепт продаје или изнајмљивања DVD-а поштом, слањем компакт диска у Хејстингсову кућу у Санта Крузу. Када је диск стигао нетакнут, одлучили су да преузму индустрију продаје и изнајмљивања кућних видео записа од 16 милијарди америчких долара. Често се наводи Хејстингс, који је рекао да је одлучио да покрене Netflix након што је у продавници Blockbuster кажњен са 40 долара због закашњења да врати копију филма Аполо 13, али он и Рендолф су ову апокрифну причу осмислили како би објаснили пословни модел и мотивацију предузећа.

Netflix је покренут као прва интернет продавница изнајмљивања DVD-јева, са само 30 запослених и 925 доступних наслова - готово цео каталог DVD-јева у то време[31] — користећи модел плаћања по закупу, са ценама и роковима доспећа сличним оне свог конкурента, предузећа Blockbuster.[32][27]

Чланарина, Blockbuster-ова понуда за куповину, почетак раста[уреди | уреди извор]

Netflix је концепт месечне претплате представио у септембру 1999. године,[33] а затим је почетком 2000. године одустао од модела појединачног најма. Од тада, предузеће је своју репутацију изградило на пословном моделу паушалног плаћања неограничени најам без рокова доспећа, накнада са закашњењем, накнада за отпрему и обраду или накнада по наслову.[34]

Године 2000, када је Netflix имао само око 300.000 претплатника и ослањао се на америчку поштанску службу за испоруку својих DVD-јева, њихови губици би износили 57 милиона америчких долара, а Blockbuster је понудио да их купе за 50 милиона америчких долара. Предложили су да ће Netflix, који ће бити преименован у Blockbuster.com, управљати интернет пословањем, док ће Blockbuster водити рачуна о DVD-јевима, чинећи их мање зависним од америчке поштанске службе. Понуда је одбијена.[35][36][37][38]

Иако су почетком 2001. године доживели брзи раст, пукао је и дат-кам балон, а напади 11. септембра догодили су се касније те године, што је лоше утицало на предузеће и натерало их да отпусти трећину од својих 120 запослених. Међутим, продаја DVD уређаја коначно је порасла када су постали приступачнији и продали су их за око 200 америчких долара око Дана захвалности, постајући један од најпопуларнијих божићних поклона те године. Почетком 2002, Netflix је забележио огроман раст у свом претплатничком послу.[39][40]

Netflix је покренуо иницијалну јавну понуду (ИПО) 29. маја 2002, продавши 5.5 милиона деоница обичне акције по цени од 15.00 америчких долара по акцији. Дана 14. јуна 2002, предузеће је продало додатних 825.000 деоница обичне акције по истој цени. Након што је претрпео знатне губитке током првих неколико година, Netflix је остварио први профит током фискалне 2003. године, остваривши профит од 6.5 милиона америчких долара на приходима од 272 милиона америчких долара. Године 2005. било је доступно 35.000 различитих филмова, а Netflix је свакодневно испоручивао милион DVD-ова.[41]

Рендолф, доминантни продуцент и члан управе предузећа Netflix, повукао се из предузећа 2004. године.[42]

Netflix је 2004. године тужен због лажног оглашавања у вези са тврдњама о „неограниченом закупу” са „једнодневном испоруком”.[43]

Увођење видеа на захтев, пад продаје DVD-јева, глобална експанзија[уреди | уреди извор]

Први лого, коришћен од 1997. до 2000.
Други лого, коришћен од 2000. до 2001.
Netflix лого коришћен од 2000. до 2014.
Netflix N икона коришћена од 2014.

Неко време је предузеће размишљало да нуди филмове путем интернета, али тек средином 2000-их брзина података и трошкови пропусног опсега поправили су се довољно да купцима омогуће преузимање филмова са мреже. Првобитна идеја била је „Netflix box” која је могла да преузима филмове преко ноћи и који би били спремни за гледање сутрадан. До 2005. године стекли су филмска права и дизајнирали кутију и услугу и били спремни да са њима изађу у јавност. Али након откривања YouTube и сведочења колико су популарне стриминг услуге упркос недостатку садржаја високе дефиниције, концепт употребе хардверског уређаја укинут је и замењен концептом стриминга, пројектом који је завршен 2007. године.[44]

Netflix је развио и одржава опсежни персонализовани систем видео-препорука заснован на оценама и критикама својих купаца. Дана 1. октобра 2006, Netflix је понудио награду од 1.000.000 америчких долара првом програмеру алгоритма за видео-препоруке који би могао да победи свој постојећи алгоритам Cinematch, предвиђајући оцене купаца за више од 10%.[45]

У фебруару 2007. предузеће је испоручило свој милијардити DVD[46] и почело да се удаљава од свог првобитног основног пословног модела DVD-јева, уводећи видео на захтев путем интернета. Netflix је растао како је продаја DVD-јева падала од 2006. до 2011. године.[47][48]

Још један фактор који је допринео успеху предузећа у вези са изнајмљивањем DVD-јева на мрежи био је тај што су могли да понуде много већи избор филмских наслова него предузеће Blockbuster. Али када су почели да нуде претплатнички садржај бесплатно својим претплатницима 2007. године, није могао да понуди више од око 1000 филмова и ТВ серија, само 1% у поређењу са својих више од 100.000 различитих DVD наслова. Ипак, како је популарност расла, тако се повећавао и број наслова доступних за стриминг који су у јуну 2009. достигли 12.000 филмова и серија. Једна од кључних ствари о предузећу Netflix била је та што је имао систем препорука познат као Cinematch, који не само да је натераогледаоце да остану повезани са услугом, стварајући трошкове пребацивања, али је такође изнео оне филмове који су били потцењени, тако да су купци могли да гледају и те филмове из њихових препорука. Ово је својство које је користило не само предузећу Netflix, већ и гледаоцима и оним студијима који су били мањи у поређењу са другима.[49]

У јануару 2013. Netflix је известио да је додао два милиона купаца из Сједињених Држава током четвртог квартала 2012. године, са укупно 27.1 милиона корисника стриминга у Сједињеним Државама и 29.4 милиона купаца у стримингу. Поред тога, приход је порастао за 8% на 945 милиона америчких долара за исти период.[50][51] Тај број се повећао на 36.3 милиона претплатника (29.2 милиона у Сједињеним Државама) у априлу 2013.[52] Од септембра 2013. године, за извештај о трећем кварталу за ту годину, Netflix је пријавио свој укупан број претплатника на глобални стриминг на 40.4 милиона (31.2 милиона у Сједињеним Државама).[53] До четвртог квартала 2013. Netflix је пријавио 33.1 милион претплатника у Сједињеним Државама.[54] До септембра 2014. Netflix је имао претплатнике у преко 40 држава, са намером да прошири своје услуге у недостигнутим државама.[55] До октобра 2018. база корисника достигла је 137 милиона широм света, што потврђује њен ранг као далеко највећа светска претплатничка видео услуга.[56]

Ранији Netflix Original садржај[уреди | уреди извор]

Netflix је играо истакнуту улогу у дистрибуцији независних филмова. Кроз свој одсек Red Envelope Entertainment, Netflix је лиценцирао и дистрибуирао независне филмове попут Рођени у јавним кућама и Шерибери. Крајем 2006. године, Red Envelope Entertainment се такође проширио на производњу оригиналног садржаја са филмским ауторима као што је Џон Вотерс.[57] Netflix је затворио Red Envelope Entertainment 2008. године, делом да би избегао конкуренцију са својим студијским партнерима.[58][59]

Доминација у забави, присуство и континуирани раст[уреди | уреди извор]

Netflix је био један од најуспешнијих дотком подухвата. У септембру 2002. године, The New York Times је известио да је у то време Netflix слао око 190.000 дискова дневно својим 670.000 претплатника месечно.[60] Број објављених претплатника предузећа повећао се са милион у четвртом кварталу 2002. на око 5.6 милиона на крају трећег квартала 2006. на 14 милиона у марту 2010. Рани раст предузећа Netflix потакнут је брзим ширењем DVD уређаја у домаћинствима; 2004. године готово две трећине домова Сједињених Држава имало је DVD уређај. Netflix је искористио успех DVD-јева и његову брзу експанзију у домове Сједињених Држава, интегришући потенцијал интернета и електронске трговине да би пружио услуге и каталоге са којима продавци нису могли да се такмиче. Netflix такође управља мрежним придруженим програмом који је помогао да се повећа продаја на мрежи и за изнајмљивање DVD-јева. Предузеће нуди неограничено време одмора за плаћене раднике и омогућава запосленима да узму било који износ својих зарада на деоницама.[61]

До 2010. године посао стриминга предузећа Netflix порастао је тако брзо да се предузеће за неколико месеци пребацило са најбрже растућег купца првокласне услуге поштанске службе Сједињених Држава на највећи извор интернет стриминг промета у Северној Америци увече. У новембру је почео да нуди самосталну стриминг услугу одвојено од изнајмљивања DVD-јева.[62] Дана 18. септембра 2011. Netflix је објавио своје намере да ребрендира и реструктурира своју услугу изнајмљивања DVD кућних медија као независну подружницу под називом Qwikster, раздвајајући услуге изнајмљивања DVD-јева и стриминга.[63][64][65] Енди Рендих, дванаестогодишњи ветеран предузећа Netflix, требао је бити извршни директор предузећа Qwikster. Qwikster би носио видео игре, док Netflix није.[66] Међутим, у октобру 2011. Netflix је најавио да ће задржати своју DVD услугу под именом Netflix и да у ствари неће створити Qwikster у ту сврху.[67]

У априлу 2011. Netflix је имао преко 23 милиона претплатника у Сједињеним Државама и преко 26 милиона широм света.[68] У јулу 2011. Netflix је променио цене, наплаћујући одвојено купцима услугу изнајмљивања поште и стриминг услугу.[69] То је значило повећање цена за купце који су желели да и даље добијају обе услуге. Netflix је 24. октобра најавио 800.000 одјавних претплатника у Сједињеним Државама током трећег квартала 2011. године, а већи губици очекивали су се у четвртом кварталу 2011. Међутим, приход предузећа Netflix скочио је 63% за трећи квартал 2011.[70][71] Током године, укупан дигитални приход за Netflix достигао је најмање 1.5 милијарди долара.[72] Дана 26. јануара 2012, Netflix је додао 610.000 претплатника у Сједињеним Државама до краја четвртог квартала 2011, што је укупно 24.4 милиона претплатника у Сједињеним Државама за овај временски период.[73] Међутим, 23. октобра Netflix је најавио пад добити од 88% за трећи квартал године.[74]

Отворена коверта за изнајмљивање филма предузећа Netflix која садржи DVD филма Тренер Картер

У априлу 2012. Netflix је поднео захтев Федералној изборној комисији (FEC) за формирање одбора за политичку акцију (PAC) под називом FLIXPAC.[75] Politico је PAC, са седиштем у Лос Гатосу, назвао „још једним политичким алатом помоћу којег се агресивно врши притисак на проинтелектуалну својину, анти-видео-пиратску агенду”. Хакерска група Анонимус позвала је на бојкот предузећа Netflix након вести.[76] Гласноговорник предузећа Netflix Џорис Еверс наговестио је да PAC није основан да подржава Заскон о спрешавању пиратериије на интернету (SOPA) и Закон о заштити IP-а (PIPA), твитујући да је намера била „да се ангажује на питањима као што су неутралност мреже, ограничења пропусног опсега, UBB и VPPA”.[77][78]

У фебруару 2013. Netflix је најавио да ће бити домаћин сопствене доделе награда, The Flixies.[79] Дана 13. марта 2013. Netflix је најавио примену мреже Facebook, дозволивши претплатницима Сједињених Држава да пристану на приступ „Гледано од ваших пријатеља” и „Фаворити пријатеља”.[80] Ово није било легално док Закон о заштити приватности видео записа из 1988. није модификован почетком 2013. године.[81]

Ребрендирање и шире међународно ширење[уреди | уреди извор]

У априлу 2014. Netflix се приближио 50 милиона претплатника широм света са 32,3% удела на тржишту видео стриминга у Сједињеним Државама. Netflix је пословао у 41. земљи широм света.[82] У јуну 2014. Netflix је представио глобални ребрендинг: нови логотип, који користи модеран фонт са уклоњеним сенкама и нови кориснички интерфејс веб локације. Промена је била контроверзна; некима се свидео нови минималистички дизајн, док су се други осећали пријатније са старим интерфејсом.[83] У јулу 2014. Netflix је премашио 50 милиона глобалних претплатника, од чега се 36 милиона налази у Сједињеним Државама.[84]

Након покретања серије Дердевил у априлу 2015. године, директорка операција са садржајем предузећа Netflix, Трејси Рајт, објавила је да је Netflix додао подршку за аудио опис (наративни запис који садржи звучне описе кључних визуелних елемената за слепе и слабовиде) и да је почео да ради са својим партнерима да временом додају описе у своје друге оригиналне серије.[85][86] Следеће године, у оквиру нагодбе са Америчким саветом слепих, Netflix се сложио да пружи описе за своје оригиналне серије у року од 30 дана од њихове премијере и дода подршку за читаче екрана и могућност претраживања садржаја према доступности описа.[87]

На сајму Consumer Electronics Show 2016. године, Netflix је најавио велико међународно проширење своје услуге у додатних 150 земаља. Netflix је промовисао да ће овом експанзијом сада радити у скоро свим земљама у којима предузеће може легално или логистички да послује. Значајни изузетак је Кина, која наводи баријере у раду интернета и медијских услуга у земљи због своје регулаторне климе. Рид Хејстингс изјавио је да предузеће планира да изгради односе са локалним медијским предузећима који би могли да послуже као партнери за дистрибуцију свог садржаја у земљи (с циљем да се концентришу првенствено на његов изворни садржај), али је изјавио да им се не жури и тако би могло потрајати „много година”.[88][89][90][91][92][93][94]

Такође у јануару 2016. Netflix је најавио да ће започети блокирање виртуелних приватних мрежа или VPN.[95] У исто време, Netflix је пријавио 74.8 милиона претплатника и предвидео је да ће додати још 6.1 милион до марта 2016. Раст претплате подстакнут је његовом глобалном експанзијом. До краја године, Netflix је додао функцију која омогућава купцима да преузимају и пуштају одабране филмове и емисије док су ван мреже.[96]

У фебруару 2017. Netflix је потписао уговор о издавању музике са BMG Rights Management, где ће BMG надгледати права изван Сједињених Држава за музику повезану са оригиналним садржајем стриминг услуге Netflix. Netflix наставља да се бави овим задацима интерно у Сједињеним Државама.[97] Дана 17. априла 2017. објављено је да се Netflix приближавао 100 милиона претплатника.[98] Дана 25. априла 2017. Netflix је објавио да је у Кини постигао уговор о лиценцирању са стриминг услугом iQIYI у предузећа Baidu, како би омогућио дистрибуцију изабраног оригиналног садржаја стриминг услуге Netflix у Кини на платформи.[89] Los Angeles Times је изјавио: „Његове серије и филмови чине више од трећине целокупног интернет промета у Северној Америци”.[99]

Дана 22. јануара 2018. предузеће је прешло тржишну капитализацију од 100 милијарди америчких долара, поставши највеће предузеће за дигиталне медије и забаву на свету, већа од сваког традиционалног медијског предузећа, осим предузећа AT&T, Comcast и Disney[100][101] и 59. највеће јавно трговно предузеће у америчком индексу S&P 500.[102]

Дана 2. марта 2018, цена акција предузећа Netflix порасла је на нови рекордни ниво од 301.05 америчких долара, надмашивши 12-месечни циљни ниво од 300.00 долара, и завршивши сесију тржишном капитализацијом од 130 милијарди америчких долара, стављајући је на удаљеност од традиционалних медијских гиганата попут предузећа Disney (155 милијарди америчких долара) и Comcast (169 милијарди америчких долара). Прекретница је уследила дан након што је британски сателитски оператер Sky најавио нови уговор са предузећем Netflix о интеграцији Netflix претплатне видео на захтев понуде у своју ТВ услугу уз наплату. Купци са врхунским Sky Q пријемником и услугом моћи ће да виде Netflix наслове заједно са својим редовним Sky каналима.[103]

У јулу 2018. године објављено је да је Netflix склопио уговор са врхунском холивудском стратегињом награда Лисом Табак да преузме њену независну консултантску фирму LT-LA и пресели је у кућу у стриминг гигант. Договор јој даје наслов ВП за односе с талентима, а она ће водити предузећа за односе са талентима и награђивати тимове. То такође значи да ће своје услуге пружати искључиво предузећу Netflix.[5]

Према извештају Global Internet Phenomena Report, Netflix глобално троши 15% целокупног пропусног опсега интернета, највише у било којој појединачној апликацији.[104]

У октобру 2018. Netflix је купио студио ABQ Studios, погон за филмску и ТВ продукцију са осам звучних позорница у Албукеркију. Извештена цена куповине је испод 30 милиона америчких долара.[105]

Netflix је тражио и одобрено му је за чланство у Америчкој филмској асоцијацији (MPAA) 22. јануара 2019. године, као прва стриминг услуга која је постала чланица удружења.[106]

У априлу 2019. објављено је да Netflix жели да купи Grauman's Egyptian Theatre од организације American Cinematheque како би га користили као место за посебне догађаје.[107] Касније 29. маја 2020. објављено је да ће Netflix стећи позориште и инвестирати нека његова реновирања.[108]

У јулу 2019. Netflix је најавио да ће отворити чвориште у Shepperton Studios у оквиру договора са предузећем Pinewood Group.[109]

Током светске пандемије ковида 19 2020. године када су затворени многи биоскопи широм света, Netflix је стекао 16 милиона нових претплатника, што готово удвостручује резултат у последњим месецима 2019. године.[110]

Дана 30. јула 2020. откривено је да је Netflix инвестирао у продукцијску кућу у твораца серије Црно огледало Чарлија Брукера и Анабел Џоунс Broke And Bones у првом јединственом уговору за стримера у Великој Британији, који би на крају могао да преузме потпуну контролу над предузећем за око 100 милиона америчких долара. Netflix је недавно најавио реструктурирање забаве.[111]

Власништво[уреди | уреди извор]

Од 2017. године акције предузећа Netflix углавном су држали институционални инвеститори, укључујући Capital Group Companies, The Vanguard Group, BlackRock и друге.[112]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Where is Netflix available?”. Netflix. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2017. Приступљено 8. 8. 2017. 
  2. ^ Bursztynsky, Jessica (2020-07-16). „Netflix promotes Ted Sarandos to co-CEO”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-16. 
  3. ^ „Business Search – Business Entities – Business Programs | California Country of State”. businesssearch.sos.ca.gov. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2017. Приступљено 26. 5. 2017. 
  4. ^ „Netflix – Financials – SEC Filings”. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2018. Приступљено 30. 1. 2018. 
  5. ^ а б Hipes, Patrick (18. 7. 2018). „Netflix Takes Top Awards Strategist Lisa Taback Off The Table”. Deadline Hollywood. Приступљено 18. 7. 2018. 
  6. ^ https://variety.com/2020/film/news/netflix-hollywood-egyptian-theatre-1234619985/
  7. ^ https://deadline.com/2020/07/charlie-brooker-annabel-jones-netflix-broke-and-bones-1202996292/
  8. ^ а б Pogue, David (25. 1. 2007). „A Stream of Movies, Sort of Free”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  9. ^ „Netflix tops 200 million subscribers but faces growing challenge from Disney Plus”. CBS News. Приступљено 2021-01-30. 
  10. ^ „Netflix subscriber growth soars past 200 million members”. CNET. Приступљено 2021-01-30. 
  11. ^ „Here's why Netflix shares are off after reporting earnings”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-13. 
  12. ^ „Netflix Corporate Information”. Netflix. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2018. 
  13. ^ а б Keating, Gina (2012). Netflixed: The Epic Battle for America's Eyeballs. New York: Portfolio/Penguin. стр. 47. ISBN 9781101601433. 
  14. ^ „Netflix launches Canadian movie service”. CBC News. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  15. ^ „Netflix chief bulks up on series (600 hours!)”. USA Today. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  16. ^ Minaya, Ezequiel; Sharma, Amol. „Netflix Expands to 190 Countries”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  17. ^ Liedtke, Michael (16. 10. 2017). „Netflix sinking deeper into debt to fuel subscriber growth”. Toronto Star. ISSN 0319-0781. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2017. Приступљено 17. 10. 2017. 
  18. ^ Smith, Molly (23. 1. 2018). „As Netflix Trumpets Stock Value, Debt Investors Want Cash Flow”. Bloomberg. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2018. 
  19. ^ Swartz, Jon. „Netflix shares close up 8% for yet another record high”. MarketWatch (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-19. 
  20. ^ „Netflix u Srbiji: Gde je nestao ‘House of Cards’?”. Netokracija (на језику: српски). Приступљено 2021-02-22. 
  21. ^ „NETFLIX, HBO GO I AMAZON PRIME U SRBIJI: ŠTA SVE TREBA DA ZNATE”. Deda Milorad (на језику: српски). Приступљено 2021-01-03. 
  22. ^ Donato-Weinstein, Nathan (11. 12. 2012). „Netflix officially signs on to new Los Gatos campus”. Silicon Valley Business Journal. American City Business Journals. Приступљено 2. 4. 2019. 
  23. ^ Donato-Weinstein, Nathan (4. 9. 2015). „Netflix seals big Los Gatos expansion”. Silicon Valley Business Journal. American City Business Journals. Приступљено 2. 4. 2019. 
  24. ^ self. „Caroline Randolph LinkedIn Profile”. Приступљено 31. 10. 2011. 
  25. ^ Wauters, Robin. „Marc Randolph Techcrunch”. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2011. Приступљено 31. 10. 2011. 
  26. ^ Corp., Pure Atria. „Rational Software Announces Agreement to Acquire Pure Atria”. PR Newswire. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2017. Приступљено 3. 3. 2017. 
  27. ^ а б Keating, Gina (2012). Netflixed: The Epic Battle for America's Eyeballs. Portfolio/ Penguin. 
  28. ^ Castillo, Michelle (23. 5. 2017). „Reed Hastings' story about the founding of Netflix has changed several times”. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2017. 
  29. ^ „Netflix Company History”. Архивирано из оригинала на датум 2. 9. 2017. 
  30. ^ Johnson, Lawrence B. (7. 9. 1997). „For the DVD, Disney Magic May Be the Key”. The New York Times. Приступљено 25. 5. 2009. 
  31. ^ „History of Netflix, Inc. – Funding Universe”. funding universe.com. 
  32. ^ Czar, Stephen (1998). „DVD Historical Timeline”. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2006. Приступљено 30. 1. 2006. 
  33. ^ O'Brien, Jeffrey M. (децембар 2002). „The Netflix Effect”. Wired News. Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2013. 
  34. ^ „Things You Should Know About Renting From Netflix”. Lifewire. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2017. Приступљено 10. 8. 2017. 
  35. ^ CEO Reed Hastings on how Netflix beat Blockbuster
  36. ^ „Netflix Vs Blockbuster Business War”. YouTube. 
  37. ^ Auletta, Ken (27. 1. 2014). „The Red-Envelope Revolution”. The New Yorker. 
  38. ^ „Blockbuster to Remake Itself Under Creditors”. The Wall Street Journal. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 8. 2017. 
  39. ^ „How Netflix Reinvented HR”. Harvard Business Review. 1. 1. 2014. 
  40. ^ Fitzpatrick, Eileen (16. 6. 2001). „VM Labs Pushes Its Nuon DVD Players; Image Unleashes Its Own Dinos, Apes”. Billboard — преко Google Books. 
  41. ^ „Movies to go”. The Economist. 7. 7. 2005. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2008. 
  42. ^ „Marc Randolph | Speaker Profile and Speaking Topics”. www.apbspeakers.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2015. Приступљено 13. 11. 2015. 
  43. ^ „Netflix settles class action lawsuit”. Ars Technica. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2017. Приступљено 4. 6. 2017. 
  44. ^ „The inside story of how Netflix transitioned to digital video after seeing the power of YouTube”. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  45. ^ „Netflix Prize Website”. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2006. Приступљено 8. 12. 2006. 
  46. ^ „The Victoria Advocate – Feb 26, 2007”. стр. B4. 
  47. ^ „DVD Sales Plunge in U.S., Digital Sales on the Rise”. Time. 4. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2016. 
  48. ^ „Netflix offers streaming movies to subscribers”. 16. 1. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2. 9. 2017. 
  49. ^ „Netflix – Managing a still-hot business as its time runs out.”. 23. 6. 2009. 
  50. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2016. Приступљено 7. 2. 2016.  "Netflix 4Q 2012 Earnings Show 2 Million User Surge in million subscribers.
  51. ^ Paskin, Willa (19. 3. 2013). „Netflix Resurrected Arrested Development. Next Up: Television Itself”. Wired. New York City. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2014. 
  52. ^ „By The Numbers: Netflix subscribers”. Yahoo! News. Associated Press. 22. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2014. Приступљено 7. 3. 2014. 
  53. ^ Stelter, Brian (21. 10. 2013). „Netflix Hits Milestone and Raises Its Sights”. The New York Times. New York City: NYTC. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2013. Приступљено 8. 3. 2014. 
  54. ^ „Netflix Seen Reporting U.S. Web Users Grew to 33.1 Million”. Bloomberg News/Newsmax. 22. 1. 2014. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2014. Приступљено 23. 1. 2014. 
  55. ^ „40 Amazing Netflix Statistics and Facts”. DMR – Digital Marketing Ramblings. 8. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. Приступљено 25. 10. 2014. 
  56. ^ Richwine, Lisa. „Netflix record subscriber growth dispels Wall Street worries”. U.S. Приступљено 17. 10. 2018. 
  57. ^ Dornhelm, Rachel (8. 12. 2006). „Netflix expands indie film biz”. American Public Media. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2006. Приступљено 11. 12. 2006. 
  58. ^ Jesdanun, Anick (23. 7. 2008). „Netflix shuts movie financing arm to focus on core”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2008. Приступљено 11. 8. 2008. 
  59. ^ Goldstein, Gregg (22. 7. 2008). „Netflix closing Red Envelope”. Secure Thoughts. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2014. Приступљено 11. 8. 2008. 
  60. ^ Wayner, Peter (23. 9. 2002). „New Economy; DVD's have found an unexpected route to a wide public: snail mail”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2019. Приступљено 10. 1. 2020. 
  61. ^ Blitstein, Ryan (22. 3. 2007). „Vacation policy at Netflix: Take as much as you want”. Pittsburgh Post-Gazette. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2008. Приступљено 10. 11. 2008. 
  62. ^ Arango, Tim; Carr, David (25. 11. 2010). „Netflix's Move Onto the Web Stirs Rivalries”. The New York Times. стр. A1. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2013. Приступљено 21. 7. 2013. 
  63. ^ Hastings, Reed (18. 9. 2011). „The Official Netflix Blog : US & Canada: An Explanation and Some Reflections”. Blog.netflix.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2012. Приступљено 14. 6. 2012. 
  64. ^ Lawler, Richard (19. 9. 2011). „Netflix spins DVD-by-mail service off into Qwikster, says it's 'done' with price changes (video)”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2014. 
  65. ^ Murph, Darren (19. 9. 2011). „Editorial: Reed Hastings' Netflix spinoff isn't about DVD success, it's about hedging the stream”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2014. 
  66. ^ „Netflix renames DVD-by-mail service, adds video games”. CNN. 19. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2011. Приступљено 19. 9. 2011. 
  67. ^ Lawler, Richard (10. 10. 2011). „Netflix backtracks on Qwikster, will keep DVDs and streaming under the same URL”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2014. 
  68. ^ „Netflix Q1 Earnings Up 88%, Adds 3.M Subscribers”. SeekingAlpha. 25. 4. 2011. 
  69. ^ „Netflix: Price Hike Backlash Won't Last”. 26. 7. 2011. 
  70. ^ Netflix Drops Most Since 2004 Архивирано јануар 9, 2015 на сајту Wayback Machine. Retrieved October 25, 2011
  71. ^ Netflix earnings jump Архивирано јул 3, 2016 на сајту Wayback Machine. Retrieved October 25, 2011
  72. ^ Tartakoff, Joseph. „The paidContent 50: The Most Successful Digital Media Companies in the U.S.”. paidContent. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2011. 
  73. ^ Netflix Shares Surge on Subscriber Growth Архивирано јул 24, 2013 на сајту Wayback Machine
  74. ^ „The woes of Netflix: Looks bleak”. The Economist. 27. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2013. Приступљено 2. 7. 2013. 
  75. ^ Levinthal, Dave (7. 4. 2012). „Netflix forms PAC”. Politico. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2015. 
  76. ^ Franzen, Carl. „Anonymous Launches 'Operation Boycott Netflix' Over PAC”. Talking Points Memo. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2012. 
  77. ^ Rashid, Fahmida Y. (10. 4. 2012). „Netflix Isn't Pro-CISPA, Facebook Is”. PC Magazine. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2016. 
  78. ^ Thier, Dave (10. 4. 2012). „Netflix Has NOT Formed a Pro-Sopa Super-PAC”. Forbes. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2017. 
  79. ^ „Netflix launching its own awards, honoring outstanding achievements in Netflix”. Newswire. 27. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2013. Приступљено 27. 2. 2013. 
  80. ^ Hokenson, Christian (13. 3. 2013). „Netflix Adds Facebook Sharing Feature”. HD Report. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2016. 
  81. ^ Congress tweaks US video-privacy law so Netflix can get on Facebook Архивирано април 8, 2016 на сајту Wayback Machine, Ars Technica
  82. ^ Chakrabarty, Saumyadeb; Kalluvila, Sriraj, ур. (22. 4. 2014). „Netflix price hikes seen boosting global expansion”. Reuters. Reporting by Soham Chatterjee; Photo Credit: Reuters/Mike Blake. London. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2014. Приступљено 22. 4. 2014. 
  83. ^ Kleinman, Alexis (13. 6. 2014). „Netflix Has A New Logo and a New Look”. HuffPost. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2014. Приступљено 16. 6. 2014. 
  84. ^ Lawler, Richard (22. 7. 2014). „Netflix crosses 50 million subscribers worldwide and takes aim at Comcast / TWC”. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2014. Приступљено 23. 7. 2014. 
  85. ^ „Netflix makes a blind superhero accessible to blind audiences”. The Washington Post. Приступљено 9. 1. 2016. 
  86. ^ „Netflix Adding Audio Description Tracks for Visually Impaired, Starting with 'Marvel's Daredevil'. Variety. Приступљено 9. 1. 2016. 
  87. ^ Spangler, Todd (14. 4. 2016). „Netflix to Expand Audio Descriptions for Blind Subscribers”. Variety. Приступљено 26. 4. 2019. 
  88. ^ Roettgers, Janko (19. 1. 2016). „Netflix's China Expansion could take 'many years,' CEO Reed Hastings Cautions”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2016. Приступљено 20. 1. 2016. 
  89. ^ а б „Netflix Signs Licensing Deal With China's iQiyi”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2017. Приступљено 26. 4. 2017. 
  90. ^ „Netflix launches in 130 new countries, including India and Russia”. VentureBeat. 6. 1. 2016. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2016. Приступљено 6. 1. 2016. 
  91. ^ „Netflix Everywhere: Live in nearly every country except China”. Engadget. AOL. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2016. Приступљено 6. 1. 2016. 
  92. ^ „Netflix announces it's now live in 130 new countries including India and Russia”. The Verge. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2016. Приступљено 6. 1. 2016. 
  93. ^ „Netflix Expands into India, but Not China”. Re/code. 6. 1. 2016. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2016. Приступљено 6. 1. 2016. 
  94. ^ „Netflix goes live in 130 new countries”. CNET. Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2016. Приступљено 6. 1. 2016. 
  95. ^ Greenberg, Julia (7. 3. 2016). „For Netflix, Discontent Over Blocked VPNs Is Boiling”. Wired. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2017. 
  96. ^ Han, Angie (30. 11. 2016). „Netflix Offline Playback Is Finally Here”. Slashfilm. Приступљено 28. 1. 2017. 
  97. ^ Spangler, Todd (2. 2. 2017). „Netflix Inks BMG Deal to Manage Music Rights Outside U.S.”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 7. 8. 2017. Приступљено 7. 8. 2017. 
  98. ^ Bond, Shannon (17. 4. 2017). „Netflix nears 100m subscriber milestone”. Financial Times. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2017. Приступљено 30. 4. 2017. 
  99. ^ Ng, David (29. 7. 2017). „Netflix is on the hook for $20 billion. Can it keep spending its way to success?”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2017. Приступљено 5. 12. 2017. 
  100. ^ „Here's the chart that explains why CBS and Viacom want to merge”. 18. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  101. ^ „Netflix earnings Q4 2017”. 22. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2018. Приступљено 23. 1. 2018. 
  102. ^ „Netflix joins the exclusive $100 billion club”. 23. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2018. 
  103. ^ Spangler, Todd (2. 3. 2018). „Netflix Stock Pops to New All-Time High, Company Now Worth More Than $130 Billion”. Varuety. 
  104. ^ „Netflix Consumes 15% of the World's Internet Bandwidth”. Fortune. Приступљено 15. 12. 2018. 
  105. ^ Spangler, Todd (16. 10. 2018). „Netflix Is Paying Less Than $30 Million for Albuquerque Studios, Which Cost $91 Million to Build”. Variety. Приступљено 3. 11. 2018. 
  106. ^ McClintock, Pamela (22. 1. 2019). „Netflix Becomes First Streamer to Join the Motion Picture Association of America”. The Hollywood Reporter. Приступљено 22. 1. 2019. 
  107. ^ Fleming, Mike Jr. (2019-04-09). „Netflix In Talks To Acquire Hollywood's Historic Egyptian Theatre From American Cinematheque”. Deadline. Приступљено 2019-08-15. 
  108. ^ D'Alessandro, Anthony (29. 5. 2020). „Netflix closes deal of egyptian theater;joining forces with American Cinematheque”. Deadline. 
  109. ^ Sweney, Mark (2019-07-03). „Netflix strikes production deal with Shepperton Studios”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-07-03. 
  110. ^ „Netflix adds 16 million sign-ups in lockdown boost”. BBC News (на језику: енглески). 2020-04-22. Приступљено 2020-05-13. 
  111. ^ „Netflix Restructures as Bela Bajaria Streamlines Comedy, Drama and Overall Deal Leadership | Hollywood Reporter”. The Hollywood Reporter. Приступљено 2020-10-28. 
  112. ^ „Netflix, Inc. (NFLX) Ownership Summary”. NASDAQ. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]