Битка на реци Восми (1607)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка на реци Восми (1607)
Део устанка Болотњикова
Bolotnikov.jpg
Устаници у боју.
Време:5-7. јун 1607
Место:Русија
Исход: Победа устаника
Сукобљене стране
Руско царство Побуњени сељаци и козаци
Команданти и вође
Василиј IV
Михаил Скопин-Шујски
Иван Болотњиков
Илејка Муромец
Јачина
око 100.000[1] око 30.000[2]
Жртве и губици
Тешки Тешки

Битка на реци Восми (1607) била је део устанка Болотњикова у Русији.

Увод[уреди]

Везивање сељака за земљу у Русији крајем 16. века, велика глад 1601-1603. као и безвлашће и пољска интервенција после смрти Бориса Годунова 1605. довели су до стихијског устанка сељака на југу Русије 1606.[2]Смрт Лажног Димитрија била окидач, и легални изговор, за масовну побуну свих слојева у Русији: како међу поробљеним и гладним сељацима, тако и међу осиромашеном ситном властелом, незадовољном бољарским царем Василијем.[1] Под вођством Ивана Болотњикова, војска састављена од сељака, козака и ситне властеле уништила је царску војску августа 1606. код Кроме, а затим поново у септембру код Калуге и Коломне и 7. октобра 1606. опсела Москву. Издана од племића, устаничка војска је 2. децембра потучена под Москвом и натерана да се повуче у Калугу, где је издржала тромесечну опсаду уз помоћ Запорошких козака Илејке Муромеца, "Лажног Петра", и у пролеће 1607. заузела Тулу.[2]

Битка[уреди]

У Тули, Болотњиков је прикупио снаге устаника и, осетивши се довољно снажним, заједно са козацима "Лажног Петра" поново кренуо на Москву. По неким изворима са око 30.000 људи. У међувремену, цар Василије је прикупио знатне снаге (извори кажу до 100.000 људи[1]) и кренуо 21. маја у сусрет устаничкој војсци. Прва битка, која је почела обостраном артиљеријском ватром, вођена је 5-7. јуна на реци Восми (око 100 km североисточно од Туле). Надмоћније снаге цара однеле су победу, а устаници су се повукли према Тули и организовали одбрану на реци Вороњи, у непосредној близини града. У бици 12-14.јуна на Вороњи победа је опет припала надмоћнијој царској војсци.[2]

Последице[уреди]

Око 10.000 преживелих устаника затворило се у Тулу, која је освојена након 4 месеца опсаде.[2]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Fajfrić 2008, стр. 237-238
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Гажевић 1974, стр. 505-506