Благодатни огањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Благодатни огањ у Храму Васкрсења Христовог (црква Светог гроба) у Јерусалиму

Благодатни огањ (грч. Ἄγιον Φῶς) представља пламен који се по тврдњи верника чудесно појављује на Светом Гробу У Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Васкрса. Појава благодатног огња по верницима представља видљиву пројаву Духа Светога и потврду васкрсења Исуса Христа.

Празнично богослужење Велике Суботе и призив благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу присуствују и свештеници Коптске и Сиријске православне цркаве, као и представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве.

Богослужење Велике суботе у храму Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) литургијски подсећа на догађаје Христовог страдања, погреба и сахране.[тражи се извор од 06. 2011.] Уједно представља и увод у његово Васкрсење.

Обред[уреди]

Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно провери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Након тога, следи „призив“ Духа Светога и јерусалимски патријарх први прима огањ на своју свећу и предаје га осталима. Верници тврде да огањ при додиру не ствара опекотине, нити осећај топлоте.

Историја[уреди]

По предању јерусалимске цркве, било је два покушаја од стране других цркава да „призову“ Благодатни огањ. Први је био од стране римокатоличке цркве, у време крсташке владавине, када су католици на силу одузели од Грка светковину Светог огња.[тражи се извор од 06. 2011.] Међутим, како им се Огањ није јављао након неколико сати молитве, вратили су „призив“ Благодатног огња православном патријарху. Од тада се Свети огањ опет почео „јављати“.[1][2]

Други покушај се догодио у 16. веку од стране Јерменске цркве. Јермени су на Велику Суботу, на дан светковине Светог Огња, потплатили турске чиновнике[тражи се извор од 06. 2011.] да не дозволе улазак јерусалимском патријарху у Цркву Светог Гроба (Храм Васкрсења Христовог). Пошто није пуштен унутра, патријарх се почео молити напољу и после извесног времена Свети Огањ се „спустио“ кроз стуб улазних врата храма, распукао га и запалио свежањ свећа патријарху.[неодређено] Од тада више није било покушаја да се од православних отме призив Благодатног огња.[3][4] За призив Светог Огња постоје претходне припреме које се морају обавити.[5][6][7]

Могуће објашњење[уреди]

Године 2005. у демонстрацији уживо на грчкој телевизији, Михаил Калопоулос, писац и историчар религије, је умочио три свеће у бели фосфор. Свеће су се спонтано запалиле после 20 минута[8], због особине самозапаљивања белог фосфора у контакту са ваздухом. Бели фосфор такође светли беличасто-плавим пламеном.

Извори[уреди]

  1. „Dokaz Božjeg prisustva | Glas javnosti”. Glas-javnosti.rs. 26. 4. 2008. Приступљено 11. 4. 2015.. 
  2. „Благодатни огањ чудесно пали свеће само православном патријарху”. Vaseljenska.com. 6. 5. 2013. Приступљено 11. 4. 2015.. 
  3. „Sveta Vatra - Holy fire - silazak plamena Svetog Duha u Jerusalimu na Veliku Subotu”. Bastabalkana.com Приступљено 11. 4. 2015.. 
  4. „Blagodatni oganj u Jerusalimu - Radio-televizija Vojvodine”. Rtv.rs. 28. 11. 2011. Приступљено 11. 4. 2015.. 
  5. „Благодатни огањ | Српска православна црква [Званични сајт]”. Spc.rs Приступљено 11. 4. 2015.. 
  6. „Blic online | Print”. Blic.rs. 18. 4. 2012. Приступљено 11. 4. 2015.. 
  7. „Јури Максимов, У Заштиту Благодатног Огња”. Svetosavlje.org Приступљено 11. 4. 2015.. 
  8. „The "Holly" Light of Jerusalem”. Forum.stirpes.net Приступљено 11. 4. 2015.. 

Спољашње везе[уреди]