Благоје Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Благоје Николић
Биста Благоја Николића.jpg
Датум рођења 1885.
Место рођења Лесковац
Србија Краљевина Србија
Датум смрти 5. јун 1943.(1943-06-05) (57/58 год.)
Место смрти Сутјеска
Србија Србија
Професија столар
Члан КПЈ од Члан ЦК КПЈ од 1928.
Учешће у ратовима Октобарска револуција;
Народноослободилачка борба
Посавског народноослободилачког партизанског одреда

Благоје Николић (1885-1943) био је револуционар.

Биографија[уреди]

Рођен је 22. фебруара 1885. године у Лесковцу. Био је столарски радник, учесник Октобарске револуције, делегат у Бечу - II конференције КПЈ 1923. године, делегат у Дрездену на Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије 1928. када је изабран за члана Централног комитета Комунистичке партије Југославије. У овом руководству 1928. године изабран је заменика Ђуре Ђаковића. Био је председник Месног синдикалног већа Независних синдиката, хапшен и прогањан од буржоаске власти, илегалац, истакнути политички радник у остваривању програма Комунистичке партије Југославије. Организовао је устанак 1941. године. Био је борац Посавског народноослободилачког партизанског одреда.

Погинуо је на Сутјесци 5. јуна 1943. године.[1]

Са петнаест година постао је члан Синдиката и Социјалистичке партије Србије (чланска карта под бројем 6472 у поседу породице). Октобарску револуцију ``дочекује`` као радник ``Стари Перавјанин``, једне од фабрика ``Путиловских Завода`` и формираног одреда ``Црвене гарде``.

Слику одреда објавио је амерички писац Џон Рид у својој књизи ``ДЕСЕТ ДАНА КОЈИ СУ ПОТРЕСЛИ СВЕТ``.

На челу овог одреда био је Благоје Николић. У нападу на Зимски дворац, по наредби штаба револуције и Лењина буржоаску владу на челу са председником Керенским хапсе два србина, Благоје Николић и Данило Срдић из Лике са чланом револуционарног комитета Антонов Овсенка који је имао овлашћења за хапшење владе. Поводом 50. година Октобарске револуције, Јован Поповић у часопису ``Арена`` (Загреб) детаљно описује овај догађај.

У исто време Благоје Николић је био члан Комунистичке партије Русије, Украјине, Бугарске и Комунистичке партије Југославије. О партијском раду Благоја Николића забележено је у следећим књигама: ``ЈУЖНОМОРАВЦИ У ОКТОБАРСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ``, Никола Илић, Народни музеј Лесковац, 1969. године ; Монографија ``ОД ОКТОБРА ДО СУТЈЕСКЕ``, проф. Др. Димитрије Кулић 1968. ; ``ОДРАСТАЊА И ИДЕАЛИ``, Миодраг Мија Николић - син Благаја Николића 2006. године.

Извори[уреди]

  1. ^ Стојковић Ж., Ракић Х., Трајковић В. ( 2007), Спомен обележја у лесковачком крају, Народни музеј Лесковац, Општински одбор СУБНОР-а, Лесковац.