Ђука Динић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
ЂУКА ДИНИЋ
Đurđelina Đuka Dinić.jpg
Ђука Динић
Датум рођења (1914-11-09)9. новембар 1914.
Место рођења Доње Коњувце, код Лесковца,
 Краљевина Србија
Датум смрти 25. мај 1943.(1943-05-25) (28 год.)
Место смрти Јајинци, код Београда
Србија Србија
Супруг Филип Кљајић Фића
Професија текстилна радница
Чланица КПЈ од 1938.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 6. јула 1945.

Ђурђелина Ђука Динић (Доње Коњувце, код Лесковца, 9. новембар 1914Јајинци, код Београда, 25. мај 1943), текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 9. новембра 1914. године у селу Доњем Коњувцу, код Лесковца.

Њен отац Николај Динић, социјалистички оријентисан, био је посланички кандидат 1912. и 1914, а налазио се на листи и као комунистички кандидат 1920. године. Био је учесник Народноослободилачке борбе и први председник Окружног одбора за округ лесковачки.[1]

Годину дана по завршетку домаћичке школе 1933, отишла је из Лесковца у Ниш где је учила плетарски занат и запослила се у Нишу у фабрици коже, где је упознала Филипа Кљајића за кога се удала 1938. У том граду је више пута била хапшена и кажњавана због револуционарног рада. Члан Комунистичке партије Југославије је постала 1938. Крајем 1940, након провале партијске организације, напустила је Ниш и прешла у Ваљево заједно са својим супругом. Тамо је радила илегално и остала до окупације Југославије. Када је устанак почео, по директиви Партије прешла је у Београд где је руководила диверзантским и другим акцијама. [1]

Била је члан Месног комитета КПЈ за Београд и на тој дужности је остала све док је Специјална полиција није ухапсила 23. септембра 1942. на Дедињу. Одведена је у логор на Бањици, где је страховито мучена, али упркос томе није одала никакве информације, па чак ни сопствено име. Стрељана је у Јајинцима, 25. маја 1943. под илегалним именом Радмила Обрадовић.[1]

За народног хероја проглашена је 6. јула 1945. године.

По њој је названа Економска школа у Лесковцу и Расињска улица у Београду од 1946. године.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Павићевић Миодраг, Ракић Хранислав (1986). Лесковачки и врањски крај, историјско-географски преглед. Лесковац. 

Литература[уреди]

  • Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
  • Хероине Југославије. „Спектар“, Загреб 1980. година.
  • Павићевић Миодраг, Ракић Хранислав (1986). Лесковачки и враски крај, историјско-географски преглед. Лесковац.