Ђука Динић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ЂУКА ДИНИЋ
Đurđelina Đuka Dinić.jpg
Ђука Динић
Датум рођења(1914-11-09)9. новембар 1914.
Место рођењаДоње Коњувце, код Лесковца,
 Краљевина Србија
Датум смрти25. мај 1943.(1943-05-25) (28 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Србија Србија
СупругФилип Кљајић Фића
Професијатекстилна радница
Чланица КПЈ од1938.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од6. јула 1945.

Ђурђелина Ђука Динић (Доње Коњувце, код Лесковца, 9. новембар 1914Јајинци, код Београда, 25. мај 1943), текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 9. новембра 1914. године у селу Доњем Коњувцу, код Лесковца.

Њен отац Николај Динић, социјалистички оријентисан, био је посланички кандидат 1912. и 1914, а налазио се на листи и као комунистички кандидат 1920. године. Био је учесник Народноослободилачке борбе и први председник Окружног одбора за округ лесковачки.[1]

Годину дана по завршетку домаћичке школе 1933, отишла је из Лесковца у Ниш где је учила плетарски занат и запослила се у Нишу у фабрици коже, где је упознала Филипа Кљајића за кога се удала 1938. У том граду је више пута била хапшена и кажњавана због револуционарног рада. Члан Комунистичке партије Југославије је постала 1938. Крајем 1940, након провале партијске организације, напустила је Ниш и прешла у Ваљево заједно са својим супругом. Тамо је радила илегално и остала до окупације Југославије. Када је устанак почео, по директиви Партије прешла је у Београд где је руководила диверзантским и другим акцијама.[1]

Била је члан Месног комитета КПЈ за Београд и на тој дужности је остала све док је Специјална полиција није ухапсила 23. септембра 1942. на Дедињу. Одведена је у логор на Бањици, где је страховито мучена, али упркос томе није одала никакве информације, па чак ни сопствено име. Стрељана је у Јајинцима, 25. маја 1943. под илегалним именом Радмила Обрадовић.[1]

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта Југословенске армије маршала Јосипа Броза Тита, прогашена је за народног хероја 6. јула 1945. године.

По њој је названа Економска школа у Лесковцу и Расињска улица у Београду од 1946. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Жене Србије у Народноослободилачкој борби. Београд: Просвета/Нолит. 1975.  COBISS.SR 162155015
  • Mladenović, Stanko (1978). Đuka Dinić — životni put i revolucionarno delo (PDF). Gornji Milanovac: Dečje novine.  COBISS.SR 11719687
  • Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
  • Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: Народна армија.  COBISS.SR 49469447
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Павићевић, Миодраг; Ракић, Хранислав (1986). Лесковачки и врањски крај — историјско-географски преглед. Лесковац.  COBISS.SR 28526855