Бодљикави прасићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бодљикаво прасе
Porcupine Berlin Zoo.jpg
Бодљикаво прасе у берлинском зоолошком врту
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Подред: Hystricomorpha
Инфраред: Hystricognathi[1]
Породице

Бодљикаво прасе је заједнички назив за две породице из инфрареда Hystricognathi који припада реду глодара. Те две породице су бодљикави прасићи Старог света (лат. Hystricidae) и бодљикави прасићи Новог света (лат. Erethizontidae).

Опис[уреди]

Бодљикави прасићи Старог света (лат. Hystricidae) насељавају јужну Европу, Азију (западну [2] и јужну) и већи део Африке. Врсте из ове породице су велике ноћне животиње, биљоједи, који живот проводе на тлу. Најмања врста из ове породице је дугорепо бодљикаво прасе које достиже дужину тела од 27,9 до 48 cm и тежину од 1,5 до 2,3 kg,[3] а највеће је обично бодљикаво прасе које достиже дужину тела од 60 до 83 cm без репа и тежину од 13 до 27 kg.[4]

Бодљикави прасићи Новог света (лат. Erethizontidae) насељавају Северну Америку и северни део Јужне Америке. Насељавају шумска станишта и пењу се на дрвеће, на којима неке врсте проводе већи део живота. Врсте из ове породице су уопштено говорећи мање од врста из породице бодљикави прасићи Старог света (лат. Hystricidae) и нису искључиво ноћне животиње. Најмање врсте из ове породице су врсте из рода Coendou, које достижу дужину тела од око 30 cm и тежину од око 900 g, а највећа врста је северноамеричко бодљикаво прасе, које достиже дужину тела од 86 cm и тежину до 18 kg.[5]

Једна од најпознатијих врста из породице бодљикави прасићи Старог света је обично бодљикаво прасе (Hystrix cristata). Оно је велики глодар тупе главе и дугих бодљи на задњем делу тела и репу. Бодље су дуге и до 40 cm и представљају дебеле, очврсле длаке беле боје са тамним прстеновима. Глава и предњи део тела прекривени су, нарочито на леђима, дугим, усправним и дебелим длакама. Ноге су му кратке и снажне, на прстима има чврсте канџе. Тело му је дугачко око 70 cm, реп до 12, а тежином тела достиже од 13 до 27 килограма. Ноћна је животиња. За време зиме углавном мирује. Када се нађе у опасности, накостреши бодље на телу и репу, тресе их и тако ствара шуштав звук. Скрива се у пукотинама и шупљинама међу камењем и живи усамљено.

Додатно о бодљикавом прасету[уреди]

Бодљикаво прасе има огромне бодље; највеће су на његовим леђима: дугачке су по 25 центиметара и дебеле 0,5 центиметара. Помоћу великог, поткожног мишића може по вољи да усправи све бодље. Настањује пределе северне Америке, јужне Европе, Азије и Африке. Живи самостално. Дању мирује у дугачким и ниским ходницима које сам ископа у земљи, а ноћу излази и лута наоколо у потрази за храном. Она се састоји од разноврсног биља, корења и плодова. Од нападача се брани подижући бодље којима шушти, поготово шупљим бодљама на репу. Бодље му се лако одвајају од тела: када их непријатељ додирне, остају му у кожи што је веома болно. Ако је веома узбуђен, трупка стражњим ногама по тлу. Упркос тако опасном изгледу бодљикаво прасе је потпуно безопасна и безазлена животиња. Два до четири месеца после парења женка доноси на свет 2 до 4 младунца.

Станиште[уреди]

Обично бодљикаво прасе (Hystrix cristata) живи у сувим и каменитим пределима, на планинским обронцима покривеним жбуњем, а често је и уз обрађене површине. У Европи живи у југозападној Италији, на Сицилији и у Албанији. Распростањен је у великим подручјима западне Африке.

Размножавање[уреди]

Почетком лета окоти до четири младунца која за два месеца постају самостални.

Животни век[уреди]

Бодљикаво прасе има релативно дуг животни век, до недавно је држало рекорд у доживљеној старости (једна јединка је живела 27 година),[6] када је тај рекорд оборила јединка врсте голо слепо куче (Heterocephalus glaber) која је живела 28 година.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ Напомена: Бодљикаво прасе је заједнички назив за две породице (Hystricidae и Erethizontidae) из инфрареда Hystricognathi
  2. ^ Porcupine on biblehub.com
  3. ^ ADW Animal Diversity Web
  4. ^ van Aarde, Rudi (1984). "The Encyclopedia of Mammals." pp. 704—705.
  5. ^ Woods, Charles. (1984). "The Encyclopedia of Mammals." pp. 686—689.
  6. ^ Parker, SB (1990) Grzimek's Encyclopedia of Mammals, vol. 4, McGraw-Hill, New York.
  7. ^ Buffenstein Rochelle; Jarvis Jennifer U. M. (2002). "The naked mole rat—a new record for the oldest living rodent"

Литература[уреди]

  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
  • van Aarde, Rudi (1984). Macdonald, D., ур. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 704—705. ISBN 0-87196-871-1. 
  • Woods, Charles (1984). Macdonald, D., ур. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 686—689. ISBN 0-87196-871-1. 
  • Buffenstein, Rochelle; Jarvis, Jennifer U. M. (мај 2002). „The naked mole rat—a new record for the oldest living rodent”. Science of aging knowledge environment. 2002 (21): pe7. PMID 14602989. doi:10.1126/sageke.2002.21.pe7. 

Спољашње везе[уреди]