Божидар Ћосовић
| Божидар Ћосовић | |
|---|---|
 Божидар Ћосовић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1910. |
| Место рођења | Брезова, код Ивањице, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1943. (32/33 год.) |
| Место смрти | Голија, Краљевина Југославија (под окупацијом) |
Божидар Ћосовић, познат и као Божа Јаворац[1] (Брезова, 1910 — Голија, 1943) био је четнички командант у моравичком крају у време Другог светског рата и самопрокламовани војвода јаворски.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ћосовић је рођен 1910. године у селу Брезова, код Ивањице. У Југословенској војсци је стекао чин наредника, а пре рата је био сеоски трговац.[2]
Након Априлског рата основао је четничку групу, себе прогласио за војводу јаворског и пришао одредима Косте Пећанца. Са својом групом деловао је на терену ивањичког, ужичког и нововарошког краја, где је оптужен за бројне пљачке и злочине у лето 1941. године,[2] укључујући убиство Страјина Николића из Кушића, 2. августа 1941. године, кога је Ћосовић, пред великим бројем сведока, свирепо мучио и заклао.[3]
Када је Немачка војска напустила Ужице 21. септембра, Ћосовић је био део Пећанчевих снага које су преузеле град од Немаца.[2]
У јесен 1941. године је ушао у сукоб са локалним партизанским одредима, што је довело до споразума партизана и Михаиловићевих четника да се сукоб изглади стављањем Ћосовића под Михаиловићеву команду.[2]
Учествовао је у јесен 1941. године са својим одредима у сламању Ужичке републике и разбијању главнине партизанских снага. Учествовао је у Бици за Нову Варош 1941. године.[2]
У току 1941. и 1942. године, подјаворска села су више пута нападана од стране муслиманске милиције, трпећи бројне ратне злочине. Једном приликом, на Божић 1942. године су напали Брезову и у сеоској, Белој цркви, убили свештеника за време литургије, заједно са већим бројем присутних верника. Међу страдалима су биле и две Ћосовићеве сестре. Тај злочин је навео Ћосовића и Вука Калаитовића, легализованог четника, да организују осветничку акцију, где су њихове групе спалиле 36 муслиманских села, након чега су упади муслиманске милиције преко Јавора престали.[2]
Његови четници су 5. септембра 1941. године у Новој Вароши убили 16 муслимана, укључујући и неколико малолетника, након мучења појединаца.[4]
Новембра 1942. године, заједно са Милојем Мојсиловићем, командантом Јеличког четничког одреда, Ђуром Смедеревцом и Машаном Ђуровићем, командантом Ибарског четничког одреда, формирао је одред „Сложна браћа” за борбу против партизана.[1]
У селу Смиљевцу, срез моравички, Божо Јаворски је 25. јануара 1943. године напао граничну стражу и разоружао око 20 стражара и са њих скинуо одело и обућу. Другог фебруара 1943. године у селу Васиљевићима, срез моравички, четници Божа Јаворског су разоружали један вод Српске граничне страже од којих су узели 42 пушке, два холандска митраљеза, као и осталу целокупну спрему. Као разлог разоружања вода Српске граничне страже наводи се што су они убили потпоручника Радуловића и два заробљена четника предали Немцима. Четнички одред Боже Јаворског напао је 10. марта 1943. године станицу Српске државне пољске страже у Негбини (срез златиборски). Том приликом четници су разоружали девет стражара са командиром станице и одвели их са собом. Ноћу 23. марта 1943. године четници Боже Јаворског разоружали су први и трећи вод Српске граничне страже у Мочиоцима (срез ариљски).[5]
У наставку рата, он и његови борци су починили разне ратне злочине и пљачке, злостављање угледних домаћина и крађу новца и аутомобила из рудника антимона у Лиси, због чега су га 4. јуна 1943. године ухапсили припадници Моравичке бригаде ЈВуО поручника Катанића. Заједно са својим братом Момчилом, осуђен је за ратне злочине и стрељан.[2]
Даља читања
[уреди | уреди извор]- Ариљски хоризонти: Хероји или издајници стр. 20
- Ариљски хоризонти: Хероји или издајници стр. 24
- Ариљски хоризонти: Хероји или издајници стр. 24
- Ариљски хоризонти: Хероји или издајници стр. 27
- Ариљски хоризонти: Хероји или издајници стр. 25
- Ариљски хоризонти: Хероји или издајници стр. 25
- Ариљски хоризонти: Реакција локалног СУБНОР-а стр. 35
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Раковић, Предраг. „Извештај поручника Предрада Раковића из прве половине децембра 1942. Дражи Михаиловићу о раду за време легализације од децембра 1941. до децембра 1942. године”. Зборник докумената Војноисторијског института. том XIV — Документи четничког покрета Драже Михаиловића — књига 1. Архивирано из оригинала 19. 8. 2023. г.
- ^ а б в г д ђ е ж Ковачевић, Предраг (4. 10. 2019). „Божидар Ћосовић — војвода Јаворски — „Божо Јаворац””. Ужичанствено. Архивирано из оригинала 3. 6. 2023. г.
- ^ а б „Овако су четници клали”. Телеграф. 26. 4. 2015. Архивирано из оригинала 7. 4. 2023. г.
- ^ Радановић 2016, стр. 55.
- ^ Pašić, Milutin (1989). UŽIČKI kraj u NOR-y i revoluciji 1941-1945 : zbornik radova sa naučnog skupa [u Titovom Užicu, 22. i 23. novembra 1985. godine]. Titovo Užice : Narodni muzej : Radna jedinica Muzej ustanka 1941 ; Beograd : Institut za istoriju radničkog pokreta SR Srbije. стр. 208.
Литература
[уреди | уреди извор]- Радановић, Милан (2016). Казна и злочин — снаге колаборације у Србији. Београд: Rosa Luxemburg Stiftung. Архивирано из оригинала 1. 5. 2024. г.
