Црква Светог Николе у Брезови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква светог Николе
Saint Nicholas' Church, Brezova.jpg
Опште информације
МестоБрезова
ОпштинаОпштина Ивањица
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанкапрва половина XVII века
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево
Званични веб-сајт

Црква Светог Николе (Бела црква) у селу Брезови на планини Мучњу код Ивањице, подигнута је током првих деценија XVII века, на месту старије цркве[1]. Налази се на 26 km од Ивањице. Народно предање њено подизање везује за Стефана Лазаревића[1], чији се фреско портрет налази у цркви[2].

Радови на археолошком истраживању цркве, али и њеној конзервацији и рестаурацији извођени су у више наврата (19711972, 19731975. и 1987) и она се данас налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1]

Архитектура[уреди]

Црква Св. Николе (у позадини се види планина Мучањ)

Црква Светог Николе у Брезови има основу једнобродне грађевине са полигоналним кубетом и розетама на задњој страни. Наос цркве је подељен на три травеја. Над средњим од њих се уздиже купола, док се над бочнима налазе полуобличасти сводови.Олтарска апсида је полукружног облика, док је самој цркви касније дозидан велики нартекс и направљен још један улаз, на северном зиду.

Према својој основи и другим архитектонским елементима, црква у Брезови спада у групу цркава које су током отоманског периода подигнуте по угледу на старе цркве Рашког стила. Сачуван је оригинални иконостас из четранаестог века.

Југоисточна страна цркве

Живопис[уреди]

Мозаик Св. Николе на улазу у цркву

Фреске у цркви настале су током `30 година XVII века[2] и радила су их двојица сликара потпуно различитог образовања, талента и стилских схватања[1], који нису успели да остваре усаглашену целину[1], али и поред тога њихове фреске имају изразито занимљиву иконографију[1]. Осликавање већег дела цркве, извео је лошији од њих двојице, иначе следбеник попа Страхиње из Будимља. Рад другог сликара одликује склоност иконопису, елеганција издужених фигура и моделовање бојом[1].

У живопису се издвајају сцене из живота Св. Николе, ликови цара Лазара, царице Милице и деспота Стефана Лазаревића. Портрет деспота Стефана, смештен је на северном зиду, у близини његовог споја са западним, а сматра се да је рађен према аутентичној фресци[2], која је, на основу титуле, настала између 1421. и 1427. године[2]. Поред њега, у цркви је насликан и кнез Лазар (западни зид).

Симеон Лазовић је 1805. године израдио царске двери и надверје са Недреманим оком[1], у склопу црквеног иконостаса.

Фреске на јужном зиду
Иконостас
Лустер и фреске

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Брезова, црква светог Николе”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]