Кушићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кушићи
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Ивањица
Становништво
Становништво
 — (2011) 555
Географске карактеристике
Координате 43°36′20″ СГШ; 20°16′08″ ИГД / 43.605666° СГШ; 20.269° ИГД / 43.605666; 20.269Координате: 43°36′20″ СГШ; 20°16′08″ ИГД / 43.605666° СГШ; 20.269° ИГД / 43.605666; 20.269
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 792 м
Кушићи на мапи Србије
Кушићи
Кушићи
Остали подаци
Поштански број 32258
Позивни број 032
Регистарска ознака IC

Кушићи су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Налазе се у подножју планине Јавор, на надморској висино од 1.000. метара, на 25 километара од Ивањице. Окружени су листопадним шумама и ливадама, на којима влада планинска клима, са кратким и свежим летима и дугим и хладним зимама. У Кушићима се сваке године традиционално одржава Јаворски сабор двојничара[1] и свирача на старим народним музичким инструментима.[2]

Овде се налази основна школа са веома дугом традицијом. Прва школска зграда изграђена је 1927. године и од самог почетка имала је велики број ђака. Државна основна школа у Кушићима је октобра 1932. године отворила и треће одељење.[3] Од 1962. године, школа носи име мајора Илића, који је 1876. године у Првом српско-турском рату, погинуо на Јавору, 15 километара југозападно од села.[4]

У селу се налази Хотел "Јавор", са две звездице, у приватном власништву,[5] реновиран 2011. У непосредној близини налази се скијашка стаза са лифтом, у дужини од 400 метара,[6] на располагању посетиоцима, али и спортистима, који овде долазе на припреме.[7]

Село је познато по гајењу кромпира.[8]

Прошлост[уреди]

Кнез у Кушићима је био 1785. године Радивој Јовановић. Он се у друштву са другим кнезовима и оберкнезовима потписао на писму које је послато руском кнезу Потемкину. Тражили су народни прваци Старог Влаха да им руска царска војска помогне да Турке отерају.[9]

Кушићи су се нашли у средишту ратних збивања, током окршаја између Срба и Турака на планини Јавору лета 1876. године. Било је то током Првог српско-турског рата. Водиле су се ноћне борбе спрам Кушића. Српске трупе током повлачења са Јавора, дошле су у место. Војска су скупила у Кишићима ради консолидације и направила логор. Усред места око суднице, подигли су шаторе и упалили велике ватре, као поруку Турцима. Становништво, нејач са стоком се током ноћи повукло у позадину, даље од Кушића. Ту је положај држао капетан П. Борисављевић, комадант Ужичке бригаде. Утврђен положај у Кушићима, као припрема за дефанзиву.[10]

Научник Јосиф Панчић српски ботаничар је 1891. године био у Кушићима, током истраживања по Јавору. Водили су га поједини мештани по тој планини.

По новој административној подели Краљевине Србије, 1901. године општину Јаворску су чинила села Деретин, Кушићи, Маскова, Опаљеник и Сивчина. Под селом Кушићи били су засеоци: Барице, Јавор, Овчја Стијена и Тисовина.[11]

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 555 становника (према попису из 1991. било је 617 становника). У насељу Кушићи живи 420 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (35,7 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 745
1953. 798
1961. 849
1971. 687
1981. 577
1991. 617 606
2002. 555 555
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
541 97,47 %
Црногорци
  
14 2,52 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Званична презентација Кушића, Приступљено 3. 2. 2013.
  2. ^ Ивањица: Култура, Приступљено 3. 2. 2013.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1932. године
  4. ^ Кушићи: Школа, Приступљено 3. 2. 2013.
  5. ^ Ивањица: Туризам, Приступљено 3. 2. 2013.
  6. ^ Кушићи: Туризам, Приступљено 3. 2. 2013.
  7. ^ Хотел Јавор: Хотел, Приступљено 3. 2. 2013.
  8. ^ Од кушићког кромпира оста само прича („Вечерње новости“, 11. јун 2013)
  9. ^ "Правда", Београд 1937. године
  10. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  11. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]