Божидар Дамјановски
| Божидар Дамјановски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. септембар 1947. |
| Место рођења | Скопље, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Сликарство |
Божидар Дамјановски (Скопље, 12. септембар 1947) је српски сликар[1] и иконописац.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 12. септембра 1947. у Скопљу,[1] где је завршио средњу уметничку школу.[2] Дипломирао је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1972. у класи професора Недељка Гвозденовића и завршио је постдипломске студије 1975. године у класи професора Раденка Мишевића.[1] Убрзо након дипломирања је ангажован од Републичког завода за заштиту споменика културе Београд на цртању и рестаураторско–конзерваторским радовима Стоба, Баргаља, манастира у Вељуси и Водочи и цркве Свете Софије у Охриду.[2] Самостално је излагао 44 пута и колективно на више од 600 изложби у земљи и иностранству.[3][4] Прву изложбу је приредио 1976. године у галерији Дома омладине Београда и од тада је самостално излагао педесетак пута широм Југославије и Србије.[2] Учествовао је на многим колективним међународним смотрама у земљи и иностранству.[2] Своја дела је излагао у Лос Анђелесу, Вашингтону, Њујорку, Пекингу, Москви, Женеви, Амстердаму, Риму и другим.[2] Добитник је 31 домаће и интернационалне награде за сликарство, цртеж и графику[3] међу којима су награда за цртеж на смотри „Свет у коме живимо” 1975, откупне награде за сликарство музеја Лике у Госпићу 1975. и 1980, награда за сликарство на Десетом бијеналу младих у Ријеци 1978, награда за цртеж на Првом интернационалном тријеналу младих у Нирнбергу 1979, откупне награде за цртеж Музеја града Нирнберга 1979. и 1981, Политикина награда из фонда „Владислав Рибникар” за ликовно стваралаштво, награда публике на Тринаестом меморијалу „Надежде Петровић” у Чачку и друге.[2] Изабран је за петнаест најзначајних савремених југословенских сликара крајем 20. века.[3] Заједно са Александром Цветковићем је урадио циклус „Слика у слици” 1977. године и две слике из тог циклуса су на Октобарском салону добиле награду стручног жирија и публике.[2] Са Драганом Милусенићем и Александром Цветковићем је урадио скулптуру „Обелиск”.[5] Његова дела се налази у Народном музеју Србије, Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда, Кунстхалле у Нирнбергу, галерији Ферари у Њујорку, Музеју савремене уметности у Скопљу, галерији у Паризу и многим другим музејско–галеријским просторима у земљи и иностранству.[2] Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1972, а од 1955. године има статус истакнутог уметника.[2] Потпредседник је La Citadelle Art.[6] Живи и ради у Београду.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Изложба чланова УЛУС-а – Фонда младих. Београд: Југословенска ауторска агенција и Удружење ликовних уметника Србије. 1986.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Damjanovski Božidar Bobi”. Galerija slika Beli Andjeo - zvanični sajt (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15.
- ^ а б в „Božidar Damjanovski | Gallery Categories | Galerija Athos” (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15.
- ^ www.emedia.co.rs. „Božidar Damjanovski - Portal savremenih slikara - www.slikari.rs”. www.slikari.rs. Приступљено 2023-11-15.
- ^ „Božidar Damjanovski | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2023-11-15.
- ^ „Božidar Damjanovski -” (на језику: српски). Приступљено 2023-11-15.
- ^ „Damjanovski Božidar”. artgalerija.net (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15.
