Недељко Гвозденовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Недељко Гвозденовић
Nedeljko Gvozdenović.jpg
Недељко Гвозденовић сликар
Лични подаци
Датум рођења(1902-02-24)24. фебруар 1902.
Место рођењаМостар, Аустроугарска монархија
Датум смрти31. јануар 1988.(1988-01-31) (85 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Недељко Гвозденовић (Мостар, 24. фебруар 1902. — Београд, 31. јануар 1988) био је српски сликар и академик САНУ.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Минхен одлази 1922. и уписује Интернационалну школу код професора Ханца Хофмана, а по завршеним студијама 1926. године се враћа у Београд. Био је професор на Ликовној академији у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Са неколицином својих колега и ондашњих студената, од којих су неки данас академици, био је иницијатор оснивања Куће легата као посебне установе културе која би се старала о заоставштинама поклоњеним Музеју града Београда.

Сликар Недељко Гвозденовић је завештао Музеју велики број својих радова разних техника - уља, гвашева, темпера, акварела и цртежа, свој стан са атељеом, идеалну трећину куће у Београду и извесну суму новца за опремање галерије у којој ће бити изложена његова дела. Град Београд је поверио легат Недељка Гвозденовића на старање и јавно излагање Музеју града 1983. године, када је свечано отворена Галерија Гвозденовић.

Излагао је у Паризу, 1937, Венецији, 1952, Токију, 1957, и Бруклину, 1963. године.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Једна улица на Бежанијској коси носи његово име.

Недељко се први пут оженио са 50 година а постао отац са 55. Период након његове смрти био је веома тежак за његовог сина Зорана Гвозденовића као и за унуку јединицу Иву Гвозденовић који данас живе у Београду. Ива је изјавила: „Била сам јако тужна што нисам имала прилику да упознам деду, није имао ко да ме научи да цртам”.

Слика под називом ”Мали предео”. Настала је 1963. године техником уље на платну. Део је збирке Историје уметности Народног музеја у Лесковцу.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]