Небојша Поповић (кошаркаш)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Небојша Поповић

Nebojsa Popovic.jpg

Личне информације
Датум рођења (1923-02-08)8. фебруар 1923.
Место рођења Ириг, Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 20. октобар 2001.(2001-10-20) (78 год.)
Место смрти Београд,  СР Југославија
Млади клубови
Године: Клубови:
1941—1945 КК СК 1913
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1945—1951
1952
Црвена звезда
Галатарзе
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1945—1955
1946—1952
1953—1954
Црвена звезда
ЖКК Црвена звезда
Југославија
Репрезентација
 Југославија (39 утакмица)
Награде

Небојша Поповић (Ириг, 8. фебруар 1923Београд, 20. октобар 2001) је био кошаркашки играч, тренер, репрезентативац и дугогодишњи функционер у кошаркашком спорту. Један је од твораца кошаркашке секције Црвене звезде и предводник генерације која је освојила 10 узастопних шампионских титула Југославије.

Небојша Поповић је најзаслужнији за велику експанзију кошарке у бившој СФРЈ. Својевремено дугогодишњи генерални секретар ФИБА Борислав Станковић рекао да је „Небојша Поповић био покретач свега“, а један од наших најбољих и најтрофејнијих тренера свих времена Ранко Жеравица „да је Небојша Поповић отац Југословенске кошарке“.

Детињство[уреди | уреди извор]

Као дечак са породицом је живио у Ријеци, где је почео да се бави ватерполом као голман. За кошарку га је заинтересовао славни ватерполиста Божо Гркинић.

Каријера[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Један је од оснивача Кошаркашког клуба Црвена Звазда са чланском картом бр. 1. Чланску карту са истим бројем је преузела његова ћерка Звездана 2015. године, након обнављања чланства.[1] Личним трудом са осталим ентузијастима попут Боре Станковића подигао је кошеве на Малом Калемегдану, месту где ће Црвена звезда играти дуги низ година, а где јој је и данас седиште. Играчка и тренерска каријера му се испреплићу, јер је истовремено и играч и тренер у првим послератним годинама. Учествовао је у освајању 10 узастопних шампионских титула Југославије. Небојша је био капитен и најбољи стрелац Црвене звезде у три сезоне 1946. (65 поена на седам утакмица), 1947. (146 поена у девет мечева – просек 16,2 по мечу, сјајан за то време) и 1949. (163 поена на 18 утакмица). За Црвену звезду је одиграо 58 такмичарских утакмица и постигао 518 поена (просек 8,9 поена по мечу).

Играчку каријеру провео је у Црвеној звезди (1945—1951) а једно време је наступао и за италијанску екипу Галатарзе током 1952. године.

Подједнако успешан био је и као тренер у женској конкуренцији, а са ЖКК Црвена звезда освојио је седам шампионских титула (1946—1952), што га са 17 титула првака државе сврстава у ред наших најуспешнијих тренера свих времена.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Одиграо је 39 утакмица за репрезентацију Југославије (1946—1952). Учествовао на Светском првенству У Буенос Ајресу 1950. Остало је забележено да је Небојша постигао први кош на Светским првенствима, а у Аргентини био и играч и тренер „плавих“. Играо је и на Европском првенству у Прагу 1947.

Функционер[уреди | уреди извор]

По завршетку играчке и тренерске кариијере постаје генерални секретар Југословенског олимпијског комитета, члан је Техничке комисије ФИБА 35 година, председник Комисије ФИБА за међународна такмичења, председник Кошаркашког савеза Београда, председник Кошаркашког савеза Србије (1982—1983) и председник Кошаркашког савеза Југославије (1985—1987). Био је главни и одговорни уредник Југословенске радио-телевизије. Више од четири деценије радио је као дописник из Београда за реномирани италијански спортски дневник Газета дело Спорт.

Признања[уреди | уреди извор]

ФИБА му је 1997. уручила Орден части, а Међународни олимпијски комитет га је одликовао престижном наградом „Спортска универзалност“. У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. Заједно са још 38 личности било је и 5 кошаркашких играча, тренара, судија и кошаркаших радника из Србије који су задужили кошаркашки спорт. Међу њима је и Небојша Поповић.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Звездана је Звездаш са бројем 1”. КК Цревна звезда. 30. 6. 2015. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2015. Приступљено 30. 6. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Претходник:

тренери Црвене звезде
Наследник:
Александар Гец
Претходник:
Стевица Чоловић
селектори Југославије
Наследник:
Александар Николић